Poslednjih godina, skoro niko više ne gleda prenose zasedanja Narodne skupštine. Čak ne ni zato jer je nešto posebno gadna, nego prosto je brate uspešno umrtvljena i postala dosadnija od fejsbuk grupe u kojoj se okupljaju ornitolozi.Ipak, postoje ljudi koji se trude da vrate makar delić sjaja i besa Prvog razdoblja višepartijskog sistema u Srbiji, kada su sednice redovno proizvodile epski materijal kao što su priče s tužnim krajem i Šešelj koji odvaljuje mikrofone. Poslednjih godina smo imali pokušaje narodnih tribuna poput Saše Radulovića i Boška Obradovića da bar malo vrate uzbuđenje u dom srpskog zakonodavstva, ali ti pokušaji su ipak ostali u domenu neuspelih virala i narodnih doskočica.Hvala Iluvataru tvorcu, pa u Skupštini sedi i Nebojša Bakarec, doduše sada kao poslanik SNS, ali kao što je bilo očigledno još u vreme njegovih PR foto-snimanja sa mačem i tetovažama u doba kada je bio mlada perjanica DSS-a, čovek s očigledno istančanim osećajem za epiku i, što je još važnije, svešću da je epika neophodna da bi Narodna skupština jednog ipak pre svega epskog naroda kao što je srpski dobila ponovo dozu te neke živine.
Za sve koji ne prate, malo pozadine: trenutno aktuelna priča o prisluškivanju Vućića dobija mnogobrojne spinove, a jedan od njih je između ostalog o navodnom sastanku Dragana Đilasa sa bivšim šefom BIA, Sašom Vukadinovićem, koja se potegla u Skupštini, između ostalih od strane Nebojše Bakareca. Ali Bakarec je u svom stilu, poentirao na način koji zahteva poznavanje malo ozbiljnije pozadine, to jest Tolkinovog Srednjeg Sveta.Ko se nije bar malo naježio slušajući ovo, makar zbog čiste neočekivane bizarnosti citiranja stihova koji otvaraju trilogiju “Gospodar prstenova” u kontekstu blaćenja opozicije, taj sigurno nije fan Tolkina i njegovih dela, iako verovatno nije ni fan Đilasa, pošto skoro niko nije fan Đilasa.
Bez ozbira na eventualnu političku orijentaciju ili mišljenje o Bakarecu i matičnoj mu stranci, ovde mora da mu se oda priznanje: ne samo da je imao muda da citira nešto ovako očigledno gikovski pred skupštinskim glavama koje mahom ne razlikuju Tolkina od Tolbuhina, nego je i uspeo nekako da uveže stvar tako da je Đilas jednako Sauron u tom narativu.Šta je sledeće? Hoće li se možda Bakarec nastaviti da širi parabolu, ohrabren time što su mu aplaudirali i ne obeshrabren time što je Dačić mrtav ladan nastavio sednicu protokolarnim pitanjima kao da upravo nisu izgovorene reči od kojih bi proključala krv svakog pravoslavno krštenog Rohirima od Hrtkovaca do Bujanovca? Ko će u toj priči biti Saruman? Ok, verovatno Šolak. Veštac-kralj? Boško Obradović, kladimo se. Najveće je pitanje kako će Vuka Jeremića, koji jbg baš vuče na hobita, da smesti na stranu zla? Da li se Nenadu Stefanoviću smeši uloga Goluma koju će oteti od Martinovića? Da li bi ipak bilo bolje da se Tolkinovi stihovi nekako adaptiraju i zvuče srpskije, npr. “Tri prstena na tri prsta kraljeva Vulin-vrsta?”Toliko pitanja za iskrene fanove, toliko očiju uprtih u Nebojšu Bakareca, i ponovo, posle dužeg vremena, u Skupštinu Srbije.
Reklame
Za sve koji ne prate, malo pozadine: trenutno aktuelna priča o prisluškivanju Vućića dobija mnogobrojne spinove, a jedan od njih je između ostalog o navodnom sastanku Dragana Đilasa sa bivšim šefom BIA, Sašom Vukadinovićem, koja se potegla u Skupštini, između ostalih od strane Nebojše Bakareca. Ali Bakarec je u svom stilu, poentirao na način koji zahteva poznavanje malo ozbiljnije pozadine, to jest Tolkinovog Srednjeg Sveta.Ko se nije bar malo naježio slušajući ovo, makar zbog čiste neočekivane bizarnosti citiranja stihova koji otvaraju trilogiju “Gospodar prstenova” u kontekstu blaćenja opozicije, taj sigurno nije fan Tolkina i njegovih dela, iako verovatno nije ni fan Đilasa, pošto skoro niko nije fan Đilasa.