Sport

Pet stvari koje smo naučili iz Zvezdinog brodoloma u Parizu

Dobro jutro crveno-beli, dobrodošli u Ligu Šampiona. Vežite se.
04 Oktobar 2018, 6:32am
youtube screenshot

Ako se sećate, kada je žrebom odlučeno da će Zvezda debitovati u Ligi Šampiona u grupi sa Parizom, Liverpulom i Napolijem, oko kamere uhvatilo je Zvezdana Terzića sa izrazom lica koji je bio negde između "Strava!" i "leptejebo, odraće nas". Terza, naravno, nije bio daleko od istine, jer u tom momentu su čak najveći optimisti utefterili maksimum par bodova na konačnom saldu posle šest utakmica.

E pa, realnost nije udarila odmah prvog kola, ali jeste drugog. Nakon korektno odigranog debija i boda protiv Napolija, Zvezda je tresnula dupetom o ledinu tamo gde su to učinili i brojni pre nje - na "Parku Prinčeva", gde je po prvi put u svojoj istoriji primila šest komada u evropskim takmičenjima. Zvezdin kolaps od 6-1 momentalno je ušao u arhive kao jedan od najtežih evropskih poraza u istoriji kluba, odmah uz onu mitsku petardu iz Endhovena - doduše, jasno je da ova barem 6x manje boli jer se barem desila nakon kvalifikacije, i na mestu gde su stradali i neka zvučnija imena.

Kao i uvek kada se ovakav poraz dogodi, dođe vreme za izvlačenje pouka i analiza, pa evo i mi da se priključimo trendu. Evo, dakle, pet svežih utisaka sa ovog meča otrežnjenja za crveno-bele.

OVO NIJE LIGA EVROPE...

Vidite, postoje dve jasne razlike između Lige Šampiona i Lige Evrope. Ona prva je kvalitet timova, i ta vam je jasna. Ona druga, bitnija, je ta što u Ligi Šampiona niko ne igra preko kurca i ne izvodi klince da bi se štedeli, jer bože moj, niko nije baš toliko bogat da izignoriše onih dva i kusur miliona koliko pobeda donosi.

Da je Zvezda nekim čudnim spletom okolnosti srela Parižane u LE, verovatno bi ovi izašli na teren sa Nkunkuom, Veom i ostalom dečurlijom. Ali pošto je ovo bila LŠ, koju gleda zilion triliona ljudi širom sveta, jasno je da smo dobili punu dozu Nejmara, Kavanija i Mbapea. Liga Šampiona nije samo interkontinentalno takmičenje. Ona je i prestiž, i glamur, i jako je bitno igrati je na pun gas, ili barem onoliko koliko je dovoljno da se protivnik uneredi.

Što nas dovodi do...

...ALI TO I NIJE TOLIKO STRAŠNO

Grešno bi bilo reći da su "sveci" izašli željni da nakantaju srpskog predstavnika. Pariz-Sen-Žermen je Zvezdi vaistinu uvalio šest komada, ali je već posle prvog, svestan sa kim ima posla, povukao ručnu i u takvom stadijumu svejedno još pet puta naterao Borjana da vadi loptu iz mreže.

Ono što hoću da kažem je, ako ste već došli mečki na rupu, nema potrebe dodatno olakšavati stvari zveri koja će da vas pojede. Barem četiri gola domaćih došla su spletom tragikomičnih okolnosti - dva puta je Zvezda pravila faul u pozicijama iz kojih Nejmar rutinski ubija paukove, i gle čuda to se i desilo. Ipak, najkomičniji je nekako bio karambol u šesnaestercu koji je prethodio golu Edinsona Kavanija, gde su Zvezdini defanzivci izgledali kao čopor zečeva koji se dobacuje kašikarom.

Ovo možemo podvesti pod "danak neiskustvu", ali Zvezda, ako želi da u budućnosti igra ikakvu bitnu ulogu u evropskim tokovima, mora brzo da se navikne na ovakve stvari. Podvlačim još jednom - nije grešno dobiti po labrnji u Parizu, samo pitajte npr. Seltik na tu temu. Ali malo koncentracije neće odmoći. Neće u Liverpulu, da se razumemo, biti ništa lakše. Onaj Marinov gol neka bude baza na kojoj će se dalje graditi samopouzdanje.

PRAVDA ZA PAVKOVA

Iako sam smatrao da je Vladan Milojević taktički uradio sve što je mogao uz postavku u kojoj je Ben bio usamljeni napadač, drugo poluvreme me je čvrsto demantovalo. Milojević je verovatno razmišljao kako Zvezda neće uspeti da stigne do odbrane Parižana, pa se opredelio da mu napadač bude brži i tehnički kapacitetniji Ben umesto visokog i snažnog Millana Pavkova, koji bi bio bolja meta za dubinske lopte.

Pa opet, Zvezda je tek posle ulaska Pavkova u drugom poluvremenu koliko-toliko proigrala i postala opasna. Visoki Novosađanin, koji je posle dvomeča sa Salcburgom stekao punopravni status kultnog heroja severa, je bukvalno od prvog sekunda doneo onu svoju prepoznatljivu energiju koja je razdrmala letargičnu Zvezdu i doveo do nekoliko prilika.

Možda Pavkov nema kvalitete Bena i Boaćija, ali barem trener uvek može računati da će njegov ulazak promeniti odnos snaga na terenu. Naravno, ne dovoljno da se tuče Pariz, ali razumete ono o čemu vam pričam. Milojević bi morao da više iskoristi njegove kvalitete - stiče se utisak da je on ipak nešto više od džokera sa klupe i maskote.

SVAKA ŠKOLA SE PLAĆA

Zvezda je, da se razumemo, zaslužila da igra Ligu Šampiona jer se kvalifikacijama izborila za to pravo. Realnost je doduše takva da crveno-beli, iako u LŠ, još nisu LŠ kalibar - i to je sasvim normalna stvar.

Nijedno se carstvo nije izgradilo preko noći, pa tako neće ni ovo Zvezdino ako ga ikada bude. Do zvanja stabilnog učesnika ovog takmičenja put je dugačak i trnovit, a ovo je tek prvi stepenik u nizu i ovakvi šamari su redovan deo edukacije. Bitno je sada samo ne otpisati sve i reći "džaba smo dolazili". Nikako nije džaba, jer sam ulazak je popravio finansije kao retko šta u poslednjih dvadeset i pet godina. Sad je samo akcenat na učenju. Setite se da je i pre Barija bio Keln.

Jeste, rekordni porazi su uvek razlog za zabrinutost, ali ne treba previše razmišljati o tome. Dugoročni planovi ne treba da izmaknu iz vidokruga, a to je pravljenje baze za prolongirani boravak među evropskom elitom. Ove godine bod, sledeće možda tri, one tamo pet...naravno, ovo je idealni scenario, ne zaboravite da živimo u Srbiji i da se ovde pod "dugoročno planiranje" smatra vizija na tri meseca.

JOŠ UVEK NEMAMO PRAVO DA ZNAMO SVE

Fudbalski prenosi na javnom servisu su i dalje jedna fina sorta mazohizma. Tako smo sinoć imali priliku da slušamo komentatora koji se ponašao kao profesor fizičkog koji vam uvali medicinku od 40kg i naljuti se na vas što ne možete da je bacite dalje od metar i po. "Zvezda mora da stane na loptu", mudro rezonuje ovaj novinar nakon 2-0, iako statistika poseda u tom momentu govori nekih 82-18 za domaće. Na koju loptu da stanu kad jedva i dođu do nje? Mislim, bi oni radi, ali ne daju ovi.

Ali, to na stranu, prisustvovali smo na kraju jednoj klasičnoj dominaciji u miks zoni kada je kamerunski internacionalac Erik Čupo-Moting bio zamoljen da da izjavu.

No čisto da se registruje da je hamburški Kamerunac dao sasvim korektan i kvalitetan odgovor, tako da, ovakav pristup se sasvim isplatio.

PROČITAJTE JOŠ: