Beba panda otkriva sneg i sport

Probajte da se vratite daleko u prošlost i shvatićete da se ne sećate. A sigurno se desilo svakom od nas, jer smo životinje, a životinje se igraju, međutim, izgleda da niko od nas nema načina da dopre do tog otkrovenja u sećanju. Do trentutka kada smo shvatili da je igra, uz svo poštovanje svake sledeće novootkrivene i prefinjenije radosti, verovatno najbolji momenat od svih u životu. Svako novo zadovoljstvo koje iskusimo prvi put i trenutna navala oduševljenja koja usledi je, na neki način, samo odjek ove prve srećne kataklizme. A jedva da smo sposobni da je se setimo.

Dakle, možemo da nanjušimo takve osećaje, ali uglavnom se to ne dešava. Taj trenutak je, vrlo verovatno, onaj za koji se može reći da je naš život otpočeo da ima značenje, ali nismo zaista prisutni u trenutku buđenja; sve pre toga je predistorija, ravna i zaboravljena mrlja. Teško je zamisliti kakvi su nam životi bili pre otkrića radosti. Možda je bolje i da ne znamo.

Dakle, ništa pre ovog kataklizmičnog otkrića nije previše važno. Najbolji trenuci našeg života proživljeni su u senci i odjecima ovog otkrića, a ostatak življenja provodimo jureći ga. Duh sporta nas ljubi u čelo i oči nam se otvore, i najzad, vidimo. Nemamo snimak, ali su najbolji trenuci našeg života dokaz i divljenje tom osećaju.

I zato je odlično što je život pandi mnogo bolje zabeležen nego ljudski, kada je ovo osećanje u pitanju. I zato ga možemo prepoznati dok gledamo kako Bao Bao, mladunče pande koje živi u Vašingtonu, otkriva prvi sneg u životu. Sapliće se i prevrće, pada pravo na leđa i dupe, neuspešno pokušava da ustane i — uz veliko izvinjenje zbog mogućeg upadanja u zamku prenošenja ljudskih osobina na karizmatičnu megafaunu — neviđeno uživa. Ova panda je probuđena, sada, i mi to možemo da vidimo.

I svi gledamo kako ovo mladunče pande otkriva sport. Sve ostalo će doći samo po sebi. Uvek je tako.

Foto: Otac pande Bao Bao u berlinskom Zoološkom vrtu, Wikimedia Commons, user Asio_Otus