ilustracija: Brandon Bird
Kad sam imala dvadesetak godina, probala sam submisivnu ulogu u seksu sa svojim nasilnim bivšim dečkom. Pijano sam se nadala se da će vezivanje u krevetu olakšati nasilje i agresiju kojima je bio sklon van kreveta. Nije uspelo. BDSM mi je delovao uzbudljivo, seksualno me je zadovoljavao, ali veza prosto nije bila ona prava. Raskinuli smo, a ja sam se otreznila pre tri-četiri godine. Iz ove perspektive, pitam se da li sam možda tražila bol u seksu zato što sam samu sebe mrzela.
Trezvenost mi je bila najbolja odluka u životu, ali i manjak pića ima svoje loše strane – sramota me je da flertujem, a opao mi je i nekada nezajažljivi seksualni nagon. Nepodnošljivo sam stidljiva u društvu, a što je još gore, u krevetu sam postala dosadna.
Videos by VICE
Pa ipak, naizgled niotkuda, nepoznat muškarac mi se obratio preko Tvitera i ponudio da mi plati kako bih finansijski dominirala nad njim . Odbila sam – zvučalo mi je čudno i neetički – ali istini za volju, nekako mi je laskalo što je neko spreman da potroši novac samo da bih razgovarala sa njim, i to oštro. Ta vrsta dominacije nije me privlačila, ali ipak sam se zapitala: da li bih mogla na neki sličan način da povratim samopouzdanje koje sam izgubila u seksualnom i ljubavnom životu od kako sam prestala da pijem?
Upisala sam kurs „Umetnost dominacije za žene“ u jednom popularnom BDSM lokalu u centru Los Anđelesa. Ubedila sam najbolju prijateljicu, koja se jednom prilikom kresnula sa monterom IKEA nameštaja unajmljenim preko interneta, da pođe sa mnom.
Čas se održavao u skladištu. Unapred nam je rečeno da će nas pustiti preko interfona i da ne bi trebalo da smetamo ostalim zaposlenima, ali dočekala su nas zaključana vrata, pa smo morale da lupamo da bismo ušle.
Na vratima je stajao predsednički pečat, jer je Gospodarica Tara predsednički kandidat. Ozbiljno. Kandiduje se ispred Partije za prevlast žena iako je registrovana kao libertarijanka. Parola joj je „Bič za oporavak nacije sredovečnih muškaraca.“ Nije htela da priča o politici, samo me je uputila na drugi kurs na kom se bavi svojom političkom platformom. Morala bih da platim da bih čula koji joj je program.
Gospodarica Tara je sredovečna žena u širokim pantalonama i košulji. Izlizane sandale joj krase veštački dijamanti. Svetloružičastu kosu vezala je u rep, a šminku ne nosi. Ne znam šta sam očekivala, možda devojku u lateksu od glave do pete, sa bičem u ruci.
Bilo nas je devetoro – četvoro u paru, petoro solo. Jedna žena je došla čak iz San Dijega da bi prisustvovala predavanju, a slatka plavuša koja je sedela pored mene kaže da joj je ovo četvrti kurs ovog tipa. Uči za profesionalnu dominu. Jedna visoka i atraktivna crnka kaže da je došla da bi se obrazovala o makrofiliji – fetišu džinovskih žena. Već su joj plaćali da gazi figurica vojnika i vozove-igračke, pa bi htela da se time stalno bavi.
Zauzela sam mesto na kauču u dnu prostorije. Bio je umazan spermom, ili bar nečim što je ličilo na spermu, iako nam je objašnjeno da domine ne stupaju u seksualni odnos sa klijentima. Oklevala sam da sednem (neko je ovde svršio? ko je ovde svršio?) ali na kraju sam zaključila da je sve deo iskustva koje sam izabrala. Upisala sam BDSM kurs da bih promenila svoje dosadne navike, neće me odvratiti jedan prljavi kauč.
Tokom predavanja, Gospodarica Tara piše na tabli kao da je profesor. Nekoliko puta je ispuštala poklopac markera dok joj ga najzad nije podigao i dodao jedan od muškaraca u publici. Nagradila ga je jednim dubokim, grlenim „dooobar dečko“. Pocrveneo je kao bulka sa osmehom na licu. Cela scena delovala mi je režirano.
Sam čas je praktično bio monolog na temu opštih mesta BDSM iskustva. Pričalo se neutralno i generalno, mada jesmo zagrejano ušli u detalje po pitanju razlika između treniranja u pelenama, sketinga, i smeđeg tuširanja – različite varijante vršenja velike nužde po partneru. Zašto bi iko jeo govna? Zato što obožavaju ženu kao boginju, kaže Gospodarica Tara. Za njih je žena tak osveta, tako savršena, da ih uzbuđuje čak i pomisao na konzumaciju njenog izmeta. Ovo sam u startu odbacila kao odvratno, ali zapitala sam se da li je to na delu moj manjak samopoštovanja. Ne sećam se da me je iko ikad doživeo kao dovoljno savršenu da bi poželeo da mu serem u usta. Za tako nešto treba hrabrosti.
Gospodarica Tara na ovom planu ima dosta iskustva. Dok je radila kao domina, neki klijenti bi joj svakodnevno dolazili da bi ih koristila kao žive WC šolje. Sa setom u glasu, poverila nam se da bi u ishrani pre tih sesija obično kombinovala kafu i višnje. Jedna njena koleginica, kaže, jela je picu i burito. Majušna žena ispred mene, buduća domina, sve je ovo uredno beležila.
Gospodarica Tara delila je savete o dominantnoj ličnosti koju bi trebalo da sagradimo za sebe: osmisli čitavu priču; naglasi svoje kvalitete; ne mešaj pozitivne i negativne okidače (jedni ih uzbuđuju, kao kad mu kažeš „baš voliš moje sisetine, zar ne“; drugi ih gase, kao kad vređaš preko određene granice); odgaji pravi miris stopala ako imaš posla sa ljubiteljima istih (tuširaj se u starim patikama). Kad ti rob liže tabane, kaže Gospodarica Tara, osećaj je sličan kao da ti liže picu koju si upravo obrijala.
Pre svega, Gospodarica Tara ističe da uspešna domina ne mora da bude najlepša na svetu. Mora samo da zna šta njena klijentela očekuje, i da im baš to ponudi. Ako mazohista koji se loži na kožne čizme dođe u klub u kom rade Anđelina Žoli, Merilin Monro, i Džaba Hat, a Džaba je jedini koji nosi kožne čizme, izabraće baš njega. Bar tako tvrdi Gospodarica Tara.
Posle časa, nisam bila ubeđena da ću ikad moći da u krevet uvedem fekalije. Ipak, počela sam drugačije da gledam na ideju da dominiram drugom osobom, koliko bih morala da budem samouverena za tako nešto. Od časa Gospodarice Tare, trudim se da više hvalim samu sebe dok flertujem. Tražim okidače kod sagovornika. Mamim ih. Kad se spremam i frka mi je što nemam šta da obučem i ne uspevam da se našminkam, samo se prisetim da idealan izgled ipak nije važan koliko i samouveren stav.
Ako može jedan Džaba Hat, zašto ne bih mogla i ja.
Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu
