Glumica Jovana Stojiljković za VICE o tome da li će Jutro promeniti sve, slobodi i zarobljenosti

Jutro će promeniti sve. I promenilo je. Bar na nebu serija u domaćoj produkciji. Posle nestrpljivog očekivanja, juče je onlajn izašla prva epizoda dugo najavljivane serije o nama, generacijskim luzerima koji smo na kraju svojih dvadesetih i početku tridesetih. Od ove serije očekivala sam mnogo, pre svega jer se bavi problemima koji su meni lično bliski, ali i zbog toga što ćemo na javnom servisu konačno imati prilike da gledamo dela nekih mlađih autora. Ispostavilo se da su očekivanja bila opravdana, prva epizoda serija je baš ono što nam je trebalo, bar meni: nepretenciozna, realna i nestabilna slika mladih danas u Srbiji propraćena vešto pisanim dijalozima koji će učiniti da se identifikujete u minimum dve situacije (ja sam u tri).

Veliko osveženje je takođe i mlada ekipa koja glumi u filmu. Jedna od njih je i Jovana Stojiljković koja tumači lik Anđele, asistentkinje na Filozofskom fakultetu i Miroslavove devojke. Jovana nam je već dobro poznata iz ostvarenja kao što su "Panama", "Senke nad Balkanom", a često je gledamo i na daskama Ateljea 212, i čini se da je njena neposrednost i lakoća kojom izvodi svakodnevne scene i ilustruje osećanja jedne tridesetogošinjakinje pravi pogodak za ovu seriju. Samo od jednog njenog pogleda u ogledalo, doživite u potpunosti jednu veoma složenu emociju.

Pričala sam sa Jovanom o našoj generaciji, društvenim mrežama i o tome šta je naučila od svih uloga žena koje je tumačila.

U novoj seriji "Jutro će promeniti sve" glumiš Anđelu, koja na prvi pogled ima sve: dugodišnju vezu i posao na fakultetu. Reci nam nešto malo više o ovom liku i o problemima sa kojima se susreće. Koliko si se identifikovala sa njom s obzirom da glumiš nešto što zapravo i jesi, devojka u dvadesetim u Beogradu?

Anđela je lik koji na samom početku serije postavlja sebi pitanja da li je sve to što ima dovoljno i da li je to zapravo ona. Društvo često nameće koji je to životni put najbolji za mladu osobu, počev od roditelja, pa nadalje… Individualnost i želja da osvojiš neka nova polja koja možda ne pripadaju tvom dosadašnjem životu su u skladu sa tridesetima ili dvadesetima, odnosno godinama koje naši junaci u seriji imaju. Oni još uvek nemaju svoju porodicu i to su te godine kada preispituješ da li si za to uopšte sposoban,ko si zapravo i šta je ono sto te zanima van društvenih klišea.

Tvog dečka Miroslava sa kojim si dugo u vezi, u seriji glumi Milan Marić. Kakva je bila saradnja sa njim, s obzirom na to da je ovo prvi put da radite zajedno?

Milan je divan kolega i odličan glumac. Znamo se još sa Akademije, ali ovo je prvi put da smo radili zajedno. Mislim da je napravio jako zanimljivu ulogu, a nadam se da će i gledaocima odnos Miroslava i Anđele biti dovoljno prepoznatljiv i autentičan.

Serija se pre svega bavi generacijom milenijalsa u Srbiji koji plivaju u nekakvom vakuumu i ne znaju baš tačno gde bi i šta bi. U Panami si takođe u liku Maje otelotvorila neke genracijske probleme. Kako bi ti opisala našu generaciju, šta nam je važno, koji su naši problemi, za šta se borimo i gde smo se to pogubili?

Mislim da su to te godine konfuzije, slobode, a opet poprilične zarobljenosti. Bojim se da danas mladi ljudi više govore o problemima nego što delaju. Prirodno je prolaziti kroz životne faze, na individualnom planu, ali u ovakvom društvu često osećam kvazi slobodu koju nam svi pružaju, a malo je mogućnosti za ostvarenjem u takvim okvirima. Ipak, duboko verujem u lični rad na sebi! Svako ko je vredan i ko radi na sebi može da se ostvari kao čovek gde god živeo i koliko god godina imao.

Prvi veliki film u kom si igrala, Klip, takođe je generacijski, bavi se adolescentima. Koliko si se i na koji način promenila od snimanja tog filma do danas?

Klip je moj prvi film, snimala sam ga kao naturščik, sa osamnaest godina. Maja Miloš je sa nama vredno radila i zajedno smo napravili karaktere koji su jako realistični. Nažalost, nisam u toku sa toliko mlađim ljudima da bih znala koliko se ta generacija promenila, ali verujem da jesu. Ipak je to bilo pre devet godina.

Ne pojavljuješ se često u medijima i nemaš društvene mreže. Film "Panama" u kom si igrala Maju upravo govori o skrivanju mladih iza svojih virtuelnih profila, gde su aktivnosti na društvenim mrežama važnije nego one u životu.

Nisam tip osobe koji na taj način voli da se eksponira. Uvek mislim da je dovoljan moj rad i da moje učešće u projektima govore više od bilo koje moje reči. Dešavalo se da izjave koje dajem medijima budu objavljene drugačije od onoga što sam izgovorila, što me dodatno distancira od takvog javnog obraćanja. Što se društvenih mreža tiče, nisu mi privlačne. Osećam da su profili osoba često lažne predstave o njima samima. Eto film “Panama” govori na neki način o komunikaciji među mladima, zavođenju i zavisnosti o društvene mreže. Mada mislim da pored svega ima i gomilu dobrih strana koje nose, zabavno je imati ih i često mogu da pomognu, ali u ovom trenutku bi mi predstavljalo veliku obavezu i oduzimalo previše slobodnog vremena.

U "Senkama nad Balkanom" glumila si forenzičarku Bojanu Antić, jednu modernu ženu koja uživa u svom poslu i bori se za svoja prava. Koliko ti je prijala ovakva uloga i da li nam u srpskoj kinematografiji malo nedostaje ovakvih žena?

Uvek nedostaje jakih, karakternih zenskih uloga. I u svetskoj književnosti je tako. Zanimljivo mi je bilo da igram ženu koja se u tim godinama ponašala i živela ispred svog vremena. To možda iz današnje perspektive savremenog života ne deluje toliko neobično, ali u to vreme je ona poprilično odskakala od prosečne žene njenih godina. Zadovoljstvo mi je igrati Bojanu Antić.

Kako očuvati sebe u moru identiteta drugih ljudi koje glumiš?

Trudim se da ne mistifikujem posao kojim se bavim, i da što vise slobodnog vremena provodim u zdravom okruženju, što više u prirodi ili bar prijatnom ambijentu sa ljudima koje volim.

Bila si Ofelija u "Hamletu", Šeron u "Detroitu", gospođa Martin u "Ćelavoj pevačici", Doroti u "Čarobnjaku iz Oza", šta si sve naučila o ženama iz ovih uloga?

Svašta sam naučila. Te uloge su i dolazile u godinama kada su mi teme i pitanja kojima se bile bliske i zanimljive za glumačko istrazivanje. Učim i dalje. Svakim novim izvođenjem saznam nešto novo o liku pa i o sebi. U tome je čar pozorišta i ponovnih izvođenja predstava. Iako je sve naizgled isto, svakog puta je drugačije.

Očekuje nas premijera filma "Južni vetar" u kom glumiš, šta očekuješ od filma? Ovo će biti jedan pravi akcioni triler sa pretežno muškom ekipom. Šta misliš da li je pravo vreme za jedan girl power film u Srbiji?

"Južni vetar" jeste malo muška priča. Ipak, drago mi je da i u takvom svetu postoje i nežne emocije i ljubav koja naizgled ne pripada takvom okruženju. Lik koji tumačim je hrabra i jaka devojka, podjednako borbena kao i ostali junaci. Nadam se uspešnoj premijeri i bioskopskim projekcijama, mislim da je ovakav film potreban domaćoj publici. Jako se radujem ovakvom iskoraku, a naravno bilo bi mi drago i kada bi girl power film došao na red.

Hvala Jovana!