Beogradski osnovci u šest reči o tome kako su doživeli Zvezdin plasman u Ligu šampiona

Zvezdaši su euforiji, posebno oni sa stažom, pošto su dosta propatili za ovih 26 godina od poslednjeg učešća u Ligi šampiona. A oni rođeni posle 2000.godine i nisu prečesto imali prilike da se raduju fudbalskim uspesima Zvezde.

Epska utakmica u Salcburgu i junački plasman crveno-belih u Ligu šampiona doveo je do eksplozije emocija Zvezdaša širom Srbije, Beograda, sveta…

I dok su matorci pevali svoje pesme o Bariju i slavnim danima „naše prošlosti“, pijani se prisećali Piksija, Deje, Robija, Pančeva, Dekija…njihova deca su dobila svoje idole. Nekima je to Nemanja Radonjić, nekima Ben, a većini bar na par sati Pavkov, Degenek ili Savić i svi ostali koji su pustili krv u Salcburgu. Oni su svoje oduševljenje izrazili u njihovom prirodnom okruženju, na Internetu, dok su ovi stariji vitlali po ulicama i kafićima.

Dan posle utakmice od koje se realno riknjava, bar ako ste navijač Zvezde, pitao sam beogradske klince (svoju, i decu svojih prijatelja) da u šest reči opišu kako su doživeli ovaj Zvezdin uspeh:

„Bio sam mnogo uzbuđen i radostan“, – Lav B. 11 godina

„Jel ovako bilo kad je bio Bari?“, – Luka, 13

„Voleo bih da idem u Liverpul!“, – Vuk, 13

„Sreća, radost, uzbudenje, olakšanje i euforija!“, – Matija 14

„Stvarno ludilo.Najbolji klub na svetu!“, – Ana 9

„Super mi je što se vraćamo na zasluženo mesto u fudbalu“ – Marta, 16

„Zvezda je dokaz da nema odustajanja!“, – Branko 11,5

„Zvezda će da pokaže jačim klubovima kako igra“, – Lav, 14

„Nešto najbolje što sam video u životu“, – Nikola, 12

„Meni je ovo sve nestvarno“, – Petar, 11

„Tata mora da me vodi na stadion“, – Miloš, 10

“Toliko sam srećan da bih mogao da otrčim do Marakane i nazad”, – Vanja 10

„Nisam mogao da spavam celu noć“, – Marko 15