​Deset pitanja koja ste uvek želeli da postavite 'baba seri'

Iz kolumne '10 pitanja koja ste uvek želeli da postavite'

Poslednjih 17 godina, sedamdesetsedmogodišnja Helga Šmit dežura u toaletu u Hafenbaru, u berlinskom kraju Mite. 2002. godine je zapravo proglašena za baba seru godine, što je nju pomalo zbunulo. „Kako izabereš najbolju baba seru? Jesu li poslali nekog da krišom piša?", našalila se ona kada sam joj se obratila.

Petak je veče, i ovde sam da postavim neka od pitanja koja nam padaju na pamet kada bojažljivo prođemo pored neke njene koleginice i promrljamo da nemam ništa sitno.

VICE: Da li se naljutite kada neko ispiša dasku, ili ne pusti vodu i ostavi govno u šolji?

Helga Šmit: Ako neko ispiša dasku, gunđam sebi u bradu, i perem je dok taj još uvek pere ruke. To radim i kada su i ostale kabine zauzete. Želim da ljudi to čuju.

Ali veoma mali broj ljudi dolazi da sere. Kada se to dogodi, isprskam toalet osveživačem vazduha – a ako mi ga je nestalo, prskam dezodorans. A onda sledećoj osobi koja uđe kažem, „Obavezno zadržite dah". Niko ne kenja ruže – ne mogu da se ljutim zbog toga.

Šta ste na svom poslu naučili o ljudskom probavnom traktu?

Ako povraćaju, onda vidim šta su jeli. Osim toga, kao što sam rekla, većina ljudi je u stanju da se suzdrži od velike nužde kada su u baru. Ja mogu da se suzdržim čak i od mokrenja. Naučila sam to kada sam bila pomoćnica u dečjem vrtiću. Često smo išli na izlete, i nisam mogla da ostavljam decu samu, pa sam morala da trpim. Za sedamnaest godina koliko radim u Hafenbaru, mogu na prstima jedne ruke da izbrojim koliko puta sam piškila ovde. Čak i kada sam upravo oribala šolju i sama sam, ja to ne činim. Piškim kod kuće.

Ko pravi veći nered kada piški i kaki – žene ili muškarci?

Definitivno žene. Njih kao da nije briga. Tu je kanta za đubre, ali one često bacaju svoje iskorišćene tampone na pod, a isto važi i za toaletni papir. I provedu deset minuta ispred ogledala, popravljajući šminku i frizuru, ali ne mogu da odvoje par sekundi da počiste iza sebe. Sa momcima skoro da i nema problema, i 95 posto njih čak operu i ruke.

Koliko temeljno čistite šolje?

Ne čistim posle svakoga. Činila sam to kada sam počela da radim ovde, ali ne mogu sve da postignem. Posle ponoći postane naročito teško – tada ljudi počnu da navaljuju ovamo. Ali ipak svake večeri to radim, sredstvom za čišćenje, četkom za ribanje, i osveživačem vazduha sa mirisom đurđevka.

Da li mnogo ljudi ima seks u kabinama?

Niko, kada se ja pitam. Jednom mi je neki momak ponudio 20 evra da pustim njega i njegovu devojku u jednu kabinu. Pomislila sam, „Za 20 evra možeš da iznajmiš sobu na sat vremena". Nisam ih pustila. Ali ako sam otišla da popušim cigaretu, ili razgovaram s nekim, ne mogu uvek da kontrolišem šta se događa. Događalo se, i naravno, tada bih shvatila da je neka kabina zauzeta neobično dugo vremena. I naravno, to dvoje moraju da slušaju šta imam da im kažem dok izlaze.

A šta je sa drogiranjem?

Naravno, ja ne mogu da vidim da li je neko unutra uzeo neku pilulu. Ali primetim kada neko duva u kabini. Međutim, dok ja osetim miris, taj je već završio, a i svako kaže, „Nisam ja". I šta ja tu mogu da radim? Ali ako uhvatim nekoga da duva, taj bude izbačen iz bara brže nego što je ušao u njega.

Da li se naljutite kada vam ne daju bakšiš?

Nije mi pravo, ali to je samo moje mišljenje. Redovni gosti znaju da naplaćujem fiksno. Ako platiš jedan evro prvi put kad uđeš, onda možeš da se vraćaš celu noć, ideš u toalet, pereš ruke – imam i losion za ruke, pa iglu i konac, ako ti zatreba.

Samo sam jednom nešto rekla kada mi nisu platili. Na tacni sam imala samo novčiće za kusur, tri kovanice od 50 centi. Čula sam odzvanjanje metala i rekla, „Hvala".

Onda sam pogledala na tacnu i videla samo jedan cent. Jedan jedini cent! Zviznula sam ka tom tipu da bi se osvrnuo. Uzela sam taj cent i rekla, „Zaboravio si nešto" – „Ne, to je za vas", rekao je. Ali naterala sam ga da ga uzme. Nikome ne dopuštam da me vređa.

Kakve mušterije daju najveći bakšiš?

Godine tu ne igraju nikakvu ulogu, ali postoji razlika među polovima. Dame daju manje od muškaraca. Devojkama kao da ni do čega nije stalo – za 17 godina nisam uspela da ih naučim.

Da li namerno držite novčiće na tacni, da bi ljudi pomislili da moraju da vam daju novac?

Uvek držim tri novčića od 50 centi, ali oni su tu za kusur. Tako da ako ja nisam tu, a neko ima jedan evro, može da ga ostavi i uzme 50 centi nazad, a ne da ne ostavi ništa.

Da li baba sere dobro zarađuju?

Ne, barem ja ne. Ja ovde ne primam platu, sama sam sebi gazdarica. Za mene je to samo mala dopunska zarada, preko penzije koju primam. Kada je dobro veče, petkom, zaradim oko 100 evra. Subota nije toliko dobra – bar je pun, ali turista, a oni nemaju kulturu davanja bakšiša. Ja od zarađenog novca kupujem sredstva za čišćenje, losion za ruke, dezodorans i druge zalihe. Ne radim ovaj posao zbog novca; radim ovde da bih bila u društvu mladih ljudi. Ljudi mojih godina obično pričaju samo o svojim bolestima. Ovde naučim nove fazone. Mislim da ću da radim kao baba sera još tri godina, a onda ću u osamdesetoj godini da se penzionišem.