Osmomartovski marš sa obespravljenim radnicama i nezaposlenim ženama
Fotografija: Aleksa Vitorović
Osmi mart

Osmomartovski marš sa obespravljenim radnicama i nezaposlenim ženama

"Imam utisak da položaj žena nije mnogo bolji nego pre 50 godina, samo smo malo glasnije i više se čuje o tome."
08 Mart 2017, 5:01pm

Fotografije: Aleksa Vitorović

Osmomartovski marš na ulicama Beograda je ove godine održan pod sloganom "Ustajte, ugnjetene na svetu".

U Srbiji je zaposlenih žena 14 odsto manje u odnosu na muškarce, i te zaposlene lakše prihvataju loše uslove, potpisuju takozvani „trudnički blanko-otkaz", manje ih ima na višim pozicijama, a i kad postoje neki mehanizmi za zaštitu prava, onda se ne sprovode, kaže Milica Lupšor iz Udruženja za radna prava žena „Roza" za DW.

Kiša i hladno vreme sigurno su uticale na manji broj žena - par stotina - u odnosu na prethodnu godinu, kao i na to da one malobrojne, koje imaju posao, ne mogu u to vreme da izađu.

- U Srbiji, kao i u ostatku sveta, među ženama ima više nezaposlenih, socijalno i zdravstveno ugroženih, više žrtava zlostavljanja na radnom mestu i žrtava porodičnog i partnerskog nasilja i ubistava, te više žrtava seksualnog nasilja u celini – kaže Zoe Gudović, aktivistkinja na čelu marša dok čita govor na beogradskom Trgu Republike.

Vlast je  nesposobna da ponudi izlaz iz strukturne krize i poboljša život stanovništva, pa potpiruje međuetničke tenzije i stvara atmosferu straha koja posledično utiče na jačanje nacionalizma, patrijarhata i retradicionalizaciju na svim nivoima izgovara, kaže ona dok se prolaznici zbunjeno okreću i gledaju transparente.

Ovaj 8. mart je posvećen svim ženama -  „radnicama, nezaposlenim, ženama izbeglicama, ženama žrtvama muškog nasilja i femicida, lezbejkama, Romkinjama, ženama sa invaliditetom, drugaricama."

Dok se kiša stišavala, bubnjarke su postajale sve glasnije, kao i okupljene žene i muškarci. Okupljeni uzvikuju parole protiv privatizacija, samovolje poslodavaca, ćutanju inspekcije rada. Kažu NE rasizmu, nepriznatom ženskom kućnom radu, NE ponovnim ratovima i NE zatvaranju granica za izbeglice.

- Evo ja delim ove letke o 8. martu, ljudi neće da uzmu, ne interesuje ih. Mislim da to najbolje oslikava kakva su ženska i radnička prava danas u Srbiji. I kao žene i kao radnice, na poslednjem smo mestu da neko vodi računa o tome kakav je naš položaj – kaže Zlata Zec iz sindikata "Nezavisnost".

Sve loše stvari koje su se desile sa fabrikama, upravo su se najviše prelomile na ženama, koje em što rade manje plaćene poslove, obavljaju i taj ogroman neplaćeni kućni rad, smatra ona.

Aida, koja je u koloni, kaže da je to što je nezaposlena verovatno razlog zašto je mogla da prisustvuje maršu i da je sigurna da bi bilo više žena da se održava van radnog vremena.

- Jako je važno biti danas na maršu, zato što su na današnji dan izborena najvažnija ženska prava. Međutim, to sve postoji na papiru, a realnost je neka druga priča. Najvidljivija posledica neuvažavanja žena i to što se smatra da je žena manje vredna, ogleda se, na primer, u femicidu, jer žene stradaju od svojih najbližih – od svojih partnera. Ljudi moraju da izađu na ulice, da se o problemima zna, jer mnogi nemaju predstavu. Bilo bi dobro kada bi nove generacije učile o feminizmu još u školi, tek bi se onda znalo da se žene nisu rodile sa ovim pravima, već da su ona osvojena – kaže ona.

Iako je bilo hladno i slabo ljudi ima na ulicama, poneki su izašli ispred radnji da vide šta se dešava. Među njima je i Divna Minić, arhitekta.

- Imam utisak da položaj žena nije mnogo bolji nego pre 50 godina, samo smo malo glasnije i više se čuje o tome, ali nema neke veće promene. I ja bih rado bila sa ovim ženama na marš, ali radim – kaže ona.

Nada Đuričković, romska aktivstkinja, Osmomartovski marš vidi kao važan događaj. Ona kaže da je to dan kad je važno da se okupimo da pokažemo da se zna šta hoćemo i šta želimo, "da mi nismo tamo neke nebitne koje rade ono šta im se kaže, već da imamo svoja mišljenja, svoja prava i svoja osećanja."

- Nama, Romkinjama, posebno je važno što smo deo ženskog sveta danas i retko nas gde prihvataju kao u ženskom pokretu. Znam da je u Hrvatskoj pomeren marš za posle radnog vremena, mislim da je to prava stvar. Romkinje su jako srećne samo da imaju posao i uopšte ne razmišljaju o težini posla i visini honorara. One ne mogu da se bora za svoja prava, jer misle da je sreća uopšte da imaju posao – kaže Nada za VICE.

Želim da verujem da nam sunce, ples i zajedništvo donose nešto novo i neki drugačiji 8. mart sledeće godine. Znam da će zauvek biti potrebno da izlazimo na ulice, bar zbog onih koji danas na ulici nisu imali pojma zašto je bitan 8. mart.

Pratite VICE na FacebookuTwitteru i Instagramu

Pogledajte još fotografija u nastavku: