VICE autori o svemu što ne valja sa njima i kako "Queer Eye" može da im pomogne

Ako postoji jedna stvar koju je VICE UK urednički tim shvatio nakon što smo zamišljali kako bismo prošli na Ostrvu ljubavi, to je da smo svi emotivno zakržljali i krajnje neprijatni za društvo.

Zbog toga što je danas premijera nove sezone Netfliksovog Kvir oka – i zbog toga što je čitav fazon Fabulozne petorke u tome što od emotivno zakržljalih ljudi prave bolje društvo – ovog jutra smo nabrojali tačno sve ono što s nama nije u redu, i zamišljali kako bi Entoni, Ten, Karamo, Džonatan i Bobi možda mogli da nam pomognu.

Čitav moj život. To bi bio čitav moj život. Znate onaj zabavan deo na početku svake epizode kada ti Fabulozna petorka nahrupi na gajbu i zabavlja se ukazujući ne sve loše izbore dizajna, neuredne površine i neobične odevne predmete sa kojima se onda igraju i oblače ih? To bi bio kraj epizode.

„Ti ovako živiš“, prošaputao bi Džoel za sebe. Karamo se ne bi usudio da rukavom svoje satenske jaknice pipne bilo šta u mojoj kući. Entoni bi poželeo da mi pokaže kako da naspem čašu vode („Moraš da počneš da piješ ovo“), ali u kući nema čistih čaša, kao ni sredstva za pranje sudova. Bobi bi razgovarao telefonom sa mojim stanodavcem, i pitao bi šta sme, a šta ne sme da uradi u mojoj kući („Dakle, treba da renoviram stan u istočnom Londonu, a smem… da koristim… samo Komandove kuke za kačenje? Kako da – kako“?). Ten bi pozvao svog agenta i otišao.

Na kraju bismo samo navukli zavese da nam sunce ne bije u oči, i svi bismo zajedno legli u moj krevet. „Ovde je loše, zar ne, momci“, pitao bih, i oni bi tužno klimnuli glavama. Legli bismo svi zajedno jedan iza drugog u kiflu, ležali tako do duboko u noć, i jecali zbog toga koliko život može da bude loš. Oni više nikada ne bi bili isti. Treća sezona bi bila otkazana, a fanovi bi organizovali čitavu kampanju slanja pošte mržnje protiv mene.

@joelgoldby

Ja sam ekstremno lenja, a svi iz Fantastične petorke su uvrnuto proaktivni – a iako mrzim da mi je spavaća soba neuredna, nemam energije ni motivacije da je sredim. Tako da bi mogli u tome da mi pomognu. Nakon toga, Bobi će čuti da se bavim pisanjem, pa će na zidu sastaviti kolaž napravljen od svake olovke koju sam ikada dodirnula, što će meni biti grozno. Ali dokle god ne moram ništa sama da sređujem, to je u redu.

A onda će me Karamo – anđeo i spasilac duša – umotati u ćebe i pokazivati mi album koji je pažljivo sastavio za mene. Sadržaće fotografije svakog definišućeg trenutka u mom životu do sada, otkako sam naučila da vozim bicikl, do mog seksualnog buđenja – drugim rečima, onoga kada Kolin Farel na onom snimku seksa kaže „doručak, ručak i večera“. Neću znati kako je došao do svega toga, ali u pitanju je Karamo: poverila bih mu i svoj život. Ne postoji ništa što on ne može da uradi. Držaćemo se za ruke i zajedno plakati.

Više nikada neću morati ponovo da odem kod terapeuta.

@nanasbaah

Ja imam malo samopoštovanja i rascvetale krajeve, pa bi mi transformacija Kvir oka bila baš dobrodošla. Prilikom upoznavanja – kada Fabulozna petorka nahrupi u moju kuću i izvrne je naglavačke; slatki, dragi Džonatan zuji po kući, i vrišti, „DA, ŠEŠIR“, dok na glavi nosi moj brus kao neku vrstu kačketa – ja kažem nešto neodređeno o tome kako mi se dopada RuPolova dreg trka, kao i da volim zelenu boju, što znači da će nakon tri dana Bobi moju čitavu kuću pretvoriti u smaragdno zelenu modnu pistu sa ogromnim muralom Mišel Visaž na zidu. Meni će to biti predivno.

Karanu ću – koji će me gledati duboko u oči, i ispitivati me o mojim traumama i strastima – promumlati nešto o tome kako u slobodno vreme uživam u kreativnom pianju, i samo na osnovu ovog delića informacije, on će organizovati čitav događaj na koji će doći svi koje sam ikada upoznala, i naterati me da im svima čitam svoje užasne pesme. Ja ću se pretvarati da uživam u tome, samo da se on ne bi naljutio, zato što mi je rekao da veruje u mene.

Ten će mi navući par čizama do kolena, da bih izgledala manje niska; Džonatan će mi staviti krem za oči na lice, skičeći. Ja ću plakati od zahvalnosti i reći im da su mi promenili život. Na nesreću, od Entonija nemam ništa da naučim. Volim te, moj smeteni, osetljivi kanadski anđelu, ali moj izbor hrane čine Kvornovi vegan nagetski i smajliji od krompira, pa čak ni meni nije potrebna tvoja pomoć.

@hiyalauren

Sve što mogu da zamislim su Entonijeve nabrekle ruke kako otvaraju police u mom frizu. Ugleda nagomilane Kvorn nagetse: „Oh… ti stvarno voliš te nagetse“. Ja gledam te nagetse kao da ih prvi put u životu vidim: „Nagetsi, da“. Dok progutam nešto što liči na sramotu, on ih kesu po kesu baca na kuhinjski pult: „Toliko bež boje! Daviš se u bež boji“.

U mojoj spavaćoj sobi, Ten Frens otkriva monotonu gomilu majica bendova. „Ali mora da mi bude udobno dok… stvaram sadržaj“, promumlam. Ostatak Fabulozne petorke raspravlja o mogućem značenju toga što vide gomilu plišanih igračaka na krevetu jedne dvadesetšestogodišnjakinje, a Džonatan igra valcer sa plišanim psom. Pitaju me da li „imam nešto posebno“ u svom životu Ja se nasmejem i pomenem treći Tinder dejt koji se prigodno odigrava na pretposlednji dan snimanja.

Sa kauča u njihovom industrijskom luksuznom apartmanu, gledaće me kako se nelagodno gegam na svoj sastanak u Pekamu. odevena u „podesniju i godinama primereniju ’rokersku’ kombinaciju“. Dok ja i moj dejt neelegantno pokušavamo da jedemo takose, momci krše prste i viču: „Dosta više sa tim nagetsima“. Ovo postaje mim i neznanci mi to nemilosrdno ponavljaju.

@hannahrosewens

Gledano sa strane, moj život deluje uređeno. Imam posao za koji primam platu. Znam da oljuštim avokado. Menjam posteljinu dvaput mesečno. Nemam ozbiljan problem s drogom, a neprijatelje mogu da nabrojim na prste jedne ruke (Ćao, Beka! Godinama nisam razmišljala o tebi!). Ali kada malo pogledaš… ima pukotina. U redu, u pitanju su provalije. Oblačim se kao mešavina Spinelija iz Raspusta i Džimbo Džonsa iz Simpsonovih, iako imam 25 godina. Imam pripejd mobilni telefon koji mi služi i kao fidžet spiner. Živim sa još četvoro ljudi u stanu koji bi, ako budem ubijena, u novinskom članku bilo sasvim razumno opisati kao „zapušten“. Takođe nikada u životu nisam očistila zube koncem.

Tako da bi, mislim, moje iskustvo sa Kvir okom izgledalo na sledeći način: Fabulozna petorka bi se ugurala u moj stan, jedan po jedan, leđima oslonjeni na zid. Jedan od njih (Entoni?) bi prevukao svoj besprekorno čist prst preko zastave Merilina Mensona na mom zidu (da), i skinuo ogromnu količinu prašine sa nje, govoreći u kameru, „U redu, onda“. Bacili bi svu moju odeću. Ritualno bismo je spalili u parku u Hakniju. Ten bi me naterao da nosim različite boje. Džonatan bi me naterao da bacim svoju Rimelovu podlogu od 7 funti, i naučio bi me kako da nanesem senku na oči. Karano bi me posadio ispred, na stepenice, i postavljao bi mi jednostavna pitanja kao što su „Zašto ti je toliko teško da govoriš u javnosti?“, što bi u roku od tri minuta eskaliralo u moje priznanje da patim od socijalne anksioznosti koju okidaju duboki osećaj napuštenosti i emocionalna trauma. Tokom poslednje scene, ja bih držala govor pred svim svojim prijateljima i članovima porodice. Svi bismo se zagrlili. Svi bi plakali.

@daisythejones