Kucanje na vratima malo posle sedam ujutro ukazalo je Kejt da će joj dan izgledati drugačije nego obično. Spremala se za odlazak na posao u porodičnoj kući koju je 20 godina delila sa mužem Aleksom. Njihove dve ćerke već su napustile dom, tako da nisu mogle biti one, a nikog drugog nije očekivala tako rano.
“Dok sam trepnula, kuća je bila puna policajaca”, objašnjava Kejt preko telefona. “Ušli su pravo u spavaću sobu dok sam se šminkala i rekli mi da moraju da uzmu svu moju elektronsku opremu.” Kejtin telefon bio je na krevetu, njen ajped i laptop negde drugde u kući. “Nisam imala pojma šta se dešava.”
Videos by VICE
Policajac je zamolio Kejt da sedne u salon. Pre nego što je sela, pozvala je kancelariju da objasni da će verovatno kasniti. Bila je toliko uzdrmana da je zaboravila da prekine vezu, a kasnije će saznati da je govorna pošta upućena šefu nastavila sve da snima.
“Aleks je samo sedeo na stolici za ljuljanje”, nastavlja Kejt. Ono što je rekao kad je otvorio usta potreslo je Kejt čitavim njenim bićem. “‘Ja nisam pedofil, ja nisam pedofil’, ponavljao je sebi u bradu, iznova i iznova i iznova. Policajci nam nisu dozvolili da razgovaramo nasamo, zato što kad su stigli u kuću nisu imali pojma koga će morati da uhapse. Aleks nije imao priliku da me umiri, a sve što je uporno ponavljao bio je taj izraz.”
Pošto je mogla da se osloni samo na partnerove reči, Kejt je njegovo poricanje uzela zdravo za gotovo i poveravala da je to zaista možda samo zlobna neosnovana optužba.
Dvanaest sati kasnije, Kejt će stići u policijsku stanicu u koju je odveden njen muž. Sedeće u prostoriji zajedno sa njim, a on će joj priznati da je godinama na internetu gledao ilegalne slike seksualnog zlostavljanja dece.
“Kad mi je to priznao, sve se promenilo”, kaže Kejt. “Do tada sam ga branila, čak sam bila drska prema policajcima. Borila sam se za njega – ali tada mi je odjednom svanulo da se nalazim na pogrešnoj strani. Kad sam shvatila da je lagao, znala sam da za naš brak više nema nade. Znala sam da ovo nećemo pregrmeti.”
Kejt se seća kako je vrištala dok je stajala u klinički čistoj policijskoj stanici, pre nego što je izašla napolje, želeći da pobegne bilo gde. Dve godine su prošle od dana kada se Kejtin život zauvek promenio, a svoje iskustvo podelila kroz učestvo u stvaranju dokumentarca – Udata za pedofila – koji je emitovan na Kanalu 4.
Razgovaramo preko telefona da bi sačuvala svoju anonimnost. Kejtino ime nije zapravo Kejt, i iako su svi audio snimci korišćeni u emisiji potekli od pravih snimaka Kejt i drugih, glumci su rekonstruisali njihove razgovore. Tim koji je stajao iza filma proveo je mesece i mesece sa Kejt i drugim ženama koje su doživele slično iskustvo, dokumentujući pokušaje njihovih porodica da se izbore sa neistraženom teritorijom i neizvesnom budućnošću.
Kad pričamo o seksualnom zlostavljanju dece, naglasak je neumitno na prestupnicima i njihovim žrtvama. Ali Kejt se otvorila pred režiserkom/producentkinjom Kolet Kemden u nadi da će ovaj dokumentarac skrenuti pažnju na druge nevine ljude koji su prečesto zaboravljeni – porodice onih koji su počinili ove groteskne zločine.
“Puno pažnje se, s pravom, posvećuje žrtvama seksualnih prestupa i slikama na internetu”, nastavlja Kejt, pre nego što uzima pauzu da se sabere. “Na tome i treba da je glavni naglasak. Velika pažnja posvećuje se i prestupnicima i raspravama o tome šta raditi s njima: zašto čine zločine koje čine i šta može da se uradi da se to spreči. Ali niko nikada ne razmišlja o trećoj grupi ljudi. Naši životi se preko noći promene i ostanu razoreni.”
Kejt kaže da se seća da je pozvala policajca koji je uhapsio njenog muža; ostala je sama bez predstave o tome šta dalje i želela je da zna kome može da se obrati za podršku i smernice. Policajac je predložio grupu podrške za žrtve, ali je dodao da ona zapravo nije žrtva. “Rekao je da smo mi kolateralna šteta”, kaže Kejt, očigledno nezadovoljna. “Nije bilo obzira prema meni ili mojim devojkama.”
Kejt je odvezla Aleksa kući nakon što je pušten iz pritvora. Sedeli su u tišini tokom čitave vožnje. Prva stvar koju je uradila kad su stigli kući bila je da natera muža da nazove majku. Kejt je bila u kontaktu s njom tokom čitavog dana i žarko je želela da joj Aleks prizna šta je uradio, da ona ne bi morala. “Iskreno, želela sam malo i da ga kaznim”, kaže ona. “A onda sam razgovarala sa sestrom – ona ništa od toga nije mogla da prihvati. Moja sestra je smatrala da moram smesta da odem iz kuće, da ne smem da ostanem tamo.” Te noći, Kejt je spavala na spratu, dok je Aleks ostao na sofi. “Pokušala sam da pričam malo s njim, ali bilo mi je jako teško. Onda sam se dogovorila da odsednem kod sestre. Pokupila me je narednog jutra, a kad sam se vratila u kuću nakon nekoliko nedelja, Aleks je već spakovao stvari i otišao.”
Tokom tog vremena, Kejt je opsesivno čitala o pedofiliji, pokušavajući da sazna što je više mogla. “Morala sam da znam sve o tom prestupu, kako i zašto je to uradio”, objašnjava ona. Drugo pitanje kom se uporno vraćala bilo je da li je Aleks imao bilo kakvog direktnog dodira sa decom – oni su imali dvoje, a Aleks je radio kao nastavnik u školi. “To me je zaista dugo mučilo – na neki način me i dalje muči”, kaže ona. “Prilično sam sigurna da nije i da ne bi, ali postoje dokazi da ljudi često rade takve stvari.”
Kejt je sada izgradila svoj život ispočetka. Ona gotovo da više nema nikakve veze s Aleksom, mada zna da je on i dalje u kontaktu sa njihove dve ćerke. Nastavila je dalje sa životom i pronašla novog partnera. Kaže mi da snimanje ovog dokumentarca nije bilo lako, a period pred premijeru prizvao je mnogo neprijatnih emocija i uspomena. Ona, međutim, veruje da je bilo vredno truda.
“Postoji mnogo mitova o članovima porodice i partnerima seksualnih prestupnika, uglavnom da su sigurno znali šta se dešava”, kaže ona. “Zato što je supruga intimna sa partnerom, ljudi automatski pretpostavljaju da supruga mora da zna ili makar podozreva šta se dešava. Zapravo, u ogromnoj većini slučajeva, supruga prvi put sazna za to kad se začuje kucanje na vratima i policija upadne u stan.”
Kejt se nada da će Udata za pedofila promeniti tu percepciju.
“Želela sam i da istaknem da postoji pomoć za one koji se nađu u sličnim situacijama, a naročito je u tome dobra Zadužbina Lusi Fejtful“, kaže ona za dobrotvornu organizaciju koja, između ostalog, nudi pomoć porodicama prestupnika. Svake godine u Velikoj Britaniji bude uhapšeno 5.400 muškaraca za preuzimanje seksualnih slika dece – to je mnogo prijatelja i članova porodice koji ostaju stigmatizovani, zbunjeni i izolovani, sa potrebom za takvom vrstom pomoći. “Zadužbina zaista mnogo pomaže članovima porodice u mom položaju”, kaže Kejt. “Nadam se da će ovaj film pomoći ženama koje su se našle u situaciji sličnoj mojoj.”
Pitam Kejt kako se oseća sada, kad se osvrne na poslednje dve godine svog života. “Nastavila sam dalje, pa se trudim da više ne razmišljam mnogo o tome”, kaže ona. “Kad vidim svoje ćerke, odmah mi se sve vrati. Osećam čitav dijapazon emocija: ima tu i dalje mnogo besa, ali i saosećanja. Znam da on ne živi prijatan život – izgubio je posao, dom, mene. I dalje imam osećaj da se nije pomirio sa svim. Sigurno je teško priznati samom sebi – da je gledao slike dece i da ga je to uzbuđivalo. On i dalje tvrdi da nije, a meni je teško u to da poverujem.
“E sad, uprkos svemu, moja priča se završava prilično dobro: sada živim dobar, srećan život. Nadam se da će to uliti nekakvu nadu ženama poput mene, da će ih osnažiti kad pomisle da su dobra vremena ostala iza njih i da ne mogu da se vrate.”
Film “Udata za pedofila” je u Velikoj Britaniji premijerno prikazan na Kanalu 4.
