Mame koje smaraju sa slikama dece sklone su depresiji

Foto by Lumina via Stocksy

Nova istraživanja pokazuju da su mame koje na društvenim mrežama postavljaju stvari o svojoj deci sklonije depresiji. Razgovarali smo sa jednom dobrotvornom organizacijom za mentalno zdravlje i sa jednim stručnjakom za majčinsko korišćenje interneta da bismo saznali zašto.

Iznenađujuće vesti za one čiji Fejsbuk prijatelji ih zatrpavaju slikama nasmešenih beba: iza vedrih postova na Instagramu sa igrališta i slika mešenja kolača možda stoji nešto mračnije.

Rezultati jedne studije državnog Univerziteta u Ohaju otkrili su da su nove majke koje postavljaju stvari na društvenim mrežama češće perfekcionisti kojima je potrebno samopotvrđivanje, ili su depresivne. Istraživači su ispitivali grupu majki sa srednjeg zapada sa natprosečnim obrazovanjem i stalnim zaposlenjem. One koje najčešće postavljaju stvari na Fejsbuku imaju tendenciju da osećaju društveni pritisak da budu „savršene" majke – i češće su bile depresivne u mesecima nakon trudnoće.

Uznemiravajuća je činjenica da okoreli korisnici Fejsbuka pokazuju simptome anksioznosti. Sara Šop-Salivan, vodeća autorka studije, u izjavi za Sajens dejlikaže: „Ako majka postavlja stvari na Fejsbuk da bi dobila potvrdu da obavlja dobar posao i ne dobije onoliko „lajkova" i pozitivnih komentara koliko je očekivala, to bi mogao da postane problem. Na kraju bi moglo da joj bude gore". Učesnice su izjavile da obraćaju veliku pažnju na komentare koje dobijaju za slike svojih beba, što je integralno za njihovo samopotvrđivanje kao dobrih majki.

Ima nečeg u tome što bi društvene mreže mogle kod žena da podstaknu osećaj da su neadekvatne kada je roditeljstvo u pitanju, ali ono što je zanimljivo je to da te nove majke to preterano nadoknađuju postavljanjem više slika svoje dece nego što to čine majke kod kojih nisu uočeni simptomi depresije. S obzirom da postporođajna depresija pogađa oko 15 procenata novih majki, veoma je verovatno da ženu čiju decu gledaš na fotografijama na svom njuz fidu možda muči osećaj neadekvatnosti i anksioznost.

Da bismo saznali nešto više, razgovarali smo sa Donom Mur, strunjačkom za majčinsko korišćenje interneta, i sa Ketrin Džouns iz Pandasa, dobrotvorne organizacije za postporođajnu depresiju. Po mišljenju Morove, „Internet je dvosekli mač za nove majke. Preti im opasnost kada previše koriste društvene medije i kada se isuviše oslanjaju na potvrđivanje svog majčinskog identiteta preko interakcija na internetu".

Foto Maa Hoo via Stocksy

Međutim, internet može da bude i pozitivno mesto za nove mame. „Već postoji velika stigmatizacija mentalnih oboljenja, ali biti majka sa mentalnim oboljenjem je dvostruko teže. Postporođajni problemi zaista pogađaju identitet žene kao majke, tako da su rezultati mnogih mojih istraživanja pokazali da boravak na društvenim mrežama može da pomogne ženi da ostvari pozitivan identitet na internetu, kao nova majka".

Mur ističe forume na internetu za majke koje se nose sa pretporođajnom i postporođajnom depresijom kao korisne resurse za nove majke . „Tamo mogu anonimno da otkriju kako se osećaju, bez straha od stigmatizacije da su loše majke. Jedna od tema koja je veoma zastupljena u stručnoj literaturi je ta da se žene plaše da će im bebe biti oduzete ako priznaju ljudima da se muče s njima. S toga forumi mogu da budu mesta gde žena može da dobije potvrdu i da oseća da može da govori o stvarima o kojima uživo ne bi mogla da govori. To može da pomogne mnogim ženama".

Međutim, za 90 odsto 'šunjalica' (redovnih korisnika društvenih mreža koji retko nešto postave), posledice mogu da budu škodljivije. „Kada o sebi imaš prilično loše mišljenje, a onda odeš na Fejsbuk i vidš sve te divne, nasmešene, srećne porodice, od toga bi moglo da ti bude još gore".

Ketrin Džouns iz Pandasa kaže da su društvene mreže uticale na njeno lično iskustvo sa postporođajnom depresijom. „U prošlosti mi je bilo teško da gledam druge majke. One mese; one su bile u zoološkom vrtu; otišle su na izlet u park. U međuvremenu, ti si u dubokoj depresiji i zapravo ništa ne radiš. Teško ti je i da se obučeš. Tako da društvene mreže definitivno mogu da vrše pritisak na majke da deluju na određeni način".

Pitam je da li je iznenađuje to što bi majke koje najčešće nešto postavljaju u stvari mogle da budu te koje se muče. „To me zapravo ne iznenađuje. Zamaskiraš ono što se interno događa time što postavljaš na internetu". Njen savet za žene koje imaju depresivna osećanja? „Razgovarajte s nekim. Idite kod svog lekara ako ste zabrinuti za svoje mentalno zdravlje, ili se obratite nekoj dobrotvornoj organizaciji, lokalnoj grupi podrške (od kojih su neke na Fejsbuku), ili izvorima na internetu".

Potpuno otići sa društvenih medija takođe nije rešenje – samo moramo da budemo iskreniji prema sebi kada je u pitanju realnost našeg korišćenja društvenih mreža. „Ako mi je danas loš dan, možda će mi biti teško da idem na internet. Ali moram da imam na umu da neću da postavim svoju sliku na kojoj sam bez šminke i plačem, zato što mi je dan grozan. Postavljaću samo najsvetlije trenutke.

Moram da podsetim i sebe i druge majke da je Fejsbuk više pregled dobrih stvari, a ne cele istine."

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu