Deset grafičkih romana koje bi svako trebalo da pročita

Deveta umetnost, na prostorima bivše Jugoslavije, dostiže svoj pik poslednjih godina. Izdanja je sve više, njihov kvalitet sve bolji. Bez obzira na poskupljenje papira na svetskom tržištu, stripovi neometano izlaze na kioske i u striparnice i knjižare. Reklo bi se da za strip krize nema.

Ono što se nalazi ped vama nije lista najboljih grafičkih romana svih vremena, već pažljivo odabrani predstavnici devete umetnosti, poređani bez nekog posebnog reda. Koristeći se sredstvima pripovedanja sa kojima ste se upoznali gledajući filmove i čitaući knjige, ova delegacija bi trebalo da vam predstavi sve lepote stripa i pomogne vam da se zaljubite u njega i na ovaj način vam otvori vrata neverovatne zbirke raznovrsnog sadržaja za koji niste ni znali da postoji.

Njegovo visočanstvo Maus. Teško je reći bilo šta o ovom kapitalnom delu Arta Špigelmana, a da to već neko pre vas nije ispričao. Maus je tema mnogih debata, predavanja, savremen i bezvremen i danas, obazirući se na zabrinjavajuću dominaciju desničarskih partija širom Evrope, možda aktuelniji nego ikad. 

Maus je roman iz dva dela, gde je prvi - Moj otac krvari istoriju - biografska priča o Vladeku Špigelmanu, autorovom ocu, jevreju koji je od uspešnog trgovca tekstilom u Poljskoj, preko nemačke okupacije i geta, došao do logora smrti - Aušvica. Zašto su jevreji predstavljeni kao miševi, a Nemci kao mačke? Zašto su Poljaci svinje i zašto Maus, po važnosti i kvalitetu, stoji rame uz rame sa Šindlerovom listom, Pijanistom i Dnevnikom Ane Frank? - Samo su neka pitanja na koja ćete dobiti odgovore čitajući prvi deo ovog remek-dela. Drugi deo romana - I tu su moje nevolje počele - je negde autobiografski, i predstavlja autorov odnos sa ocem u Njujorku.

Kulturološki uticaj koji je Maus ostavio je nemerljiv. 1992. godine postaje prvi grafički roman koji osvaja Pulicerovu nagradu i ovime strip, koji je do tada bio smatran marginalnim i neknjiževnim, ulazi pod okrilje književnosti.

Živeo minimalizam! Kristof Šabute, jedan od najvažnijih autora savremenog evropskog stripa, svoj status je stekao konstantnim plasiranjem kvalitetnog sadržaja na tržište stripa, a ako bismo njegov crtež morali da okarakterišemo jednom rečju, onda bi to svakako bila reč minimalizam. 

S druge strane, onaj segment Šabuteovog stvaralaštva koji je antipod minimalizmu jeste raznovrsnost emocija i njihov intenzitet. Njegovi likovi su živopisni, šarenoliki, prepuni vrlina i mana - oni su prosto ljudi, pravi ljudi. Šabute toliko ulazi u psihologiju svojih likova i posvećuje im neverovatno mnogo pažnje, vodeći računa i o najsitnijim detaljima. 

Nije ni čudo što je kod ljubitelja stripa visoko kotiran među autorima i da se svako njegovo delo smatra fantastičnim, čovek prosto nije napisao loš strip, pa čak ni osrednji. Koji god njegov roman da uzmete u ruke, nećete pogrešiti. Moja topla preporuka, uz Sam samcat, jeste Malo drveta i gvožđa.

Sam samcat je priča o svetioniku, čoveku i njegovoj volji za životom. Koja je razlika između samoće i usamljenosti? Da li čovek samom sebi može biti jedini prijatelj? Kako preživeti sive, pa i crne, dane? Dokle seže ljudska mašta? Koliko vredi jedan život?

Ova priča je pravo remek-delo devete umetnosti. Nešto toliko ljudsko i svima blisko. U kakvoj god da ste životnoj situaciji, moći ćete da se poistovetite sa protagonistom. Svi smo bili tu gde je on sada.

Za ljubitelje kriminalističkog žanra uopšte, a posebno film noara, Bleksad je pravi biserčić devete umetnosti. Bleksad uzima sve najbolje od žanra kome pripada i to podiže na neki novi nivo, upotrebom fantastičnog crteža i neverovatne palete likova.

Likovi u ovom stripu su antropomorfne kreacije - životinje sa ljudskim osobinama i ponašanjem. Likovi će veoma često nositi karakterne osobine i raditi poslove koji su stereotipima vezani za njihovu vrstu, te će gotovo svi policajci u stripu biti kerovi i lisice, gotovo svi članovi podzemlja gmizavci, a Adolf Hilter će biti prikazan kao mačka. (pogledati segment o Mausu)

Sam protagonista, Džon Bleksad, je okoreli privatni detektiv. Njegova pozadina je negde klišeirana - odrastao u siromašnom kraju, bežao od policije, a nakon služenja u Drugom svetskom ratu i završene jedne godine na fakultetu, nakon čega je bio izbačen - bira svoju profesiju. Tipično za žanr, Džon Bleksad je i narator svojih priča. Uz njega 

ide fantastični sajdkik Vikli, crvena vidra, koja je Bleksadov antipod. Radi kao novinar i uvek je optimističan i neizmerno zabavan. 

Prosto, bez da vam odajem previše, Bleksad je tačno ono što možete da očekujete od kvalitetnih predstavnika film noara. Ako volite ovaj žanr, volećete i Bleksada.

Prvi put sam se susreo sa Crnom rupom Čarlsa Bernsa kada sam imao nekih 17 godina. Tada nisam ni uspeo da je svarim do kraja, strip sam ostavio i kasnije prodao. Zaista nisam razumeo šta se dešava i generalno mi se atmosfera nije dopala. 

Sa 25 godina sam odlučio sam da ponovo posetim ovo delo i hvala Bogu što sam to uradio. Malo zrelijeg i načitanijeg mene dočekalo je kapitalno delo fantastične naracije i upečatljivog crteža. Pravi crni biser devete umetnosti - Crna rupa je sve ono što taj pojam predstavlja u astronomiji.

Priča prati grupu tinedžera u predgrađu Sijetla sedamdesetih godina dvadesetog veka. Čudna, nova polno prenosiva bolest napada populaciju ovog mesta, naročito gorepomenute tinejdžere. Slikovito prikazano, bolest se fizički manifestuje ekstremima poput opadanja kože, izrastanja repova i rogova, a nekad i sitnih anomalija koje se mogu zamaskirati šminkom kod onih koji je “zakače”.  

Ipak, nije fizički aspekt ono na šta autor stavlja najveći fokus. Kako bolest utiče na psihu zaraženih? Do kojih granica njihovog uma ih odvodi? Kako na zaražene reaguju drugi ljudi? Kako njihovi najbliži prijatelji i ljubavnici? Koliko je izopačena ljudska priroda i da li postoji opravdanje za ubistvo? Ovu su samo neka pitanja koja Crna rupa postavlja i ako se rešite da odete na ovo putovanje, izvršite psihičke pripreme i spremite jednu treš romantičnu komediju da vas malo okrepi nakon čitanja.

Ako govorimo o kulturnom i istorijskom značaju nekog od predstavnika devete umetnosti, Eternaut je svetlosnim godinama daleko od svih ostalih. Moć i kultni status koji ovaj roman poseduje je van domena bilo kog drugog stripa i najverovatnije će tako zauvek ostati.

Obožavan i slavljen među najširom svetskom publikom, Eternaut predstavlja Osterheldovo mračno proročanstvo koje će se obistiniti i pogoditi preko 30.000 Argentinaca dvadeset godina nakon prvog objavljivanja stripa 1957. godine. Nažalost, među tim Argentincima bili su Osterheld i njegova porodica.

Kao i kod ostalih najbolji predstavnika žanra naučne fantestike - fantastični element je samo sredstvo kojim se ljudskost dodatno naglašava. Eternaut je priča o čoveku kao jedinki, ljudima kao vrsti i sudbini kao surovoj nepromenljivoj u jednačini života.

Prilikom čitanja Eternauta, nisam mogao a da ne osetim onaj prepoznatljivi sovjetski pesimizam i melanholiju koji krase dela Andreja Tarkovskog poput čuvenog Stalkera. To je ta atmosfera koju ćete osetiti.

Kako kažu u izdavačkoj kući Fibra: “Ovaj je crtani roman (u najboljem mogućem značenju te nes(p)retne kovanice) prepun obrata i nabijen rijetko viđenim intenzitetom i atmosferom. Život protagonista visi o sve tanjoj niti koja se može prekinuti u svakom sljedećem kadru. U malo se stripova može naći toliko očaja, malo se autora usudilo odvući svoje likove niz takav beznadni delirij, pružajući tek male tračke svjetlosti u ovom putovanju u čovjekovu noć.”

Osim ako ste poslednjih 20 godina živeli ispod kamena, siguran sam da znate ovo lice. Ono za šta nisam siguran je to da znate njegovo poreklo. Organizacija Anonimus masku Gaja Foksa koristi kao jedan od simbola i odatle većina vas zna za njeno postojanje. Ipak, Anonimusi nisu izmislili ovaj dizajn. 

Na svim legitimnim listama najboljih stripova svih vremena, ova maska je neizostavni član. Grafički roman Alana Mura je toliko prepoznatljiv, toliko upečatljiv i jedinstven da probija granice žanrova i ujedinjuje publike najrazličitijih ukusa i preferencija.

2005. godine je izašao i film V for Vendetta, za kog su fanovi stripa, uključujući i mene, imali samo reči hvale. Mnogi su se plašili da će film biti užasan, ali dobili smo prilično dobru ekranizaciju. Ipak, kako svi ljubitelji pisane reči kažu, knjiga je uvek bolja od filma, te je i ovde slučaj da grafički roman nosi određenu težinu i da je apsolutno vredan čitanja i po nekoliko puta.

Roman prepun simbola, borbe između dobra i zla, epskih scena i lirskih osećaja - donosi sve što jedan čitalac može da poželi, te ako birate svoj prvi strip da vas uvede u ovaj neverovatni svet, Vendeta je definitivno pravi izbor.

U svojoj esenciji izuzetno nolanovski, ovaj budući klasik Timotija Le Bušea, veoma mladog francuskog autora, još jedan je nebrušeni dijamant na novoj strip-sceni. Izuzetno napet i nepredvidiv, ne dozvoljava čitaocu da pusti knjigu ni na sekund. Kad već pomenusmo Kristofera Nolana, ovaj strip se u nekim segmentima može porediti sa filmom Memento.

Protagonista Lubin Marešal je neko poput vas - ima svoju pasiju (ples), posao koji mu donosi hleb, svoj krug priajtelja, devojku - kapirate. Ovo približavanje glavnog junaka publici i jeste trik kako biste mogli da pomislite da strahote koje počinju njemu da se dešavaju mogu zadesiti baš vas.

Kad smo kod tih strahota, daćemo vam samo obris, ostatak ćete morati da pogledate sami. Rečenica kojom je ovaj strip širom sveta reklamiran bila je: “Šta biste uradili kada biste shvatili da živite tek svaki drugi dan?” - možda to samo po sebi nije toliko stravično, ali šta biste uradili kada biste shvatili da svaki dan koji vi ne živite, neko drugi živi u vašem telu? Pa, već postaje malo kripi. Ali, šta biste uradili kada biste shvatili da je ta druga osoba - parazit - vaš apsolutni antipod? Kako pojava druge ličnosti utiče na okolinu protagoniste? Postoji li rešenje za ovaj suživot i šta ako ne postoji? Reći ću samo jedno - pripremite maramice.

Fenomenalni švajcarski autor Tomas Ot donosi kafkijansku atmosferu u novom pakovanju. Koristeći tehniku rezbarenja crne podloge, kako bi oslobodio bele tonove onoga što se nalazi ispod, autor stvara metaforu života svog bezimenog protagoniste, koji u crnilu monotone, repetativne svakodnevice, čini se, pronalazi tračke smisla.

U zatvoru, pored električne stolice, nakon što je izvršio smaknuće na smrt osuđenog zatvorenika, protagonista pronalazi beli komadić papira na kom je ispisana kombinacija brojeva. Iz nepoznatog razloga, papirić stavlja u džep i odlazi kući. Papirić, kao novina u njegovom sumornom životu, postaje centar fokusa, a na makroplanu stripa postaje pokretač efekta leptira. Pronalaženje značenja ovog broja, ili njegovih segmenata, postaće novi životni smisao protagoniste i na vama je da otkrijete do kojih krajnosti će ga voditi znatiželja i želja za promenom.

Roman bez teksta, osim navedene kombinacije brojeva, čita se u dahu i ostavlja bez daha.

Vestern žanr je oduvek bio jedna od glavnih podloga za stvaranje stripova, na njegovim leđima nastali su neki od najvećih kultnih klasika devete umetnosti, kao što su: Poručnik Bluberi, Teks Viler, Komanča, Magični Vetar, Izbacivač, Ken Parker, Durango… Možda je vestern kao žanr na ivici izumiranja u knjizi i filmu, ali u stripu još uvek zauzima počasno mesto, i redovno se pojavljuju novi naslovi, koji pretenduju da zadobiju epitet klasika. Jedan od tih naslova svakako jeste Čovek koji nije voleo vatreno oružje.

Smešten u Arizonu poslednje godine XIX veka, ovaj roman istorijske fikcije sa primesama komedije donosi sve što Vilfrid Lupano predstavlja -  kvalitet, raznovrsnost i originalnost. Kada čitate Lupanov strip, bez obzira na crtača, znate da je Lupano pisao scenario, toliko je specifičan.

U središtu zbivanja, na uzavrelom tlu Arizone, nalaze se figure kojima tu baš i nije mesto - Bajron Pek, podli advokat iz Los Anđelesa i njegov sajdkik Knut Hogard, danska enigma od čoveka, koja se sporazumeva samo mumlanjem i groktanjem. Naravno, kakav bi to zaplet bio, a da u njemu nema impozantne ženske figure? Ko je misteriozna francusko-ruska plemkinja Margo de Garin i koji su njeni motivi za dolazak na ovo nemilosrdno mesto?

Svi likovi su i dobri i loši, svako ima svoje motive i tajne. Do samog kraja nećete moći da pretpostavite ishod svih zbivanja, niti da znate na čijoj ste strani. 

Za kraj, što bi se reklo - I mi konja za trku imamo. Fantastičan grafički roman Nine Bunjevac je kontroverzan, bajkovit, ekstreman, ali, nažalost, u svojoj osnovi surovo realan. 

Uz minimalnu upotrebu teksta, koristeći sebi svojstvene crtačke tehnike tačkanja, jasnih linija i izrazitog kontrasta, autorka, oslanjajući se na svoje traumatično iskustvo seksualnog napada, publici donosi ne priču, ne sliku, ne prikaz, već iskustvo. 

Bezimena je priča o seksualno poremećenom muškarcu koji, videvši ženu, kojom je bio opsednut još kad su bili drugari iz razreda, počinje da gubi kontakt s realnošću i upada u neku vrstu snovite spirale, koja će ga odvesti… Pa, moraćete da pročitate da biste to saznali.

Ovo je jedna od onih priča koje se čitaju sa ivice stolice, jer vam neće dozvoliti nikakav komfor, pa čak ni komfor ležanja u krevetu. Jedan od retkih stripova koji su kod mene izazvali fizičku reakciju - toliko je snažan, kako grafički, tako i pripovedački. 

Sirova emocija koja se prožima svetovima jave i sna će vas uvući, lupiti vam snažan šamar i pustiti nakon 15-20 minuta, koliko je potrebno da se ovaj strip pročita. Ono što traje duže od tih 15-20 minuta je osećaj. Prvi put sam Bezimenu čitao pre sigurno pet godina, ali osećaj nikad nije nestao ili izgubio intenzitet, samo stoji tu i svakodnevno me podseća na to koliko su ljudi sjebani. Nina, hvala!

Svi navedeni stripovi izdati su na srpskom i/ili hrvatskom jeziku i moguće ih je, uz manje ili više potrage, pronaći u fizičkoj formi. Ako imate bilo kakvih nedoumica, ili vam je potreban savet oko izbora romana, kao i mesta na kojima ih možete nabaviti, stojim vam na raspolaganju na svom Instagram profilu m_labudic, kao i u svojoj Fejsbuk grupi Prodaja stripova Balkan, gde se, pored mene, nalazi još mnogo kolekcionara stripova sa teritorije bivše Jugoslavije, od kojih će vas većina rado posavetovati i poželeti vam dobrodošlicu u našu zajednicu.