Većina ljudi zapravo ne želi da seks traje dugo

Skoro deceniju pre nego što sam prvi put imao seks, znao sam da "loš" seks ima neke veze sa nedostatkom kontrole kod muškarca, zbog čega se čitava ta stvar prebrzo okonča. Preko loših filmova i dvostrukih insinuacija koje su letele unaokolo u noćnim tok šouovima, shvatio sam da je za muškarca preuranjena ejakulacija kardinalna greška. Ovo se dešavalo godinama pre nego što sam uopšte i sam iskusio šta je ejakulacija.

Iako sam u srednjoj školi ogorčeno lamentirao nad tim što nemam priliku da budem loš u seksu, imao sam sasvim dovoljno vremena da se postaram da se, kada za to dođe vreme, ne obrukam time što ću „otrčati samo jedan krug“. I tako, kao usamljen ali odlučan četrnaestogodišnji bubuljičavko, zasukao sam rukave i izmislio edžing.

Edžing se odnosi na masturbiranje ili seks do ivice orgazma, da bi se potom suzdržao – često nekoliko puta – pre doživljavanja vrhunca. Vežbao sam edžing nadajući se da ću jednog dana biti bolji partner, ali uskoro sam otkrio da on takođe moje orgazme čini moćnijima i, hm, produktivnijima. Mada, uprkos činjenici da ga zapravo i nisam ja izumeo.

Nekoliko godina kasnije, kucnuo je čas,a ja sam se smesta obrukao. Pustio sam pogrešnu muziku, stavio daleko previše parfema, i bizarno, pripremio sam se za igru tako što sam intimne delove natrljao pastom za zube. Međutim, nisam ejakulirao sve dok nismo preslušali Hey Jude, Revolution, Get Back i prvu polovinu Don’t Let Me Down. Skoro petnaest minuta kompilacije najvećih hitova Bitlsa je proteklo dok smo imali otvoreni seksualni odnos. Izgleda da su se sva moja genijalnost i naporan rad isplatili.

"Pa, trajalo je duže nego što sam zamišljala", rekla je moja iskusnija devojka.

Sada shvatam da time verovatno nije imala nameru da mi udeli kompliment. Ipak, ja sam to tako shvatio, i godinama nakon toga, bio sam siguran da zadovoljavajući seksualni odnos traje petnaest minuta ili duže. Meni se svakako dopadalo da toliko traje, pa sam tu cifru godinama shvatao kao merilo.

Bio sam u baš promiskuitetnoj fazi sredinom svojih tridesetih, kada sam počeo da osećam da ne cene uvek kada to traje duže. To sam konačno utuvio u glavu kada mi je tokom jednog sastanka ugovorenog preko OkCupida partnerka rekla da "završavam".

"Imam kondom na sebi", rekao sam joj.

"Ne", odgovorila je, uz propratni kružni gest rukom. "Mislim, ja sam gotova".

I tako sam se zatekao u situaciji da dajem sve od sebe da produžim iskustvo zarad naše zajedničke dobrobiti, a ona mi govori da joj je bilo više nego dovoljno. Ono što je ona znala, a ja nisam, jeste da sam nas ja iz najboljih namera preveo preko granice koju klinički seksualni terapeut i istraživač sa Floride, Lorens Sigel, naziva "Opsegom Zlatkose" – trajanje odnosa koje većina ljudi opisuje kao baš potaman.

Ovaj opseg potkrepljuje studija iz 2008, u sklopu koje su kanadski i američki terapeuti ispitivani o seksualnim odnosima koji su smatrani za prekratke, preduge ili baš taman, na osnovu njihovog rada sa hiljadama pacijenata, tokom više decenija.

Sigel dodaje da prosečna količina vremena koji ljudi zapravo provedu u odnosu sa penetracijom penisa u vaginu ili anus iznosi pet do osam minuta. Ovaj opseg delimično potkrepljuje i istraživanje koje uključuje jedan rad iz 2009, kojim se istražuje intravaginalno ejakulatorno vreme latencije, ili IEVL. Istraživači su koristili skrivenu štopericu da bi izmerili koliko je mušakrcima iz pet različitih zemalja (Holandija, UK, Španija, Tuska i SAD) potrebno da dožive orgazam i ejakuliraju nakon što prodru penisom u vaginu. To vam je IEVL. Beleženo je da li su koristili kondom i da li su obrezani ili ne, iako predigra nije merena, i u studiju nisu bili uključeni istopolni parovi.

Istraživači su otkrili da muškarci iz Turske imaju najkraći IEVL (4,4 minuta), dok muškarci iz Velike Britanije imaju najduži, oko deset minuta. Prosek je bio oko šest minuta, ili dva minuta kraće od početka opsega za koji većina ljudi smatra da je donja granica za zadovoljavajući seks.

Kada sam pitao Sigela zašto bi IEVL bio kraći od trajanja koje većina ljudi smatra za zadovoljavajuće kada je u pitanju seks, on mi je objasnio da muškarci imaju biološke predispozicije da ejakuliraju relativno brzo tokom snošaja, i da je tako i kod većine životinja. "Tokom odnosa, mužjaci su najranjiviji, tako da postoji biološki imperativ da izluče seme i izgube se odatle", iako dodaje da ovaj "evolutivni poriv" može – izvinite na insinuaciji – da splasne.

Za razliku od drugih životinja, ljudi mogu da uspostave kontrolu nad svojim obrascima uzbuđenja – naročito zbog toga što većina nas upražnjava seks u četiri zida, a ne pred očima vrhunskih grabljivaca. I zaista, Sigel kaže da je za oba partnera imperativno da nauče kao da uspostave svest i razumevanje, i kod sebe i međusobno, da bi zaista naučili kako da budu sinhronizovani jedno s drugim.

Sigurno ima nečega u ideji da se seksualne reakcije muškaraca i žena ne uklapaju na sasvim ispravan način. Na kraju krajeva, često pominjanje toga da muškarci i žene nisu sinhronizovani i jeste ono što me je dovelo do toga da postanem skoro pa seksualni maratonac.

Mislim, samo pogledajte ovaj grafikon – koji unaokolo rastura Univerzitet Kalifornije u Santa Barbari – koji opisuje cikluse seksualnih reakcija kod muškaraca i žena. Jasno pokazuje da muškarac završava pre nego što žena doživi klimaks – šta više, pokazuje da bi njen orgazam mogao da bude samo prvi od mnogih narednih, dok se penis muškarca smesta smežura nakon orgazma. A tu je i ona statistika koju sam iznova i iznova čitao: u proseku, ženi je potrebno oko dvadeset minuta seksualne aktivnosti da bi doživela orgazam.

"Istina je da trajanje od dvadeset minuta nije zasnovano na istraživanju", kaže Rob Perkins, suosnivač OMGYes, organizacije koja sprovodi opsežne, nacionalno-reprezentativne studije o specifičnostima seksualnog zadovoljstva. "Za istraživanje seksualnog zadovoljstva ne mogu da se dobiju sredstva, pa unaokolo kruže mitovi i dezinformacije, koji se ponavljaju bez proveravanja činjenica".

Pišući za Medium, redovna saradnica Tonic-a Suzan Vajs je rešila da otkrije odakle potiče ta cifra od dvadeset minuta, i zaključila je da potiče ili iz intervjua koje je sprovodio Alfred Kinsi, i koje je objavio u svojoj šezdeset pet godina staroj knjizi Seksualno ponašanje žena; ili od podataka koje je Kinsijev naslednik Pol H. Gebhard prikupio o trajanju predigre pre odnosa; ili je to najverovatnije neko lupio, i to se od tada toliko puta ponavlja, da je steklo patinu istine.

U svom članku, Vajs takođe citira meta-analizu 32 studije o ovoj temi, čija je autorka profesorka sa Univerziteta Indijane, Elizabet Lojd. Lojd je otkrila da samo jedna od četiri cis žene postojano doživljava orgazam tokom odnosa, i komentariše da koliko god mnoge od tih žena stimulišu svoje klitorise tokom snošaja, verovatno ih je još i manje.

Jedna od utešnih stvari koju sa sobom nosi ovaj mali biser je da je trajanje odnosa samo jedan od brojnih faktora koji mogu da utiču na to da li je seksualno iskustvo zadovoljavajuće, ne samo za cis žene, već i za sve ostale. "Mislim da veliki deo našeg seksualnog zadovoljstva dolazi iz onoga što radimo i delimo pre i posle odnosa", kaže Sigel.

Pretpostavljam da imamo fiksaciju na ispravno trajanje seksa zbog toga što je mnogo lakše smišljati viceve i epitete vezane sa prebrzo svršavanje, nego duhovite primedbe na račun nemogućnosti da naučimo šta naši partneri vole, izbegavanja predigre, nepoznavanja anatomije, nespobnosti da učinimo da se partnerka oseća poželjnom, ili neinspirativnog seksa.

Srećom, bukvar o tome kako da ublažimo takve prepreke do seksualnog zadovoljstva se mogu naći ovde.