Digao sam ruke od medija i pratio samo tvitove slavnih

Početkom 2017. godine, nije lako naći put kroz džunglu onlajn vesti. Teen Vogue je woke, svi klikću na ono što im iskače u Fejsbuk fidu, a najnovije izabrani predsednik ceni da je „Njujork Tajms"esencija lažnih vesti. Nažalost, oni koji imaju najširu publiku retko imaju šta da kažu o bilo čemu osim o samima sebi, ili o proizvodima koje su plaćeni da promovišu.

U nedelji Trampove inauguracije i Marša žena na Vašington, očekivalo se dosta važnih vesti. Da bih što bolje shvatio kako poznate ličnosti pomažu da se širom sveta prošire podaci od vitalnog značaja, zakleo sam se da ću se informisati samo putem selebriti tvitova.

Inače vesti čitam neprekidno, to mi je bukvalno posao. Koristim agregator vesti i klikćem kroz svoj liberalni Fejsbuk fid, ali trudim se da povremeno iskoračim iz gnezda da bih čuo šta ima novo na drugoj strani. Manje-više redovno posećujem „Foks Njuz" sajt kao i sumanuti desničarski Rebel Media YT kanal Ezre Levanta.

Što se Tvitera tiče, koristim ga mahnito i preko svake mere. Desi se da mi je otvoren i na desktopu i na telefonu istovremeno. Nisam se baš radovao ovom samonametnutom ograničenju na tvitove glumaca, jućubera, i pop zvezdica, ali računao sam da će mi dobro doći mala pauza od neprestanog toka vesti o Trampovim sranjima

Sat vremena sam panično birao novo korisničko ime, pa mi se nalog zaglavio. Na kraju sam izabrao da se zovem @baeoblivion. Pozadina mi je bila slika Bjonse u svemiru. Bilo je vreme na masovno zapratim gomilu slavnih ličnosti raznih političkih afiniteta, starosnih doba, i nivoa aktuelnosti.

Pokušao sam da razmišljam kao stereotipni milenijal pa sam iz starta izabrao Roka, Arijanu Grande, Zaina Malika, Tejlor Svift, Drejka, i kompletan kardašijanski klan. Pošto sam shvatio koliko nemam pojma šta zanima milenijalse, okrenuo sam se Forbsovoj listi najpraćenijih tviteraša. Većina selebritija sa te liste retko postuju politički sadržaj, ali probrao sam politički svesne likove kao što su Tom Arnold, Alek Boldvin, Kirsti Eli, Mark Rafalo, Tajler Oukli, Skot Bejo, i naravno Šer.

Otkrio sam čitav nosi svet, kao kad domaćica po prvi put počne da gleda sapunske opere. Tom Arnold se izgleda na skida sa Tvitera, konstantno tvituje o rasističkim snimcima Trampa koje navodno poseduje, plus što žestoko proziva Stivena Sigala. Sinbad se prepirao sa desničarskim trolcima, Kardašijan familija je tvitovala o svojim TV nedelima, proizvodima, i članovima porodice. Jutjuberi su tvitovali svaki video koji su okačili. Mark Volberg je nešto bulaznio o američkom ponosu, što se ispostavilo da je promocija za njegov novi film o bombaškom napadu na Bostonski maraton.

Samo par njih je tvitovalo o stvarima koje nisu bile direktno vezane za njih. Loren Horegi iz Fifth Harmony tvitovala je kako treba sprečiti da se ukine „Obamaker", mada nije linkovala ni do jednog članka tako da nisam bio siguran da li se nešto novo desilo na tom planu. Mark Rafalo jeste kačio tekstove, ali je i retvitovao postove o Ženskom maršu i prilikama za osobe koje žive daleko od Vašingtona da se uključe.

Prvog dana nisam saznao ništa, osim da DJ Kalid radi na „TAJNOM PROJEKTU" i da Arijana Grande ima velikog psa.

Drugi dan nije bio mnogo bolji, već sam osetio kako se odvezujem od stvarnog sveta. Tviteru sam prilazio samo spektakla radi, nikako zbog vesti. Bilo mi je žao što sam se u ovo upustio. Trending odeljak podsetio me je da je danas MLK dan, a slavne ličnosti su kačile njegove citate da bi nas ubedile da znaju o kome se radi i da nisu rasisti. Mada, ne baš svi…

Rob Šnajder je nudio Džonu Luisu belačke poglede na Martina Lutera Kinga. Na trenutak sam se iznervirao, ali onda sam se setio da nema smisla uzimati ozbiljno Roba Šnajdera.

Tom Arnold kao da nije ni oka sklopio. Još uvek je divljao na temu Trampa, nekih trideset tvitova za redom nisam uspeo da dešifrujem. Otprilike zvuči kao da je neko izvestio nešto netačno o Arnoldu, valjda da je rekao da mu prete ubistvom povodom ranije pomenutih Trampovih snimaka?

Uspeo sam da nađem tri linka do dobrih tekstova. Sinbad je okačio HuffPo članak o kontroli naoružanja, o Džonu Luisu, i o sudiji rasisti. Halk je okačio jedan o protestima protiv naftovoda u Luizijani, i jedan sa CNN-a o Trampovim kandidatima za poziciju sekretara HHS.

Drugog dana sam saznao da se Trampova administracija i dalje puni korumpiranim belim tipovima, i da se kod DJ Kalida i dalje „NEŠTO VELIKO SPREMA"

Rok obožava svoj novi automobil, Riz Viderspun reklamira svoju odeću. Džejden Smit i Šia Lebef tvitovali su „NEĆE NAS PODELITI" što me je uzbudilo jer je zvučalo da Šia opet planira nešto ludo, a ja ga obožavam neironično i ne sramim se priznati. Morao sam da nastavim da ih pratim.

Iako narcizam nije jenjavao, ipak je bilo nešto više vesti tog trećeg dana. Ili to ili sam počeo da efikasnije kopam kroz đubre koje su kačili. Leo Di Kaprio tvitovao je koliko je zahvalan Obami, uz link do teksta o tome kako odlazeći predsednik koristi poslednje dane na poslu kako bi proglasio nove nacionalne spomenike. Suzan Sarandon je linkovala do BBC članka o predsedničkom skraćenju kazne Čelsi Mening, što je bila prva zaista značajna vest koju sam pročitao u ova tri dana. Setio sam se koliko će mi nedostajati Obama.

Nalog Sare Silverman bio je sjajan, ne samo duhovit već i informativan i razuman i pristupačan pristalicama svih političkih opcija. Citirala je Roberta Kenedija na temu suludog propisa u Vajomingu kojim se obnovljivi izvori energije proglašavaju protivzakonitim. Zapitao sam se koliko li se još zajebanih stvari dešava dok se ja ovako izolujem. Zaronio sam dublje u svoj fid. Tom Arnold je JOŠ UVEK kenjao o snimcima. Uh. Video je sigurno bolje dane.

Trećeg dana sam čak nekako uspeo da se informišem zahvaljujući Sari Silverman, Leu, i Rafalu. A saznao sam i da Vinsenta D'Onofrija boli kurac za tuđe mišljenje.

Baš kad sam mislio da će mi stići dobre vesti sa levice, desila se dodela People's Choice nagrada. Čitava 24 sata ni o čemu drugom se nije pričalo, sve same čestitke i modne fotografije. Mnogi su tvitovali o Roku, Kevinu Hartu i Lili Sing koja je dobila nekakvu YT nagradu za nešto. Pokušao sam i ja da joj čestitam u nadi da ću ostvariti kontakt. Nije mi odgovorila.

Tom Arnold je počeo da se svađa sa Rozen Bar, što ga je ponovo uzdiglo u mojim očima.

Četvrtog dana sam saznao da neko i dalje dodeljuje te People's Choice nagrade, kao i da Geri Bjusi valja „Bjuzeisme" preko svog sajta.

Tog jutra, ljudi su i dalje pričali o People's Choice nagradama. Pa jebote.

Kirsti Eli je prva selebritkinja koja je pomenula predsedničku inauguraciju. Radovala se usponu Trampa, ceni da će ujediniti Ameriku. Greši. Rasel Brend, za kog sam mislio da je prilično inteligentan, okačio je neki glup video u kom poredi Trampa i Obamu; praktično je nemoguće razumeti o čemu priča jer insistira na svom nepotrebno opsežnom rečniku.

Mark Rafalo nastavlja da dominira Tviterom. Šta bih ja bez njega. Posetio je pre-inauguracioni We Stand United skup, okačio link, a ponudio i svoj Snepčet nalog za slučaj da poželimo da ga pratimo celodnevno. Na žalost, ja sebi nisam propisao Snepčet.

Ubijao me je manjak vesti u fidu. Na trenutak sam poklekao i ulogovao se preko svog standardnog naloga. Odmah sam retvitovao VICE tekst, ali uočila me je urednica i momentalno mi poslala poruku kojom mi naređuje da se skinem sa tog naloga. Izvinio sam se i tmurno odvukao nazad do @BaeOblivion.

Petog dana, Halkamania mi je razorila detinje uspomene.

Već sam počeo da se brinem da ću propustiti inauguraciju Predsednika Narandžastog, ali srećom mi je Tviter ponudio svoj strim pa sam mogao da pratim paralelno i Trampa i selebriti reakcije. Nalozi koji su najviše tvitovali na ovu temu bili su Sara Silverman i Kirsti Eli. Silverman se efektno sprdala sa Trampom, Eli ga je neodređeno hvalila.

Britni Spirs je tvitovala sliku nekog psa.

Šia Lebef hajp se isplatio! U Njujorku je započeo umetnički projekat protivu Trampa pod naslovom „NEĆE NAS PODELITI" koji će ispratiti ceo Trampov mandat. Javio se okružen hordom sledbenika. Poželeo sam da budem tamo.

Mark Rafalo me je opet spasao. Retvitovao je novinare i reportere, pouzdane izvore koji su izveštavali o inauguraciji, o poseti u poređenju sa Obaminom, o pretnji Majka Pensa, i o linkovima do alternativnih programa.

Na dan inauguracije saznao sam da je – jebote! – on stvarno predsednik. Svet slavnih ličnosti dočekao je ovu vest sa apatijom. Skot Bejo voli dobri stari američki hot dog.

Okončao sam svoj Tviteksperiment na dan Marša žena na Vašington. Fid mi je bio preplavljen porukama solidarnosti, slikama sa marša, i linkova do tekstova o istom. Iznenadilo me je da više ljudi postuje o ovom mirnom protestu nego o inauguraciji.
Obradovala me je solidarnost slavnih upućena belosvetskom proletarijatu. Nažalost, siguran sam da većina njih neće ponovo tvitovati ništa o ljudskim pravima dok se ne bude desio neki novi veliki događaj koji to od njih zahteva.

Sedmog dana sam saznao da se više ljudi skupilo da protestuje protiv Trampa nego da isprati njegovu inauguraciju. Takođe, DJ Kalid još nije otkrio svoj „TAJNI PROJEKAT".

Bilo je teško na ovaj način informisati se o bilo čemu značajnom. Čak i kad slavni pišu o aktuelnim dešavanjima, reko ko ostavi link. Uspeo sam da ispratim najveće priče, ali samo par naloga me je uputilo na kvalitetne članke iz pouzdanih izvora.

Nikog ne bi trebalo da iznenadi da selebriti Tviter služi primarno za promociju brenda. Nisam dovoljno naivan da mislim da je nečija dužnost da svoj uticaj koriste da bi unapredili stanje u društvu, ali voleo bih da više slavnih likova ima muda da okači nešto informativno i pobuni se protiv zagađene medijske sfere 2017. godine. Lepo nas uči predsednik Tramp – „kad tvituješ, tvituj bez stida".

Još na VICE.com

Tviter je napunio 10 godina, pa vas podsećam da je prvi tvit u istoriji bio sranje

Kako ljudi žale za umrlim prijateljima sa interneta

Kako je, zapravo, biti poznati "Tviter čudak"

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu