Kako je to kada neko u javnosti masturbira pred tobom

(Ilustracija: Ovejn Anderson)

Kada neko u javnosti drka na tebe, ne desi se uvek da to smesta primetiš. Zašto bi ishitreno zaključio da neko bukvalno masturbira u tvom pravcu, usred bela dana, kada to nisi eksplicitno od njega zatražio?
Džulija* je pomislila da čuje kako neko trlja ruke ispred javnog toaleta, i nije tome posvetila mnogo pažnje. Nakon par minuta je ispod vrata toaleta primetila da su noge neke osobe okrenute ka njoj. Onda je, po njenim rečima, „Gurnuo kitu kroz prorez između zida i kabine, i svršio na zid".
Iako se to dogodilo pre dve godine, i dalje joj je teško da ide u javni toalet, i uvek moli momke ili bliske prijatelje da pođu sa njom. „Ruke počnu da mi se tresu, i potpuno isparanoišem – dok sam u toaletu, sve vreme gledam u plafon, da bih bila sigurna da neko ne viri odozgo", kaže ona, dodajući: „Mnogi ljudi ne shvataju koliko ozbiljno mi je to promenilo život. Pretpostavljam da samo zamišljaju nekog luzera koji drka u javnosti, i pomisle, 'Kakav ludak', i na to gledaju samo kao na jednu od onih uvrnutih stvari koje se dešavaju".
Ali u stvarnosti, mnogi dele Džulijino mišljenje.

Lusi* kaže da joj je prišao na ulici: „Nisam želela da ga pogledam. Ali kada ga jesam pogledala, videla sam da masturbira. Pratio me je sa kitom u ruci. Kada sam stigla kući, nisam mogla da govorim; samo sam briznula u plač". Uprkos tome, dodaje ona: „Imala sam dovoljno sreće da budem u mogućnosti da zatvorim vrata. To je tako učestalo. Događa se mnogim ženama".

Ona nije u krivu. Teško je naći specifične statističke podatke samo o izloženosti nepristojnosti, ali vladin izveštaj iz 2013. otkriva da otkako napuni 16 godina jedna od pet žena biva žrtva seksualnih pretnji, neželjenih dodira, ili biva izložena nepristojnosti. Razgovarajte sa prijateljicama, i garantovano će vam barem jedna reći da joj se neko pokazivao ili drkao pred njom.
Plaže predstavljaju idealnu sredinu za javnog drkadžiju – svuda seva gola koža i ima mnogo otvorenog prostora. Kao što jedna žena kaže za VICE, „To mi se prvi put dogodilo na plaži, dok sam provodila godinu dana u inostranstvu. Ugledala sam nekoga u šumarku nedaleko od mesta na kome sam bila. Obuzela me je vrela panika kada sam videla muškarca u gaćama koji je stajao između dva stabla, sa penisom u ruci, i entuzijastično drkao. Pogledi su nam se susreli, i on ga nije skrenuo. Delovalo je ravnodušno".

Javni prevoz pruža slične prilike. Mnoge žene kažu da su iskusile takvo ponašanje u noćnim autobusima, ali su bile ili suviše umorne, ili im je bilo isuviše neprijatno da prijave incident. 2015. je londonski Gradski saobraćaj pokrenuo kampanju, „Prijavi da bi prestali", ohrabrujući ljude da upravo to čine – ali mnogima je teško da nađu motivaciju za to. *Elen kaže da je u nekoliko navrata u gradskom prevozu prisustvovala golotinji ili masturbiranju u javnosti, i da je „svaki put koncentrisana samo na to da se izbavim iz te situacije, ili da što brže stignem kući. Pored toga, reakcija i trud policije na moju prijavu je bila nikakva, tako da to po difoltu ne prijavljujem".

Što se drugih oblika seksualnih napada tiče, pravosudni sistem i nesposobnost policije da adekvatno reaguje u takvim slučajevima su stvorili veliko nepoverenje. Još jedna žena, Violeta, je sedela na klupi u Haj Strit Kensingtonu kada je jedan muškarac „samo počeo da masturbira izgovarajući neprimerene stvari. Viknula sam na njega i našla policajca u blizini. Nešto je rekao tom tipu, koji je samo strpao kitu nazad u gaće i otišao. Pitala sam policajce šta će još biti učinjeno, a oni su se nasmejali i rekli, 'Gospođice, takve stvari se događaju u Londonu'".
Ovakvo ponašanje širom sveta nailazi na slične reakcije vlasti. Na Kubi, na primer, muškarci koji u javnosti masturbiraju pred ženama su poznati kao pahusosi, što znači javne drkadžije. Ako te uhvate, naplate ti kaznu od 40 kubanskih pezosa (1,70 funti), što, prema studentkinji anglo-kubanskih master studija, Mariji Viktoriji O'Hana – koja istražuje ovaj problem u Havani – služi skoro kao dozvola koju moraš da platiš za masturbiranje na ulici". U Italiji je slična priča. U slučaju Pjetra L.-a, šezdesetdevetogodišnjaka koji je viđen kako vadi penis i masturbira pred đacima u Kataniji, Vrhovni sud je presudio da treba da plati kaznu, ali da njegovo delo nije zločin.

U UK, po Zakonu o seksualnim prestupima iz 2003, čin masturbiranja u javnosti često se sankcioniše po članu 66 – kao zločin izloženosti. Međutim, za razliku od drugih prestupa sadržanih u zakonu, ne pominje se reč „seksualno", i da bi se to računalo u prestup, počinilac mora da izazove „uznemirenje ili uzrujanost".

Naravno, svaki susret izazva uznemirenje. Većina žena sa kojima sam razgovarala su objašnjavale kako ih je muškarac fiksirao pogledom, nastavio da masturbira i gleda pravo u njih. Za Martu, koja je to doživela, pored toga što je se muškarac o kome se radi još i oblizivao gledajući je, „To je bilo više kao seksualno uznemiravanje. Bilo je usmereno tačno na mene. Ako neko kaže da je to samo nepristojnost, nije jasno da u pitanju može da bude neko ko mastrubira na tebe i ne uzima se u obzir kolika to trauma može da bude za ženu".
Prema pravnom stručnjaku Piteru Remziju, vanrednom profesoru krivičnog prava na londonskom Ekonomskom fakultetu, „Deo problema sa tim vidom masturbacije u javnosti je to što, iako nema dodirivanja (što je preduslov za optužnicu za seksualni napad), svejedno postoji umešanost u nečije seksualno zadovoljstvo, bez saglasnosti, i žrtva je tretirana kao predmet nečijeg seksualnog zadovoljstva. Da li je taj određeni prestup adekvatno sankcionisan namerom da se izazove uznemirenje i uzrujanost po Članu 66, ili opscenost i zgražavanje nepristojnošću u javnosti? Oba prestupa izazivaju neprijatnost u javnosti, što nije obavezno način na koji ih doživljava neko ko im je izložen".
Drugim rečima, zbog toga što masturbiranje u javnosti gotovo nikada ne uključuje dodirivanje, ne smatra se za ozbiljan prestup.

Nedostatak reprekusija za te muškarce ima uznemiravajue posledice. U svetu pornografije postoje hiljade filmova muškaraca koji se snimaju kako u javnosti masturbiraju na žene. Postoji čak i podžanr rezervisan za javni prevoz. Na jednom popularnom sajtu možete da konzumirate filmove snimljene telefonom, sa naslovima kao što su „Simpatične devojke se pretvaraju da ne vide čoveka koji drka u autobusu" i „Čovek šokira azijatkinju svojom kitom". Svaki od ovih filmova ima preko tri miliona pregleda.
Zabrinjava to što se takvo ponašanje očigledno fetišizuje. Zato što je, iako zakoni u Ujedinjenom Kraljevstvu i drugim državama možda ovaj zločin ne tretiraju kako treba i ne sankcionišu ga na odgovarajući način, onome ko je to iskusio sasvim jasno šta je u pitanju: još jedan oblik seksualnog napada.

*Imena su izmenjena zbog zaštite anonimnosti.

Još na VICE: