životinje

Nikada ranije se nije nasukalo ovoliko kitova kao u poslednja tri dana u Australiji

Skoro 500 kitova pronađeno je nasukano u Tasmaniji u toku prethodna tri dana. Niko nije siguran šta ih je dovelo tu.
Gavin Butler
Melbourne, AU
whale stranding
Fotografija: Getty

Više od 450 kitova pronađeno je na obalama Australije u toku prethodnih nekoliko dana, što je jedna od najvećih katastrofa ovog tipa koja je ikada zabeležena.

Stručnjaci za očuvanje obalskog života u ponedeljak su na zapadnoj obali Tasmanije registrovali nasukanih 270 pilot kitova - vrste okeanskog delfina koji su obično dugi po šest metara, i mogu težiti do tri tone.

Desetine ovih životinja bile su već mrtve kada je spasilačka misija stigla na lice mesta, a još desetine su uginule u utorak, dok je šezdesetak spasilaca pokušavalo da ih sa plaže vrati u more.

Reklame

Nakon toga, u sredu ujutru, helikopter koji je preletao luku Makvari oko 10 kilometara dalje, u pokušaju da proveri koliko kitova je i dalje živo, gde je posada zapazila još 200 nasukanih kitova - i svi su bili mrtvi.

Ovo je najveća katastrofa ove vrste u istoriji Tasmanije, kaže dr Karen Stokin, profesor saradnik na Mesi Univerzitetu na Novom Zelandu za The Guardian, i dodaje da se “može reći da je ovo verovatno treća najveća na globalnom nivou [kada govorimo o brojevima uginulih jedinki].”

Spasioci su potvrdili u sredu popodne da su uspešno spasili pedeset kitova, a da je 380 uginulo, a 30 i dalje nasukano.

Niko ne znam zbog čega su se svi ovi kitovi nasukali, a mnogi stručnjaci i dalje ne mogu sa sigurnošću tvrditi zbog čega se ovaj fenomen uopšte dešava. Ipak, prema rečima dr Krisa Vilkoksa, obalskog ekologa i vodećeg istraživača pri CSIRO u Hobartu, Tasmaniji, ovo nije neobičan slučaj. Zapadna obala Tasmanije se smatra za "globalni hotspot" za događaje ovog tipa.

“Njih izazivaju različite stvari,” kaže dr Vilkoks za VICE News preko telefona. “U nekim slučajevima ovakvi događaji izazvani su infekcijom ili bolestima. U drugim slučajevima ljudi misle da ih izazivaju podvodni zvukovi, kao što su propeleri.”

“Postoje dokazi da ima raznih uzroka, tako da ne možemo znati šta je tačno ovog puta dovelo do nasukavanja.”

Ovi kitovi posebno su poznati po masovnom ponašanju ovog tipa, zato što putuju u jatima. U pitanju su društveni sisari koji koriste eholokaciju kako bi se navigirali, a kada jedna jedinka ili njih nekoliko ode od grupe, ostali će ih pratiti.

Reklame

U razgovoru za ABC, dr Vanesa Pirota sa Makvari Univerziteta rekla je d postoji šansa da je ovaj događaj posledica toga da je “jedna jedinka, ili nekoliko njih, vodila čitavo jato, navigirala pogrešno i nasukala na plažu”.

"Možda ih je nešto zbunilo”, rekla je ona, “ili su bili radoznali”.

Iako postoji nekoliko stručnjaka koji su rekli da smatraju ovo prirodnom pojavom, i koji su isključili mogućnost da bi i čovek mogao imati nekakvu ulogu u ovom pomoru, dr Vilkoks ukazao je na to da treba još istražiti šta bi mogli biti uzročni faktori, kako bismo mogli da pokušamo da umanjimo rizik što više moguće.

“Bilo bi lepo kada bismo bolje razumeli šta izaziva ove događaje - to bi moglo da smanji šansu da se oni dese, jer bismo bili sigurni da čovek nije jedan od faktora koji doprinose tome”, rekao je dr Vilkoks. “Smatram da pomor kitova nije izazvan isključivo ljudskim faktorom, ali bi bilo lepo smanjiti naš uticaj na minimum”.

Šta god da je uzrok, stotine uginulih kitova sada treba ukloniti sa obala Tasmanije, što je zaista izazovan zadatak za timove koji se bave ovim poslom.

Osnovne metode kojima se uklanjaju uginuli kitovi su to da se odvuku u more, da se odnesu u postrojenje za otpad, da se zakopaju ili da se ostave tu gde jesu da se raspadnu - prve tri metode zahtevaju ogromnu količinu energije za ovaj broj uginulih jedinki, a četvrta metoda će verovatno dovesti do toga da se ajkule pojave u ovoj oblasti, pored nesnosnog smrada.

A kako se spasavanje nastavlja, broj registrovanih uginulih kitova koje je potrebno ukloniti verovatno će biti sve veći.