Pank dokumentarac 'The Decline of Western Civilisation' najzad dobija pažnju koju zaslužuje

Amerikanci su se dugo plašili, zgađeni i zbunjeni, tinejdžerskom kulturom panka i muzikom koju su ti klinci slušali. Filmska i televizijska industrija su eksploatisali ovu dinamku dekadama, a veoma često sa apsurdnim rezultatima. Sve ovo se najbolje ogledalo sredinom osamdesetih godina. Bez obzira na to da li je Nex Stop: Nowhere epizoda medicinsko-detektivske serije Quincy M.E. koja je bazirana na senzacionalističkim punk-rock tropama (drogirani nihilista kome je potrebno samo malo podstreka ne bi li počeo da ubija ljude) ili drugi deo Police Academy filma, u kojem grupa nasilnih pankera i metalaca predvođeni Zed McGlunkom kojeg igra Bobcat Goldthwait , ljudima sa mohak frizurama i "čudnim" pirsinzima koji vole bučnu i brzu muziku, uvek su posmatrani kao agresivni kriminalci ili izgubljeni klinci, očajni za pažnjom.

"Desila se promena u celokupnom ljudskom ponašanju, to jest u posmatranju onoga što rade tinejdžeri", rekla mi je skoro rediteljka Penelope Spheeris telefonom u vezi sa njenim dokumentarcem The Decline of Western Civilisation, koji je oslikao mnogo više nijansi tih klinaca koji slušaju bučnu muziku. Trideset i pet godina nakon njegove premijere ovaj značajan film će se najzad pojaviti (ponovo) na boks-setu kakav zaslužuje, zajedno sa još dva fantastična dokumentarca iz iste serije. Na njemu će biti intervjui i nastupi sa nekim od najznačajnijih pank bendova 80-tih godina u Los Anđelesu: Black Flag (ali sa svojim drugim pevačem, Ronom Reyesom), X i najznačajnijim The Germs. Spheerisovaje uspela da uhvati bendove i scenu u svoj svojoj sirovosti i gruboj slavi i to bez ikakvog senzacionalizma i eksploatacije. Danas nam služi kao jedan od najboljih vizuelnih dokumenata američke pank scene koja je svojevremeno plašila veći deo Amerike.

Prvi film joj je poslužio kao odskočna daska na putu istraživanja američkog panka i metal kulture na način na koji to do sada nijedan reditelj nije uradio. Drugi, Decline, posmatra buržoasku metal scenu sredinom osamdesetih, a treći film rediteljku vodi manje ka takvim bendovima, a više ka klincima bez izlaza koji su gravitirali punk-rock sceni ranih devedesetih. Ideju je dobila dok se vozila niz Melrose, gde je videla grupu klinaca koji su se kretali u formaciji dosta sličnoj kao u njenom prvom pankerskom filmu iz 1984. godine Suburbia."Želela sam da ih upoznam", rekla mi je. "Želela sam da razumem odakle dolaze."

Suburbia — koja je prema mojoj proceni jedan od najboljih tinejdžerskih pobunjeničkih filmova zajedno sa The Warriors i Over the Edge iz 1979. godine, a prvi Declineje možda i njen najjači film. Ovo je verovatno tako, jer su u suštini blizanci nastali iz nužnosti, jer Spheerisnije mogla da pridobije distributere za Decline, ali i zato što je pronašla nešto sa čime se povezala lično. "Napisala sam Suburbiazato što je u pitanju delo koje je blisko meni."

Ali kada uzmete u obzir filmsko stvaralaštvo od ta dva filma, pa na ovamo primetićete kako na površinu isplivava šablon. Od Suburbia je prešla na The Boys Nex Doorsa Charlie Sheeinom, a potom na film Dudes iz 1987. godine koji je, vrlo verovatno, najbolji punk-rock western osvetnički film koji je ikada snimljen sa Jon Cryer i to nakon Pretty in Pink. Nijedan komercijalni hit među njima, doduše, ali u tako kratkom periodu Spheerisova je uspela da napravi filmove u kojima su, zapravo, otpadnici glavni likovi. I oni nisu stavljeni pod mikroskop, dapače, oni su pokazani u svom prirodnom okruženju i dozvoljeno im je da kažu i urade šta god požele.

"Nisam više mogla da pravim filmove koji su imali neku suštinu", rekla je nakon Wayne's World filma koji je zaradio oko 121 milion dolara na blagajnama. Ali ipak, bilo je nečega u tom filmu što se savršeno uklapalo u njen opus, jer zapravo šta su Wayne i Garth nego dvojica metalaca koji ne rade ništa osim što bleje u podrumu u njiovom čikaškom predgrađu? Oni su zapravo klinci koji bi se klanjali oltaru bendova koji se pojavljuju u Spheerinom drugom filmu, Decline.

Ukoliko stavite sve te filmove zajedno postaje jasno da Spheerisovaima nekoliko savremenih klasika kada su u pitanju pričanja priča o sjebanim klincima i neshvaćenoj mladosti.

"Volela bih da sam imala malo bolji balans u životu, ali nisam", objasnila je. "Imala sam veoma buran, zapravo." Spheerisova je rekla da je njen život bio "haotičan i nasilan", baš kao i njeni likovi, bilo da su stvarni ili izmišljeni. Zato verovatno Spheerisova i jeste mladim ljudima neizvesnih sudbina ono što je Hughesmladeži iz predgrađa. Ali ipak i bez obzira na to nije priznata do sada bila kao jedan od reditelja koji je definisao epohu.

Biti tinejdžer je teško svakome. Preplavljuje te niz kompleksnih emocija sa kojima treba da se izboriš. Zrelost se rascvetava i deluje potpuno nemoguće pripremiti se. Ubaci u ceo taj miks još zdravu dozu seksa i droga i oni koji se izvuku iz tog perioda, a da ostanu normalni, mogu da se smatraju zdravim. Hughes je ovo razumeo i to je vrlo verovatno jedan od ključnih razloga njegovog uspeha — to što je uspeo da izdvoji tu značajnu karakternu nijansu generacija.

Dobijamo mogućnost da razumemo zašto je John Bender takav kakav jeste u Breakfast Club. On nije samo buntovnik bez pokrića — njegov dom je užasan, pun zlostavljanja i zapostavljanja, a on je proizvod svega toga. On je jedan od najupečatljivijih karatkera koje je stvorio pisac i reditelj za kojeg se smatra da je redefinisao tinejdž film kao takav, jer poznajemo njegovu pozadinu i saosećamo se sa njime. Ali bez obzira na sve to, on je i dalje manjina u odnosu na sve druge likove koji se pojavaljuju inače na filmu.

Baš zato su filmovi Spheerisove toliko značajni; oni su ispunjeni svim mogućim John Benderimaovog sveta. Stvarnim i izmišljenim. Tu je i Darby Crash iz The Germs. Gledanje prvog Decline filma vas ostavlja sa utiskom njegove ukletosti. Nekoliko meseci pre njegove premijere, namerno je overio od heroina u svojoj 22. godini. A tu su i klinci iz T.R. (The Rejected) kuća iz Suburbia , grupa pankera koji u životu imaju samo svoje horor priče. Oni nisu u romanesknom ćorsokaku, već ortaci koji žive u zapuštenim i zaboravljenim delovima Los Anđelesa gde je veća verovatnoća da ćemo videti psa lutalicu koji napada dete kao što se dešava na početku filma, nego što ćemo videti druge ljude.

Zajedno sa Dudes, jednim od najpotcenjenijih filmova te dekade koji takođe zaslužuje svoje posebno izdanje, kreće se od punk i drugarskog road filma do nečega što podseća na Easy Rider, nakon što seljačine ubiju jednog od pankera. Ono što sledi je jedan od najčudnijih osvetničkih filmova osamdesetih. Spheerisova je uspela u tome da napravi film o autsajderima, baš onim koje su drugi reditelji odbili uopšte i da oslikavaju i shvataju ozbiljno.

Zato je ona značajni reditelj pank i metal filmova osamdesetih godina, ali i kao Hughes, faze devedesetih kroz stvaranje porodično nastrojenih filmova, poput The Beverley Hillbillies i The Little Rascals, kao i filma Black Sheep.

"Prodala sam se na mnogo različitih načina… Prodala sam dušu đavolu sa drugim filmovima", rekla je Spheerisova za svoja holivudska izdanja. Naravno, moraš da znaš šta želiš, a filmovi u kojima Keith Morris iz Circle Jerks vrišti u mikrofon i nisu baš mamipare. Ali Decline filmovi kako kaže rediteljka, ti su urađeni iz ljubavi, posebno treći deo koji je napravljen kao nastavak Black Sheep filma, a napravio je 32 miliona na blagajnama. Decline of Western Civilisation III nikada nije u poređenju sa ovim došao do izdanja za široke mase, bez obzira na pozitivnu kritiku i različite festivale. Ali sada, nakon što imamo čitavu Decline seriju dostupnu prvi put, čitava hronologija sjebanih klinaca koji samo pokušavaju da prežive u još sjebanijem svetu će sada doći do neke nove publike.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu