’Postane veoma intimno’: kako seks radnice doživljavaju zadovoljstvo sa klijentima

Iako mnogi ljudi misle da je seksualni rad ili izrabljivački, ili čisto profesionalan, nova studija o intimnosti, vezama i zadovoljstvu u industriji seksa ističe ambivalentnost mnogih seks radnica u pristupu svom poslu.

Seks je posao. Ali svakako ima makar neke veze sa nečijom seksualnošću, zar ne?

To sugeriše nedavna studija Univerziteta La Trob, objavljena prošlog meseca u časopisu Seksualnosti. Kvalitativna studiju „' Meni to postane veoma intimno': diskurzivne granice zadovoljstva i učinka u seksualnom radu" sprovela je Elizabet Megan Smit, i u nju uključila devet žena koje rade u seks industriji u Viktoriji, Australija. Kroz pripovedanje i fotografije, seks radnice su istražile kako reaguju na ideje o intimnosti, učinku i zadovoljstvu. Smit je naročito tražila od svojih subjekata da govore o seksualnom zadovoljstvu koje doživljavaju tokom svog rada i šta misle o tome, i da vizuelno predstave kakav odnos imaju prema svom telu, i kako se staraju o njemu. Smit je onda analizirala ove slike i narative, u relaciji sa popularnim predstavama o seksualnom radu, kao i teorijskim predstavama o polu, moći i učinku.

Na prvi pogled, ova studija ne deluje toliko revolucionarno, ali bilo je veoma malo empirijskih istraživanja o tome kako seks radnice doživljavaju seksualno zadovoljstvo, i na poslu, i privatno. Umesto toga, feministička teorija o učešću žena u seks industriji ostaje zakopana u žučnoj raspravi oko toga da li seks radnice stiču moć svojim radom, ili su inherentno eksploatisane i prinuđene. Tek od nedavno, u studijama kao što je ova počinje da se iznosi tvrdnja da se ovim višedecenijskim fokusom ignoriše ambivalentnost svakodnevne stvarnosti seks radnica.

Ja sam stasala usred ove debate, rođena 1979. godine, negde u doba kada je aktivistkinja i samoproklamovana seks radnica Kerol Li skovala izraz seksualni rad. Kao brucoškinja sam čitala radikalne feministkinje kao što su Ketrin Mekinon i Ketlin Beri, koje su prostituciju opisivale ne kao svestan i racionalan izbor, već u skoro svakom slučaju kao posledicu prinude, zavisnosti od droge ili ekstremnog siromaštva, i s toga jednaku silovanju. Drugi su osuđivali seks radnice za saučesništvo u sopstvenom ugnjetavanju i seksualnoj objektifikaciji (Klinička psihološkinja i istraživačica seksualnog rada Melisa Farlije jednom prilikom za seks radnice rekla da su „ kućne crnje".).

Seks pozitivne feministkinje su uzvratile udarac i opisale seksualni rad kao transgresivan i subverzivan čin. Njihova tvrdnja je da razmena seksualnih usluga za novac može da bude seksualno oslobađajuća, zato što podriva moralističke poglede na seks i institucije kao što su heteronormativnost i monogamija. Svojim radom, seks radnice mogu da steknu moć unutar društvene strukture u kojoj su muškarci privilegovani i seksualno, i ekonomski.

Nakon što sam tokom druge godine fakulteta počela da radim kao striptizeta, u 19. godini, shvatila sam da je to donekle istina. Svakako, bila sam prinuđena da počnem da se bavim tim zanimanjem, i često sam uživala i iskusila slobodu tokom rada (mnogo više nego kada sam bila garderoberka, na primer). Ali svakako je tačno da ponekad nisam uživala u svom poslu, i ima žena koje svoje učešće u industriji seksa opisuju kao rezultat okolnosti, više nego izbora, uključujući i bukvalnu ili ekonomsku prinudu.

U skorije vreme, cilj pokreta za prava seks radnika je bio da seksualni rad prestane da se vezuje za seks i zadovoljstvo, da bi fokus bio na seksualnom radu kao profesiji. Aktivisti neumorno rade na tome da seksualni rad smeste u isti kontekst sa ostalim tipovima rada; ovo ističe veoma stvaran ekonomski motiv koji stoji iza individualne odluke da se prodaje seks. Međutim, manje su istraženi načini na koji je seksualni rad drugačiji od drugih profesija pružanja usluga. Oni koji se zalažu za to da se o seksualnom radu govori kao o radu odbijaju razgovor o seksu i zadovoljstvu kao irelevantan. Ali kao što sadašnji i bivši seks radnici znaju, ume da bude komplikovanije od toga da ti samo plate.

Za početak, zadovoljstvo može da bude jedan od aspekata rada. Jedna učesnica studije Smitove, poznata kao Kejt, opisuje kako je pre nego što je postala pružalac pune usluge imala poteškoća da doživi seksualno zadovoljstvo s muškarcima, pa je očekivala da će seksualni rad biti samo nešto što mora da istrpi da bi zaradila novac. Umesto toga, novi posao ju je iznenadio, kada je shvatila da joj je prvi klijent seksualno privlačan: „Taj momak mi je otvorio vrata samo u uskim boksericama – i bio je tako zgodan! Tako zgodan! (smeje se). Mislim, nisam mogla da verujem, zinula sam od čuda i pomislila, 'Šta ti bi da zoveš mene? Sigurno imaš na stotine devojaka koje bi veoma volele da dođu i provedu noć sa tobom".

Kejt kaže da joj drugi klijenti „nisu uopšte bili fizički privlačni, ali su bili… tako fini i dragi". U oba slučaja, seks rad se pokazao kao prilika da se istraži seksualno zadovoljstvo bez emotivne vezanosti i određenih očekivanja koji obično prate seksualne veze van seksualnog rada. Što se toga tiče, kaže Kejt, „Pristup je veoma drugačiji od pristupa seksu u vezi, jer kada radiš, dođeš tamo i ne razmišljaš o tome šta je dobro za tebe, i da li se osećaš romantično… zato što ne očekuješ da ti to obavezno prija. Zapravo je bilo mnogo lakše… imam određeni emotivni odmak kada su u pitanju klijenti. Možda mi je zbog toga lakše da se prepustim".

U isti mah, drugi žene koje su pružaoci usluga i koje je Smitova intervjuisala smestile su seksualni rad u okvir intimnog, senzualnog čina. Učesnice su opisivale svoja prijateljstva s mušterijama, od kojih su im redovne „kao članovi porodice". Seksualno zadovoljstvo može da uključuje i emotivnu vezanost. Jedna učesnica, Melinda, opisala je svoj rad kao „senzualnu vrstu iskustva, znaš, neka vrsta i mog zadovoljstva". Ona kaže da njoj „Nije toliko bitan odušak, koliko intimnost i senzualnost".

Seksualni rad je prilika, kao što je jedna žena to rekla, „da uz klijente naučiš šta voliš kod seksa i seksualnosti, i da se opustiš". Njen savet novim pružaocima usluga je „da se ne osećaju kao da im je to posao".

Ali to nije mišljenje svih žena koje je Smitova intervjuisala. Iako se feminizam polako udaljava od debate Za i Protiv seksualnog rada, proširena predstava o ovoj industriji ostaje jednoobrazna, i seks radnici kao takvi se i dalje suočavaju sa tabuom identiteta koji prati njihovo zanimanje. Seks radnice koji govore i pišu o svojoj izabranoj profesiji to čine sasvim svesne neprijateljske klime i pogrešne informisanosti kojima će njihove reči biti dočekane.

Stigma, kao što je dobro dokumentovano, može da navede seks radnice da stvore i održavaju rigidne granice između svog privatnog i profesionalnog života, da bi se osećale zaštićeno. Smit u svojoj studiji zaključuje da neke seks radnice zauzimaju klinički pristup i izbegavaju svaku seksualnu želju i zadovoljstvo na poslu, da bi se zaštitile od negativne percepcije.

Ovi suprotstavljeni diskursi su me inspirisali da i sama obavim istraživanje (koje je sprovedeno 2001, a objavljeno 2010.), tokom kojeg sam seks radnice u SAD i širom Evrope intervjuisala o njihovim životima i ličnim iskustvima. Kao i seks radnice sa kojima sam razgovarala, i ja sam imala pravila i „zabranjene" zone kojima sam razdvajala lično od profesionalnog. Kondomi prave smislenu barijeru, ne samo fizičku, već i psihičku. U sličnom stilu, učesnice studije Smitove su pričale o tome kako obuku kostim i osmisle „seksi" identitet koji je drugačiji od onog kako predstavljaju sebe, i od toga šta je njima seksi. „Prilično sam sigurna da su većini žena vatrogasci seksi, ali kladim se da se oni ne osećaju preterano seksi. Isto je i sa prostitutkama", rekla je jedna ispitanica. „Možda izgledamo baš seksi u korsetima, i sve to, ali meni lično je to postala radna uniforma, pa se osećam prilično seksi u svojoj pidžami od flanela". Neke seks radnice pokušavaju da od rada naprave predstavu, da bi ograničile „autentičnu" seksualnu i psihološku interakciju na lične susrete, kaže Smitova, u cilju da se nose sa stigmom.

Ja sam bila takva vrsta seks radnice, rešena da mi seksualni rad ostane samo posao, zaposlenje kao bilo koje drugo. A ipak, da budem iskrena, kao seks radnica sam često sama kršila svoja pravila, i granice su se konstantno pomerale. Na primer, kada sam radila kao striptizeta u Meksiku, imala sam pravilo „bez pipanja", koje sam kršila ako bi mi klijent bio seksualno privlačan, i kada sam želela više da zaradim. Kada bi me neki klijent lično zainteresovao, stupila bih u vezu s njim i van posla. Umesto da prihvatim prijatna seksualna iskustva, često sam se osećala ambivalentno, zbunjeno i „neprofesionalno".

U interjvuu sa mnom, Smitova je izrazila brigu da ublažavanje argumenta da je seksualni rad samo rad može da se obije o glavu seks radnicama, i da „srećna kurva" ponovo bude stigmatizovana. „Međutim, nepriznanje meteža i složenosti u ljudskim odnosima i telesnim zadovoljstvima može da dovede do nedostatka drugih saznanja – što bi moglo da dovede do toga da neke žene u industriji seksa koje doživljavaju seksualno zadovoljstvo mogu da počnu da osećaju krivicu", kaže ona. To je u suštini ono što se meni dogodilo.

Vredi napomenuti da ako seks radnice mogu da razviju osećaj intimnosti s klijentima i to može da im pruža zadovoljstvo, takođe može da se dogodi i suprotno. Barem jedna učesnica studije Smitove je komentarisala koliko su nepristojni i neučtivi klijenti u drugačijem kontekstu u seksualnom radu, nego u drugim uslužnim delatnostima. Navela je hipotetički primer, zaposlenog u Telstri, australijskoj telekomunikacionoj kompaniji, na koga viče nezadovoljni klijent, i to uporedila sa sličnim događajem u kontekstu seksualnog rada. „Zbog toga što je seksualni rad tako lična stvar", kaže ona, „oni su u tvom ličnom prostoru, u tvom telu. To ostavlja efekat".

Prevazišli smo argument da su kupleraji feministički kampovi za obuku, i da je samo seks ključ za naše oslobođenje. Ali istraživanje seksualnih iskustava seksualnih radnica bi moglo da dovede do sticanja veće moći, kaže Smit, i u kontekstu seksualnog rada, i van njega. Istraživanje Smitove potiče iz treće feminističke perspektive seksualnog rada: one koja iskustva žena u industriji seksa ne smatra ni inherentno izrabljivačkim ni osnažujućim, ni bezbednim ni nebezbednim, ni „ispravnim" ni „pogrešnim". Umesto toga, kaže Smitova, „Seks rad je složeno područuje gde se dominantni i potčinjavajući diskursi prepliću i zajedno stvaraju čitav niz iskustava koja osujećuju izrabljivačko/osnažujuću binarnost koju feministički seksualni ratovi predstavljaju".