Trka milijardera da što pre stignu "u svemir" je loženje za budale i bogate

Milijarderi svojim finansiranjem letova u nisku orbitu ne stvaraju budućnost čovečanstva na Zemlji nego privlače kapital za stvaranje nove grane turističke industrije, svemirskog turizma
13.7.21
The Billionaire 'Space Race' Has Nothing to Do With Space

Otkad su karantini i policijski časovi zbog COVID-19 počeli da se smiruju, milijarderi su jedva dočekali da malo rašire svoj pandemijom podvezana a krila. Prošlog meseca, tadašnji izvršni direktor Amazona Džef Bezos najavio je da će poleteti u nisku orbitu u vozilu Blue Origin, tačno dve nedelje posle svog poslednjeg dana na poslu. Izvršni direktor Virgin Galactica Ričard Brenson video je priliku za sebe i najavio da će pobediti Bezosa tako što će 9 dana pre njega poleteti svemirskim avionom svoje kompanije.

U nedelju je Brenson, zajedno sa dva pilota i tri putnika, poleteo svojom letelicom VSS Unity i vinuo se na visinu od 86 kilometara na nekoliko minuta, pre nego što se vratio na Zemlju. Virgin je naravno medijski prepumpao celu priču ok ovog leta, objavivši promotivni video kompanije sa sloganom „Ako to možemo, zamislite šta još možemo da uradimo“, a mnogi su Brensonova svemirska putovanja slavili kao važan korak za čovečanstvo - samo što on to nikako nije, osim ako ste investitor.

Euforija oko milijarderskih putovanja u svemir ima vrlo malo veze sa samim svemirom. U danima koji su prethodili letu, usledilo je nadkurčivanje između Bezosovog i Bransonovog PR tima oko toga da li svemir počinje 88 kilometara u vis e (kako je definisala američka vlada i što je visina koju ji Brenson ciljao) ili 100 kilometara (kako se definiše Karmanova linija koja je standard na međunarodnom nivou, a iznad koje će leteti Bezos). Drugim rečima, milijarderi su se borili oko nijansi ko će stiću prvi u ono što je tehnički svemir. Vredi napomenuti da je milioner Denis Tito već platio svoj put do Međunarodne svemirske stanice, 380 kilometara iznad Zemlje, 2001. Umesto da predstavlja neko novo ljudsko dostignuće u svemirskim letovima, Brensonov trik je u stvari najavio jednu industriju: komercijalni svemirski turizam za bogate, koji će nuditi Virgin Galactic, Blue Origin i SpaceX Ilona Maska.

Let i pripreme sa njega su pažljivo pratili investitori na Redditu; deonice Virgin Galactic-a već neko vreme uživaju status mim deonica, zajedno sa GameStop-om i AMC-om. Već sledećeg dana nakon Brensonovog kaskaderskog leta, Virgin Galactic najavio je plan da iskoristi činjenicu da su imakcije skočile skoro 100 odsto tako što će prodati akcija u vrednosti do 500 miliona dolara. Vrednost deonica se survala posle te objave i mali onlajn investitori su upali u paniku, raspravljajući se da li deonie treba zadržati ili krenuti u rasprodaju.

Reklame

Kao nekome ko voli naučnu fantastiku i čak je želeo da jednog dana postane besmrtni računar zahvaljujući Kurcvejlovom kultu Singularnosti, boli me ovo što ovo kažem: putovanje u svemir kakvo je zamislila klasa milijardera, u dogledno vreme, je loženje za budale. Treba da prođu decenije, a možda i vekovi da se izgradi infrastruktura neophodna za razvoj tehničkih osnova za Marsovsku kaznenu koloniju koju je predložio Ilon Mask ili da se ostvari Bezosov san o orbitalnim kolonijama koje okružuju Zemlju.

Većina kritika ovih planova usredsređeno je na činjenicu da se to vreme i novac mogu potrošiti na razvoj i izgradnju mnogo izvodljivije infrastrukture za bilo šta drugo ovde na Zemlji. Od 2000. godine, preko 7 milijardi dolara javnih subvencija dodeljeno je privatnim svemirskim kompanijama samo u Americi, kroz ugovore sa NASA-om, Pentagonom i FCC-om. U 2019. privatne svemirske kompanije dobile su skoro 6 milijardi dolara privatnih investicija.

Međutim, u svemiru ima minerala vrednih triliona dolara koji čekaju da ih neko iskopa. A nebrojene su mogućnosti da se uzmu apsurdne sume novca od ljudi koji će jednog dana želeti da plate let u svemir. Ovo, dakle, nije neka nova “svemirska trka” koliko je u pitanju, kako je rekla komentatorka CNN-a Kristin Fišer, takmičenje ko će da postane "prvi od svemirskih barona milijardera koji je poleteo u svemir na brodu koji je finansirao i razvio", što je poptuno drugačije dostignuće.

Svemirska putovanja, često nam se govori, nadahnjuju generacije da nastave naučne ili tehnološke karijere koje čovečanstvo guraju napred u njegovom neumoljivom maršu u budućnost. Trenutna realnost je, međutim, da je njihova glavna svrha , takvih kakva su sad, jačanje privatne dobiti i međunarodnog ugleda - što odvlači i odvraća sredstva od problema poput gladi, beskućništva i rizika od ekološke katastrofe.

Do današnjeg dana o sletanju na Mesec 1969. godine govori se sa velikim žarom. Manje od godinu dana nakon prvih Armstrongovih koraka Džil Skot-Heron, legendarni američki crnački pesnik, objavio je svoju pesmu "Whitey on the Moon" (1970), u kojoj pripoveda o svojoj sestri koju je ujeo pacov, priča o računima za plaćanje doktora da se to izleči, o rastućim životnim troškovima i uopšte o ponižavajućim okolnostima u kojima žive u vreme dok se desetine milijardi dolara troši na to da Armstrong hoda po Mesecu. Pitanja koja odzvanjaju kroz pesmu i koja bi trebalo da kao alarm zazvone u bilo kojoj prili o tome kako Brenson, Mask, Bezos i drugi baroni odlaze u svemir su: ko tačno ide u svemir, zbog čega i ko to tačno plaća?

„Mi“ nismo išli na Mesec tokom hladnog rata, slično kao što „mi“ nećemo ići u svemir, jer Brenson, Bezos i Mask to žele. A i ne idu u svemir u smislu u kome to većina zamišlja, nego u stvari lete u nisku zemljinu orbitu.

Oni ne grade budućnost čovečanstva sa Zemlje, već traže investitore i vladine subvencije za privatnu svemirsku turističku industriju koja će profitirati od Zemlje.