Za razvoj vakcine dostupne svima više para su dali proizvođači votke nego Amerika

Kako se Omikron soj širi SAD-om neviđenom brzinom, medicinski stručnjaci su ponovili pozive za masovnom proizvodnjom vakcina za COVID-19 bez patentnih prava, kako bi se rešio nedostatak široko dostupnih vakcina u zemljama sa niskom stopom dohotka. Ali dva naučnika u Teksasu koji su s uspehom razvili upravo takvu vakcinu kažu da još uvek nisu dobili nikakva sredstva za svoj rad od najbogatijih zemalja sveta, uključujući i same Sjedinjene Američke Države.

Dr Piter Hotez i Dr Maria Elena Botaci su profesori na medicinskom koledžu Bejlor, kao i direktor i direktorka teksaškog dečjeg centra za razvoj vakcina, odakle ponovo apeluju na Vladu SAD i drugih G7 država da finansijski pomognu masovnu proizvodnju vakcine Corbevax, prve open-source vakcine za COVID-19 na svetu bez patentnih prava, da bi mogli da je masovno distribuiraju.

Virolozi često napominju kako će se nove varijante poput Omikrona verovatno pojaviti u zemljama u kojima vakcine nisu široko dostupne—što je problem koji patenti za vakcine samo pogoršavaju, a rad na Corbevax-u ima za cilj da direktno reši. Bez vakcinalne jednakosti, države sa niskom stopom dohotka nesrazmerno trpe zbog virusa, čime se konstantno povećava šansa da će se pandemija nastaviti unedogled..

„Vlada SAD bi sutra mogla da dogovori proizvodnju 4 milijarde doza naše vakcine“, Hotez je ispričao Motherboard-u. „Još uvek ne postoji mapa puta za svetsku vakcinaciju. Činimo šta je u našoj moći, ali bismo mogli mnogo više ako bismo imali pomoć od G7“. 

Prema ozbiljno redigovanom izveštaju do kog je došla neprofitna organizacija za socijalnu pravdu i transparentnost Knowledge Ecology International, Vlada SAD i Pfizer su u julu 2021. potpisali ugovor vredan 3,5 milijardi dolara za kupovinu 500 miliona doza Pfizer/BioNTech za potrebe međunarodnih donacija zemljama sa niskom i srednjom stopom dohotka. Svaka doza Pfizer/BioNTech vakcine košta 7 dolara, dok sa druge strane Biological E, indijska kompanija koja je licencirala Corbevax, prodaje dozu ove vakcine za oko dolar.

Doktori su pomogli u stvaranju „vakcine za sve“ pomoću tehnologije koja koristi podjedinice rekombinantnih proteina, vrste vakcina koja se već više od četiri decenije koristi u lečenju hepatitisa B. Kubanska vakcina Soberana 02, koju je patentirao državni Institut Finlej, oslanja se na sličnu tehnologiju u borbi protiv kovida 19. Zemlje sa nižim nivoom dohotka mogu da masovno proizvode vakcine na osnovu rekombinantnog proteina lakše od drugih koje se oslanjaju na novu tehnologiju, poput RNK vakcina Pfizer/BioNTech i Moderne, ili pak adenovirusne vakcine Johnson & Johnson-a.  

A za razliku od farmaceutskih džinova, teksaški centar besplatno deli recept i znanje svakome ko za njih pita – bez ikakvih uslovljavanja – kako bi, kako oni kažu, „dekolonizovali“ proces distribucije vakcina.  

„Nama je cilj da spasimo živote, a ne da zaradimo“, navodi Hotez. Znamo da u delovima sveta bez resursa mora da postoji krivulja učenja pre mogućnosti proizvodnje iRNK ili adenovirusnih vektorskih vakcina u 9 milijardi doza koje će najverovatnije biti potrebne u Africi, Aziji i Južnoj Americi. „Zbog toga smo odmah preduzeli drugačiji pristup, primenjujući tehnologiju koju smo i ranije koristili, kako bismo ušli u partnerstva sa proizvođačima vakcina u zemljama sa niskim i srednjim primanjima“.

Indijska Vlada je odobrila Corbevax 28. decembra po hitnom postupku, nakon uspešnih kliničkih ispitivanja  koja su pokazala stopu efikasnosti od 90 odsto protiv prvog soja kovida 19 i 80 odsto protiv Delta soja. Ostaje nejasno da li Corbevax štiti i protiv Omikrona. Jedna studija, međutim, koju su sproveli Institut Ragon pri Opštoj bolnici Masačusetsa, MIT i Harvard, ukazuje da iRNK vakcine jedino štite od soja Omikron uz dodatnu, booster dozu.

Biological E je već proizveo 150 miliona doza, predviđa se proizvodnja 200 miliona doza mesečno, a dobili su i porudžbinu od Vlade Indije za 300 miliona doza. Hotez i Botacijeva očekuju da će u red sledeći stati Indonezija, Bangladeš, Bocvana i Južna Afrika. 

Finansijska podrška imućnijih zemalja mogla bi da ubrza proces distribucije. Do sada su SAD i evropske države gomilale vakcine, a famaceutske kompanije i Vlada SAD su odbile da podele saznanja o proizvodnji i recepte. Svetska zdravstvena organizacija i određeni stručnjaci za javno zdravlje kritikovali su imućnije države zbog distribucije booster doza svom stanovništvu pre obezbeđivanja prve dve doze za najugroženije u zemljama sa nižim prihodima. Prema podacima zajedničkog projekta Univerziteta Oksford i neprofitne organizacije Global Change Data Lab po imenu „Naš svet u podacima“, do 6. januara je samo 8,8 odsto ljudi u zemljama sa niskim nivoom dohotka dobilo barem jednu dozu vakcine, u poređenju sa 58,8 odsto svetske populacije. 

„Ako bismo imali makar delić sredstava koje je dobila Moderna, postoji mogućnost da bi do sada ceo svet bio vakcinisan“, navodi Hotez. „A niko nikad ne bi ni čuo za Omikron varijantu“. 

Vlada SAD je do kraja oktobra 2020 uložila 12 milijardi dolara u razvoj vakcina u okviru operacije Warp Speed. Teksaški tim je uložio samo 6-7 miliona dolara u razvoj Corbevax-a, i to sredstva koja su kompletno prikupljena privatnim donacijama, uz bespovratna sredstva Nacionalnog instituta za zdravstvo (NIH) u vrednosti od 400.000 dolara.

Botacijeva je rekla Motherboard-u da je njen tim tokom 2020. godine „stalno“ upućivao zahteve „svim nivoima“ za državno finansiranje. Upućivali su apele putem javnih slušanja u Kongresu, vebinara i konferencija, kao i novinarima i javnosti preko uredničkih obraćanja. Filantropsko odeljenje teksaškog proizvođača alkoholnih pića Tito’s Vodka, koje je doniralo 1 milion dolara u ove svrhe, doprinelo je većim iznosom sredstava od Vlade SAD. 

Tim se takođe bar jednom sastao sa Gejts fondacijom u ranim fazama razvoja ali, kako kaže Hotez, ni njih nisu mogli da uključe u priču. Tokom 2020. godine, Bil Gejts se hvalisao kako je ubedio Univerzitet u Oksfordu da ne izda sopstvenu vakcinu pod otvorenom licencom.  

„U smislu operacije Warp Speed, postalo je veoma jasno da mi nismo ni u opticaju“, kaže Hotez. „U pitanju su u stvari bili podrška i podsticaj farmaceutskim multinacionalnim kompanijama, kao i fokusiranje na novu tehnologiju, a to je nama predstavljalo veliki izvor frustracija“.

Još uvek je nejasno zašto su se u okviru operacije Warp Speed prioritizovale iRNK vakcine koje su proizvodile velike farmaceutske kompanije umesto proverenih i jeftinijih tehnologija poput Corbevax-a, lakših za proizvodnju. Verovatni razloge je, međutim, što su iRNK vakcine verovatno profitabilnije od drugih vrsta. Preko dve trećine članova i članica Kongresa unovčilo je čekove iz farmaceutske industrije pre izbora 2020.godine, prema podacima iz Stat News. 

Poreske prijave iz 2020. ukazuju da je Organizacija za biotehnološke inovacije (BIO), grupa koja lobira u korist Pfizera, Moderne, Johnson & Johnson-a i ostalih biotehnoloških kompanija dala 500.000 dolara neprofitnoj organizaciji Majority Forward, koja radi na izboru demokrata za Senat i 250.000 sajtu American Bridge 21st Century koji se bavi proverom činjenica i istraživanjem za Demokratsku partiju. One Nation, grupa za tajne finansije pri Republikanskoj partiji, dobila je u 2020. godini 250.000 dolara od BIO.

Ranija javno-privatna saradnja je takođe mogla igrati određenu ulogu u ulaganju Vlade SAD u vakcinu koju je razvila Moderna. Moderna je pre pandemije sarađivala sa Nacionalnim institutom za alergije i infektivne bolesti (NAID) pri NIH na ispitivanju vakcine za Bliskoistočni respiratorni sindrom (MERS), još jedan tip koronavirusa. Saradnja je „stvorila prednost u razvoju vakcine-kandidata za zaštitu od kovida 19“, kako je napisano u novinskom saopštenju ove agencije kojim se 16. marta 2020. najavljuju klinička ispitivanja Modernine vakcine. 

Kada NIH uđe u partnerski odnos sa kompanijom u cilju razvoja nekog leka, njeni naučnici se obično navode kao izumitelji patenta. To omogućava ovoj agenciji i njenim naučnicima da zarade procenat od prodaje, a potencijalno im omogućava i da dozvole drugim kompanijama licenciranje izuma. Prema izveštaju Kancelarije Vlade za odgovornost prema javnosti, NIH je od 1991. do februara 2020. prihodovao preko 2 milijarde dolara od tantijema na ime licenciranja izuma u vezi sa lekovima koje su razvile farmaceutske kompanije. 

Moderna je 2020. godine podnela zahtev za patentiranje genske sekvence korišćene u njenoj vakcini bez navođenja NIH kao izumitelja. Usledio je žestok spor između agencije i Moderne, zbog čega je Moderna povukla zahtev i podnela drugi u cilju razvlačenja postupka. 

Moderna je do danas zaradila milijarde od vakcine, a prosečna prognoza analitičara u vezi prihoda ove kompanije za 2022. skočila je za 35 odsto nakon što je predsednik SAD Džo Bajden sredinom avgusta predstavio plan za booster doze, prema podacima Marketwatch-a. 

„Kovid je prosto ogromno tržište. Cela planeta vam je tržište“, Motherboard-u je rekao Džejms Lav, direktor nevladine organizacije Knowledge Ecology International. „Na početku imate dve doze. A onda bude: „Pa, možda treba da dobijete booster dozu“. I tako imate treću dozu, to sam i ja uzeo. A onda možda bude neka posebna sledeće godine. I onda počnete da se pitate: „Dokle ćemo ovako?“ Ako predstavimo da se to radi sa osam milijardi ljudi – to čini jedno veoma veliko tržište“.

Nedavno su studije ukazale da je nepoverenje javnosti u farmaceutske kompanije doprinelo slabijoj stopi vakcinacije. Pošto se radi o stvarno otvorenoj i neprofitnoj vakcini, proizvođači Corbevax-a kažu da bi ona mogla ljudima da omogući osećaj sigurnosti da vakcinom stvarno štite svoje zdravlje, umesto što povećavaju profit farmaceutskih kompanija. 

„Misija našeg vakcinalnog centra koji radi već preko dve decenije uvek je bila da težimo open source-u“, navodi Botacijeva. „Uz svu hitnost i pandemiju, još se bolje vidi činjenica da su nam za razvoj vakcina potrebni novi poslovni modeli koji se ne vode samo ekonomskim pokazateljima. Vakcine bi, na kraju krajeva, trebalo da budu svima dostupna roba“.