Antifašističke seks radnice – progonjene u borbi protiv Musolinija

Osmog maja 1937. godine negde oko podneva, Tereza Pavanelo uključila je radio u salonu svog bordela u Napulju. Pošto je odslušala govor Benita Musolinija, fašističkog lidera Italije, prokomentarisala je pred mušterijama kako je njegova vlada korumpirana do srži. Zavladala je tišina; neki od prisutnih su odmah napustili prostoriju, šokirani izjavom. Jedan od ovih gostiju bio je član dobrovoljačkih odreda, popularnih Crnokošuljaša, pa je Terezu ubrzo prijavio. Uhapsili su je, postavili dijagnozu – „poremećena, neuračunljiva, agresivna“ – i osudili na višegodišnje lečenje u lokalnoj ludnici.

Od 1922. do 1943. dok je Italijom vladao fašizam, seksualne radnice ali i brojne druge žene bile su zvanično zavedene kao „subverzivne“: zaključeno je da ugrožavaju javnu bezbednost svojim protivljenjem Musolinijevim moralnim propisima. Ovi propisi nisu rukovodili samo seksualnim aktivnostima – žene koje nisu želele da rađaju ili nisu bile sposobne da se staraju o svojoj deci smatrane su za „devijantne“, pa im je mesto bilo u najbližoj duševnoj bolnici.

Videos by VICE

Terezina priča samo je jedna od mnogih slučajeva u kojima su italijanske prostitutke dospevale na spiskove državnih službi zbog protivljenja Musoliniju. Istoričar i novinar Mateo Dalena bavi se ovim slučajevima u knjizi Puttane antifasciste nelle carte di polizia („Antifašističke kurve u policijskim dosijeima“). Evo šta Dalena kaže o ovom projektu.

VICE: Šta vas je motivisalo da sprovedete ovo istraživanje?

Mateo Dalena: Kao istoričara i kao novinara, privlače me priče ljudi sa margine, posebno priče zanemarenih žena. Pod Musolinijem, dešavalo se da ljudi završe u zatvoru po više godina ako je država imala primedbe po pitanju njihovih moralnih vrednosti. Ovo su najviše osetile seksualne radnice, ali kriminalni dosijei pokazuju da ih nisu hapsili konkretno zbog prostitucije koliko zbog otpora režimu. Kad god su smatrale da ih vlast diskriminiše, umele su da se oglase i prozovu vlastodršce, iako su kazne za tako nešto bile drastične.

Mišelina Sioći, prostitutka uhapšena i osuđena na samicu

Da li mislite da su te žene bile u većoj meri politički svesne od prosečnog Italijana, ili samo nisu imale šta da izgube?

Malo jedno, a malo i drugo. Mislim da su pre svega bile ljute zbog toga kako su ih vlasti tretirale. One su mahom odrasle na ulici, društvo je generalno smatralo da ne znaju da se ponašaju, ali to je značilo i da one nemaju poštovanja za to isto društvo. Nisu imale dlake na jeziku kad god bi im se neko zamerio.

Kako se u to vreme gledalo na prostituciju?

Prostitucija je bila legalna ali samo u „tolerisanim seksualnim prostorima“, odnosno strogo kontrolisanim bordelima. Prostitutke su svake dve nedelje morale da se podvrgnu zdravstvenim pregledima, na primer. Ako bi napravile bilo kakav prekršaj, izricale bi im se kazne zbog „narušavanja javnog morala“. A kad ih već uhapse, one bi sebi samo otežale situaciju javnom kritikom fašističkog režima. To je značajno povećavalo kazne.

Marija Deli Espoziti, zvanično zavedena kao „antifašista, beskućnica, i kurva“.

Kakve su im kazne izricali?

Najčešće je bio pritvor u samici, u trajanju do tri godine. Držali bi ih po ludnicama u udaljenim selima, daleko od doma. Čak i u ono vreme samica se smatrala za ekstremno tešku kaznu, ali ove žene nisu imale pravobranioce. Kad bi odležale svoje, neke su se vraćale prostituciji ali mnoge su odmah hapsili i ponovo slali u ludnicu.

Koliko ste detalja otkrili o poreklu institucionalizovanih seksualnih radnica?
Nažalost, nije se znalo mnogo čak ni tada. Dokumenti jasno pokazuju da su neke od njih imale i druga zanimanja – radile su paralelno kao konobarice, švalje, recepcionerke…

Molba upućena Musoliniju kojom se traži brisanje sa spiska subverzivnih lica.

Da li vam je neka od ovih priča bila posebno upečatljiva?

Jeste, Marija Deli Espoziti je ostavila posebno jak utisak. Kad su je hapsili u Bolonji 1928. zbog kršenja propisa o „pristojnosti“, rekla je policajcu „Da je Musolini mrtav, ne bi me ti zatvarao.“

Dijagnoza je glasila „poremećaj paranoje“. Zvanično je zavedena kao „antifašista, beskućnica, i kurva“. Zbog tog komentara provela je u ludnici više od deset godina. Zamislite samo, decenija života zbog jedne rečenice.

Još na VICE.com:

Šta danas znači iscrtavanje kukastog krsta u Srbiji

Deset pitanja koja ste oduvek hteli da postavite grčkom antifašisti

Nacizam u Americi i Malkolm Ek