Kako izgleda život nomada na margini

Fotograf Džon Fransis Piters je odrastao na severu države Njujork. Ali pošto su mu roditelji iz Kalifornije, on je uvek taj deo Amerike posmatrao kao mesto gde može da se pobegne, i bukvalno i metaforički.

"Majka i ja smo jako teško živeli u Njujorku," priča Piters. "Kalifornija je uvek bila deo mene zbog mojih roditelja. Uvek sam mogao da zamislim sebe da živim tamo. Leta sam provodio tamo. Energija je bolja. I ljudi su raznoliki, za razliku od severa Njujorka."

Sve ovo je inspirisalo njegovoj projekat California Winter (Zima Kalifornije) u kome on fotografiše ljude koji putuju da bi pronašli sebe, opirali se kapitalističkoj kulturi i pobegli iz nasilničkih porodica. Ljudi koje je slikao su bili mladi veterani, hipiji i čovek koji hoda prirodom od svog razvoga. Projekat, prema Pitersu ima veze sa njegovim nomadskim životom, slobodnim životnim stilom i pripadanjem različitim svetovima istovremeno.

Ovaj projekat bi lako mogao da se protumači kao dokumentovanje beskućnika, ali Piters kaže da nije tako.

"Mi živimo u svetu gde je sve sređeno i homogenizovano. Gde god da odeš, možeš naći iste radnje, iste trendove, iste navike. Mene zanimaju ljudi koji se protive time, koji traže alternativne načine života, koji osećaju da ovaj sistem ne funkcioniše," kaže Piters. "Ljudi koje fotografišem nisu "beskućnici". Mislim da je to najveća greška u tumačenju mog rada."

Piters se isključivo bavi dokumentarnom fotografijom, ali ne u tradicionalnom stilu. Njegov rad nema nameru da samo informiše. On želi da napravi most između onoga što ljudi žive i onoga što vide oko sebe.

"Ono što je važno je da uvek imamo dijalog o interpretaciji naših života i sveta u kome živimo," kaže on. "Ljudi imaju naviku da potiskuju i ignorišu apstraktan odnos koji imamo prema životu, ali posao umetnika je da baš to istraži."