FYI.

This story is over 5 years old.

gluma

Izvinite, ali Kristin Stjuart je strava

Od filma Personal Shopper pa do nastupa u emisiji Saturday Night Live, Kristin Stjuart se dokazala kao svestrana i nadarena glumica.

Teško je oporaviti karijeru nakon uloge poput Bele Svan. Zagonetna glavna uloga iz Tvajlajt sage je u manjoj meri bila potpuno formirana osoba, a više niz slabo potkrepljenih motivacija na koje je svako mogao da nakači sopstvene želje. Za mlade žene ona je predstavljala sve što one jesu, osećala je sve što one osećaju i proživljavala je tu fantaziju. Kristin Stjuart je već imala impresivne uloge u svom portfoliu kada je izabrana da glumi Belu u filmskoj franšizi. Glumila je u filmovima Dejvida Finčera, Džona Favroa, Šona Pena, Dejvida Gordona Grina i drugih. Njen skok unapred koji je dobila centralnom ulogom iz neverovatno popularnog romana za mlade, Stjuart je predstavio pred široke javne mase: to je istovremeno velika prilika, ali i kletva.

Reklame

Ukoliko je film Tvajlajt zaslužan za to što je Kristin Stjuart postala slavna, onda je u isto vreme na njemu odgovornost za ozbiljno potcenjivanje njenog talenta. Bez obzira na to šta mislite o franšizi, teško je argumentovati da ti filmovi predstavljaju neki bastion umetničke vrednosti. Često uzrujan dijalog i neretko problematična rodna i seksualna dinamika doprineli su tome da svaka scena ima određen stepen lošeg ukusa. Izvan fan baze mladih obožavateljki filma, Stjuart je postala neka vrsta sprdnje u očima filmofila. Njena izveštačena izvedba svake nerealne rečenice, njeni usiljeni maniri – Svaka imitacija Kristin Stjuart počinje odbacivanjem šiški na stranu uz blago mucanje – njen generalno turoban izraz lica je fiksiran u glavama publike i predstavlja sve najgore u glumi modernih zvezda.

Ako ostavimo po strani seksističe note njenih kritičara, ono što ćemo naći je publika koja ne želi da zamisli ovu glumicu izvan granica onoga što se smatra sadržajem za mlade odrasle. Tome se dodaje i potpuna nemogućnost da joj se dozvoli da sama bira svoj put u glumi. Odbija se mogućnost da je možda imala težak materijal i da njene odluke u glumi nisu uspele da prevaziđu taj materijal, već se jednostavno insistira da ona sama mora biti loša glumica. Ali ako pogledamo tok njene karijere, pre, tokom i nakon Tvajlajta, vidimo da se radi o mladoj zvezdi sa velikim talentom i dobrim okom za kvalitet. Ona se ne lepi za velike režisere tek tako, već definiše, kroz celokupnu karijeru, jednu konzistentnu viziju realizma u glumačkom nastupu.

Reklame

Njeni nedavni poduhvati sa režiserom Oliverom Asajasom u filmu Clouds of Sils Maria i u filmu Personal Shopper, koji treba uskoro da izađe, su redovno okarakterisani kao tipičan primer partnerstva u vidu "umetnika i njegove muze." To je romantičarska, ali i zastarela ideja o umetničkom stvaralaštvu. Gledati Stjuart u Asajasovom filmu znači posmatrati glumicu koja svojim prisustvom u potpunosti komanduje scenom – Svaki pojedinačni aspekt njenog lika je oživljen kroz najsitnije pokrete i zamickivanje. Ona je u istoj meri autor i u potpunosti ima kontrolu nad realnošću koju publika vidi. U filmu Personal Shopper, Stjuart se često nalazi u scenama gde reaguje na SMS poruke sa telefona i to je verovatno najpotpuniji performans ove godine.

Naravno, Stjuart je uvek bila odlična, ako se vratimo na njen performans u ulozi nasuprot Džodi Foster u filmu Panic Room gde je ostavila veliki utisak na jednu od najboljih američkih glumica u poslednjih 40 godina. Iste godine kada je izašao Tvajlajt, Stjuart je glumila sa Džesijem Ajzenbergom u filmu Adventureland. Donela je dubinu u svoju ulogu koja bi najverovatnije bila izgubljena u rukama neke manje sposobne glumice. Iako tehnički nema glavnu ulogu, ona ni u jednom trenutku ne dozvoljava da padne u senku u filmu koji je ortački orijentisan ka muškoj publici. Na papiru, njen lik je slabašna devojka iz sna svakog nerd-a, ali ona ne iznosi ulogu na taj način. Emine tragedije su samo njene, isto važi i za njene želje, a Stjuart se postarala da bude tako. Ona odbija da se definiše prema svom ljubavnom interesu u liku muškarca, već prema potresnom i kompleksnom doživljaju sopstvene ličnosti – to je nešto što izbija u svakom pogledu i svakoj pauzi.

Reklame

Stjuart ima nešto što fali velikom broju glumaca njene generacije, a to je savršen osećaj za prirodnost. Stjuart je prošle godine imala sporednu ulogu u filmu Billy Lynn's Long Halftime Walk, drami koju su režiser Ang Li snimilo u 3D formatu sa 120 kadrova u sekundi. U brzini koja je pet puta veća od standarne, Ang Li je težio da utopi publiku u totalni realizam. Sa tom brzinom slika platno praktično postaje jedan prozor u scenu. Ali realizam ima svoju cenu. Osim toga što je obasjao neke oskudne produkcijske vrednosti, Ang Lijev izbor je učinio masivnu štetu glumcima time što čak i najmanji momenti nerealnističnog ponašanja izgledaju kao proizvod očajne glume. Format koji je podređen apsolutnom realizmu zahteva ništa manje od apsolutnog realizma, a to je jako teško postići. Jedini performans koji je iz filma Bili Lin izašao nepovređen je upravo od Stjuart. Svaka njena scena je čudo naturalizma na ekranu, privlači publiku kao što to radi u svakom drugom formatu, izražavajući u tim dodatnim kadrovima sve najmanje ekspresije i emocije kao što bi stvarna osoba koja stoji ispred vas.

Potreban je ogroman nivo inteligencije i vere u samog sebe da bi se uskočilo u projekat poput ovog filma, znajući da si dorastao zadatku.  Ali Stjuart se već dokazala kao sposobna da nađe takve projekte koji ističu njeno umeće. U filmu Certain Women  režiserke Keli Ričards, koji je nažalost prošle godine ostao u senci usred haosa koji je nastao u sezoni nagrada, Stjuart ima ulogu razoružavajućeg ljubavnog interesa druge žene. Njen lik je u sebično okrenut sam sebi, ali to ne čini ništa da umanji njenu očiglednu privlačnost koja je istaknuta jednostavnim glumačkim potezima, poput načina na koji briše usta bez odmotavanja slavete iz escajga. U nedavnom skeču iz emisije Saturday Night Live o rolnicama pice brenda Totino, ni manje ni više, naboj šala dolazi iz razoružujuće prirode Kristin Stjuart. Ona donosi svoj distinktivan realizam na površinu kliše reklame za Super Bol, transformišući reklamu u francusku lezbejsku art dramu samo pomoću svoj pogleda.

Reklame

Ako vam deluje preterano tvrdnja da je Kristin Stjuart jedna od najboljih glumica svoje generacije, to je samo zbog starih asocijacija koje dugo ostaju u glavi. Ne obraćajte pažnju na njih. Do kraja Tvajlajt sage, Stjuart se svojom opuštenošću u ulozi istakla kao najubedljivija na platnu. Pređite preko tog jednog momenta u njenoj karijeri i naći ćete mladu glumicu sa nenadmašivim instinktom i čija je sposobnost da okupira pažnju publike, dok istovremeno uzdiže sve i svakoga u svojoj okolini, znak velike snage i darežljivosti. Ako vas je Tvajlajt naterao da otpišete Kristin Stjuart, vreme je da joj date još jednu šansu sa filmom Personal Shopper koji uskoro izlazi i još mnogo dobrih uloga u planu.

Još na VICE:

"Samo jako" - premijera novog filma VICE Srbija

Dragan Nikolić - najnestvarniji glumac koga smo imali

Drugi deo Trejnspotinga možda nije naš generacijski film, ali je vrh