Žena koja je bila u obilasku lokacije koncentracionog logora Aušvic je izazvala brojne kritike na društvenim mrežama zbog osmeha i poziranja na železničkim šinama koje su nekada prevezle 1,1 milion ljudi, uključujući milion Jevreja, u smrt.
Marija Marfi je objavila fotografiju na Tviteru 15. aprila. „Danas sam imala jedno od najmučnijih iskustava u svom životu“, napisala je. Nažalost, nije se činilo da je svima to bilo tako potresno.” Post je postao veoma viralan sa skoro 30 miliona pregleda na Tviteru.
Videos by VICE
Kao odgovor, memorijal i muzej u Aušvicu su pozvali ljude da „poštuju [sećanje]“ na žrtve bivšeg nacističkog koncentracionog logora.
„Slike mogu imati ogromnu emocionalnu i dokumentovanu vrednost za posetioce. Slike nam pomažu da se sećamo“, piše u muzeju.
„Kada dolaze u @AuschvitzMuseum, posetioci treba da imaju na umu da ulaze u autentično mesto nekadašnjeg logora gde je ubijeno preko milion ljudi”.
Ovo nije prvi put da muzej poziva posetioce da prestanu da se slikaju na njegovim železničkim šinama.
Muzej je postavio slike posetilaca koji poziraju na stazama 2018. godine i rekao: „Postoje bolja mesta da naučite kako da hodate po balansiranoj gredi od mesta koje simbolizuje slanje stotina hiljada ljudi u smrt”.
Pavel Savicki, iz novinarskog tima muzeja Aušvica, rekao je za VICE World News da „iako se većina posetilaca odnosi prema lokalitetu s poštovanjem, postoje slučajevi neprimerenog ponašanja“, dodajući da su „ovo prilično izolovani incidenti, ali bez obzira koliko često ako se to dogodi, verujemo da imamo obavezu da reagujemo.”
„Prošle godine je oko 90 odsto naših posetilaca bilo uz pratnju vodiča-edukatora. Oni senzibiliziraju posetioce na karakter i simboliku mesta u kome se nalaze. Ako vidimo neprimereno ponašanje, reagujemo. Ovo je naša dužnost. Ponekad reakcija dolazi nakon što je slika već snimljena. Dešava se i da reagujemo na objavljivanje raznih neprikladnih slika na internetu – kontaktirajući autore ili pokušavajući da podignemo svest i pokrenemo diskusiju putem javnog mnjenja.
Savicki je dodao da veruje da se zbog prisustva muzeja i memorijala na društvenim mrežama i obrazovnog rada, vremenom smanjuje broj slika koje bi se mogle smatrati nepoštovanjem.