Toni Mejsi
Ako zarađivanje za život putem druženja sa gomilom nepoznatih ljudi u stranoj zemlji pucajući na druge nepoznate ljude nije dovoljno štetno samo po sebi, uvek je tu post-traumatski stresni poremećaj (PTSD) da produži traumu kad se vojnici vrate iz rata. Od njega pati oko 25 odsto raspuštenih američkih vojnika.
Toni Mejsi, veteran iz Iraka, jedan je od njih. Istraumiran smrću dvojice prijatelja koji su stradali u napadu kamiona-bombe, Mejsiju su ispisani konvencionalni lekovi za njegov PTSD nakon što se vratio u Sjedinjene Države. Kad mu to nije pomoglo, počeo je da istražuje alternativne načine lečenja i naišao na Multidisciplinarnu asocijaciju za psihodelične studije (MAPS), koja je nudila eksperimentalno lečenje uz pomoć MDMA.
Videos by VICE
Pozvao sam Tonija da bih popričao sa njim o korišćenju ove droge kako bi se izborio sa traumom povratka iz Iraka.
Toni u Iraku
VICE: Zdravo, Toni. Možeš li mi reći nešto o svom iskustvo služenja u Iraku?
Tony Mejsi: Bio sam tamo 15 meseci. Najviše sam čistio puteve i živeo u stalnom strahu od zasede. Mislim da se to dogodilo nakon šest meseci provedenih tamo. Nisam bio prisutan kad se desilo, ali skladište goriva bilo je pogođeno kamionom-bombom i par mojih prijatelja je stradalo. To me je zaista potreslo; to je bila tačka u kojoj sam rekao sebi: „Ovo je stvarno. Ovo je pravi rat.“
Misliš li da si propatio više od kolega? Ili su svi doživeli isto?
Mislim da su svi patili. U to vreme toga nismo bili svesni, međutim, jer smo bili usredsređeni na to da preživimo.
Je li bilo trenutaka kada si posebno strahovao za svoj život?
Verovatno neposredno nakon što je eksplodirao kamion-bomba. Bili smo tamo tri dana zaredom čuvajući put, čekajući da naiđe još neki auto-bomba. Bilo je trenutaka dok smo sedeli u hamviju kad smo mislili da će svakog časa uslediti napad. Ništa se na kraju nije desilo, ali bio sam tamo tri dana, na noćnoj dužnosti, samo iščekujući da se nešto desi. Dok ste bili tamo, smrt vas je vrebala u svakom trenutku. Neprestano sam očekivao neku zasedu ili razmenu vatre.
Kako si se osećao kad si se vratio u Ameriku?
Isprva sam osećao veliko olakšanje. Bilo mi je drago što sam se vratio i osećao sam se nekako bezbedno. Ali već posle par dana nisam mogao da spavam i počelo je stalno da mi bude vruće. Posle nekoliko nedelja, počeo sam da pijem da bih mogao da zaspim, a mesec ili dva posle toga počeo sam da imam napade anksioznosti i panike. Tad sam odlučio da se obratim lekarima.
Šta su ti prepisali?
Dali su mi antidepresive; ne sećam se tačno koje. Potom ksanakas i par pilula za spavanje.
Jesu li oni imali pozitivnog efekta?
Nisam veliki ljubitelj antidepresiva; imali su nuspojave koje nisu pomagale. Ako ništa drugo, samo su pogoršale stvari. Na kraju sam počeo da uzimam još više lekova.
Kako si saznao za testove sa MDMA-om za svoj PTSD?
Potražio sam alternativno lečenje PTSD-a na internetu, pročitao kako se u lečenju koristi MDMA i saznao za Multidisciplinarnu asocijaciju za psihodelične studije (MAPS). Kontaktirao sam ih da bih to isprobao.
Možeš li mi reći nešto o svom probnom uzimanju MDMA?
Doza je bila 75 miligrama, što sam jednom uzeo u obliku pilule. Išao sam da se nađem sa njima tri ili četiri puta pre nego što sam zaista uzeo MDMA, samo da pričam sa njima o testu. Ležao sam na kauču i samo se prvih sat vremena opuštao nakon što sam uzeo pilulu, ali sam počeo da osećam veliku anksioznost u vreme kad je MDMA trebalo da počne da deluje. Mislim da sam pokušao da se opirem njegovom dejstvu.
A onda je MDMA zaista krenuo da deluje i počeo sam dobro da se osećam. Osećao sam se opušteno i smireno, obuzeo me je potpuni mir. Vratile su mi se uspomene koje sam ranije pokušavao da ignorišem, a čim bih dopustio nekoj uspomeni da mi se vrati, obuzeo bi me talas zadovoljstva, tako da mislim da je moje telo pokušavalo da mi poruči da prihvatim te uspomene. Osećao sam i potrebu da iz svega izvučem nešto pozitivno, o kakvoj god da se situaciji radilo. Došao sam i do mnogo raznih drugih zaključaka dok sam bio na MDMA.
Toni u Iraku
Kakvih to zaključaka?
U to vreme sam koristio lekove protiv bolova, a tokom sesije sam shvatio da sam veoma zavistan od njih. Takođe sam shvatio da moram da prihvatim prošlost onakvu kakva jeste. Trebalo je samo da prebolim i pođem dalje; ništa nisam mogao da uradim da bih je promenio.
Kako je lečenje uz pomoć MDMA uticalo na tvoj odnos prema prijateljima i porodici?
Shvatio sam da odbijam ljude od sebe, pa sam obnovio mnogo raznih odnosa sa porodicom i prijateljima, bio sam otvoreniji prema ljubavi. Osećao sam i da sam ponovo u stanju da pričam i komuniciram sa drugima. Kad sam stigao kući, nisam mogao da komuniciram sa porodicom, ali mislim da sam im sada mnogo bliži. Uopšteno gledano, trudim se da više ne govorim ljudima negativne stvari. I moj odnos prema PTSD-u se potpuno promenio.
Koliko su dugo trajala ta pozitivna osećanja?
Mislim da je to nešto što sam počeo da osećam sve više i više. Osećam da sada mogu više da se otvorim i pričam sa ljudima o svemu. To je nešto što i dalje traje.
Jesi li osećao neke negativne efekte kad je prestalo dejstvo MDMA?
Pa i nisam. Jedina nuspojava bila je da me je malo bolela vilica, ali nisam zapravo osetio nikakve druge negativne efekte lečenja. Bilo je to jedno veoma pozitivno iskustvo.
Hoćeš li ići na još sesija?
Ako budem počeo ponovo da pijem ili osećam simptome, probao bih ponovo ako bude bilo moguće — ako bude bilo legalno.
Da li bi preporučio lečenje uz pomoć MDMA drugim veteranima?
Ne bih preporučio nikome da to isproba na ulici, jer osećam da bi trebalo da bude više proba i istraživanja ove vrste lečenja. Voleo bih da je svako ko je izgubljen zbog traume koju je doživeo u mogućnosti da ima ovo sredstvo na raspolaganju. Što se mene tiče, psihoterapija uz pomoć MDMA otvorila mi je vrata za saosećanje, ljubav i mogućnost da prebolim.
Hvala ti što si razgovarao sa mnom, Toni.
Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu
