Beg od generičkog na fotografijama Viktora Šekularca

078c8282e8ce6291-10003838_10153350061360053_252576079335244764_o

Viktor Šekularac rođen je 1980. u Beogradu. Studirao je fotografiju na Fakultetu primenjene umetnosti. Njegovi radovi su objavljivani u mnogim časopisima i magazinima. Izlagao je na brojnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Živeo je u Njujorku, a danas uglavnom radi na relaciji Pariz – Beograd.

Posle više od deset godina u petak je u galeriji Remont otvorena njegova izložba “Confidence”. Sam termin odnosi se na sadašnje vreme, u kom smo konstantno bombardovani/izloženi mnoštvu fotografija i kada svako od nas ima bar po par hiljada slika u telefonu, proces selekcije radova za izložbu jednog umetnika postaje nemoguća misija. Nove tendencije u fotografiji gde se više vremena troši na selekciju nego na samo stvaranje dela i emotivna povezanost ili udaljenost umetnika sa njegovim radovima i reakcija na emocije izazvane time, postaju nova tema kojom se Viktor Šekularac bavi. Kako iz mora fotografija izabrati onu pravu, imaju li umetnici snage i samopouzdanja da urade taj posao na pravi način, samo su neka od pitanja koje ova izložba pokreće.

Videos by VICE

Viktor je tokom godina stvaranja izgradio prepoznatljiv stil i njegovo uvežbano, ali istovremeno i intuitivno oko za pronalaženjem neočekivanih trenutaka i skladova ne prestaje da iznenađuje posmatrača. Povodom njegove izložbe u Beogradu pričala sam sa njim o samopouzdanju kod umetnika, energijama grada i naravno, Instagramu.

1547820324050-F1000027

Šta nam sve donosi Confidence, kako bi ti opisao opus koji će biti izložen?

Teme izložbe su fotografski proces i težina selekcije tj kako od hiljade fotografija odabrati one koje bi najbolje predstavile moj rad. Uglavnom su to fotografije arhitekture iz drugačijeg i nesvakidašnjeg ugla, onog koji nije namenjen da bude viđen i zapamćen, kao i fotografije koje karakteriše polu apstraktan pristup i svođenje na geometrijske forme.

Kako ti stičeš samopouzdanje, koliko je ono potrebno fotografima i zbog čega?

Samopouzdanje…to se stalno menja, nekad je tu, a nekad se stiče na silu. Fotograf mora imati samopouzdanje što zbog toga da bi izvadio fotoaparat i fotografisao to što misli da predstavlja dobar kadar, što kasnije zbog samog odabira i odluke koja fotografija je ta koja treba da ga predsatvlja na izložbi, u magazinu… Odnosno iza koje fotografije može da “stane” i kaže: ovo je umetnost.

1547817991540-F1000032

Živeo si i radio u Beogradu, Njujorku i Parizu. Da li postoji neka ista energija koja te inspiriše u sva tri grada, i šta je uopšte to što te najviše inspiriše u gradovima?

Potpuno su različiti gradovi ali imaju nekih istih ili zajedničkih momenata. Da li ja nesvesno tražim “univerzalne” detalje koji bi mogli da budu i u Beogradu i u Njujorku? Uglavnom bežim iz mejnstim delova grada u neke polu otkrivene periferne delove koji i dalje nisu džentrfikovani i predizajnirani do te mere da postaju generički. Beograd se jako brzo menja, ali čini mi se ne kao da nedostatak direkcije i izolovanost ga održavaju da se ne promeni potpuno u neku sterilnu sredinu. U Beogradu postoji prisustvo urbane vizuelne anarhije, zato ga i ljudi iz inostranstva i vole.

Na tvojim fotografijma često nalazimo netipične džepove grada kao što si pomenuo i prostore i elemente arhitekture, koje ti svojim kadrom učiniš poetičnim. Kako nalaziš te prostore i koji je to trenutak kada rešiš da okineš?

Nekad je to kroz istraživanje, ali najčešće potpuno slučajno. Mislim da su oni svuda i dosta zavisi od sreće i kretanja. Što se više krećeš, veće su šanse da na takve prostore i naletiš. Vizuelno prezasićen predizajniranim sadržajima urbanih ambijenata, kao i sadržajima u svetu mode i advertajzinga, uglavnom tragam za nečime što je alternativa tome.

1547818041905-IMG_7042

Na izložbi će biti prikazane fotografije koje si snimio u proteklih deset godina u raznim gradovima širom sveta. Koliko su se gradovi menjali i transformisali u tom vremenom intervalu?

Menjaju se, šire se i neke krajevi u koje se do pre deset godina nije zalazilo a sada postaju centri. Svi počinju da liče jedni na druge i to diktiraju globalni trendovi. Rekao bih da mnogi gradovi gube svoju dušu, autentičnost, rente rastu i ljudi koji čine te gradove beže dalje od centra. Naveo bih primer Lisabona, svi koji imaju malo više novca kupuju stanove, sređuju ih i izdaju na airbnb-u. Valjda je to isto prirodan tok stvari. U nekim gradovima se to dešava decenijama unazad.

Da li je Instagram dobra ili loša stvar koja se desila fotografiji? Kako ga ti vidiš?

Za mene Instagram, kao i većina stvari, ima i lošu i dobru stranu. Sa jedne strane podiže lestvicu kreativnosti, ubrzava procese… Svi dobijaju šansu da se izraze i to je super. Instagram je postao valuta i sistem vrednosti pogotovu u svetu mode. Za fotografe i sve ljude koji vole fotografiju mnogo znači i prirodan je razvoj stvari. Sa druge strane je adikcija koja je kao i sve vrste zavisnosti ozbiljno utiče na procese razmišljanja… Niko više ne živi u trenutku, svi se bave svima i porede se drugima…Ljudi do ludila prave te maske od svojih stranica i kreiraju svet koji često i nije takav kakav se predstavlja.

Šta te najviše okupira i inspiriše ovih dana?

Rad na sebi, porodica, posao.

Šta prvo uradiš kad dođeš u Beograd?

Poljubim svetu srpsku zemlju na aerodrumu, pa onda polako…

Viktorovu izložbu “Confidence” možete da pogledate u galeriji Remont do 8.februara, a u nastavku pogledajte još njegovih fotografija:

1547820115316-5-1
1547820155214-00000020-4
1547820188225-010062270008
1547820240432-000040-2