Šta bih volela da su mi rekli o nasilju u vezama dok sam bila tinejdžerka

Sa roditeljima nikada otvoreno nisam pričala o seksu, a ni o vezama. Ipak, zabranili su mi da budem u vezi sa momkom koji je od mene bio stariji pet godina, što je u tom periodu bila značajna razlika. Zabrana je trajala neko vreme, onda sam je ja naravno prekršila jer tinejdžeri to rade, onda su moji roditelji to saznali, zatim je bila velika drama, pa sam sa njim zaista i prekinula svaki odnos. Zbog toga sam sve svoje sledeće „veze“ krila.

Sledeća tajna „veza“ bila je sa dečkom koji je završavao gimnaziju koju sam ja tek upisala, dakle ovog puta je momak bio „samo“ četiri godine stariji. On mi je uzeo broj telefona tako što me je pred svima u društvu pitao za njega pod nekim bednim izgovorom. Kada sam zaćutala, rekao je prilično napadno - „U redu je, nećeš da mi daš broj šugav sam, šta?“ Dala sam mu broj jer nisam znala šta drugo da radim.

U gimnaziji mi ortaci sa treće godine govore da ga se čuvam, jer je nedavno jedva ostavio njihovu drugaricu na miru. Stalno je pravio ljubomorne scene po školi, rupa na vratima u WC-u nastala je kada je on iznerviran zbog ljubavnih jada udario rukom u njih, a njihova veza se definitivo prekinula nakon „slučajnog šamara“. Dobra stvar u svemu tome, bila je što je ta devojka imala te iste drugare koji su se postavili zaštitnički, a ja starijeg brata prema kome dotični gaji određeno poštovanje. Zbog toga sam sa relativnom lakoćom ubrzo uspela i da ga ostavim. Ali tek danas, nakon što sam odrasla i osvestila neke stvari, shvatila sam koliko je sve ovo bilo opasno. Šta bi bilo da nisam imala starijeg brata i da nije imao ko da me upozori? Šta da se veza produžila i postala nešto ozbiljnije? Šta da sam krenula da trpim fizičko nasilje? Kada bih uopšte shvatila da je to nasilje, a ne ljubav? Zašto sa mnom niko od starijih o tome uopše nije pričao?

Dugo ni sama nisam znala odgovore na ova pitanje sve dok me Marina Blagojević Hjuson nije uputila na web stranicu SEZAM - Seksualna Edukacija za mlade, koju je u okviru većeg projekta napravila hrvatska nevladina organizacija CESI, a koja ima celu jednu sekciju posvećenu nasilju u adolescentskim vezama. Poučena i inspirisana ovom dragocenom stranicom shvatila sam šta je ono što svi tinejdžeri treba da se zapitaju i da znaju kako bi se nasilje u adolescenskim vezama sprečilo pre njegovog nastanka. Zbog toga ovde pravim spisak svega onoga što sam lično poželela da mi je rečeno sa objašnjenjem i zašto.

Uticaji okoline na mlade devojke i tinejdžerke su ogromne i dolaze sa svih strana, od toga da bi trebalo da budemo uzorne devojčice orijentisane na uspeh do koketiranja sa seksualnošću koje prožimaju pop kulturu i marketing. Na kraju krajeva, ne postoji ni jedan životni period u kome pojedinac više želi da pripada nekoj grupi dok pritom i sam nije baš sigurna ili siguran u svoj identitet. Zato je sledeće pitanje ključno u osnaživanju mladih devojka i može im puno pomoći u donošenju odluka.

Da li si pristala na nešto samo zato što ti je bilo neprijatno ili si se plašila da kažeš ne?

Da sam se ja ovo zapitala dotični nikada ne bi dobio moj broj telefona. Niti bih izašla "na prvi sastanak" kada mi je saopštio da je slučajno u mom kraju pa bi bio red da prošetamo. Ne bih dopustila ni da me poljubi pre nego što je pobegao u bus, i da to kasnije proglasi za početak naše veze. Sve ovo se dogodilo jer je meni bilo neprijatno i nisam znala da kažem ne.

Na sajtu još i piše: " Pristanak se ne podrazumeva, već se jasno izriče! Pristanak je moguć samo kad su osobe u odnosu ravnopravne. Ako te neko ucenjuje; zastrašuje, laže ili manipuliše tobom, NE MOŽE se govoriti o pristanku!"

A neko može manipulisati i rečima kakve su volim te, i da čak deluje uverljivo dok to govori, a da je u pitanju samo način uspostavljanja kontrole i prosta manipulacija. Kada je dotični pokušavao da se pomirimo upao je na binu "drugarskom" bendu urlajući pesmu Goblina "Anja volim te" (danas bi to bila Rastina "Adio amore") na mikrofon. Kada sam sa svirke krenula kod drugarice na rođendan, toliko me je smarao da sam ga pustila da me poljubi samo da bi me pustio da odem. Tek sam mu, okružena drugaricama, poslala poruku da se pomirenje ipak ne važi. Mislim da sam tada zamolila brata da mu kaže da se iskulira. Sve ovo sad deluje smešno, ali šta da nisam imala brata?

Ova stavka u stvari treba da se zove ništa ne treba da se podrazumeva, o svemu treba razgovarati. Ali kad ste tinejdžeri vi ste u fazonu da znate sve i o čemu onda uopšte pričati. A nemate pojma ni o čemu, i sve biste hteli ali u stvari i ne biste. Znam jer sam bila ista takva. Sećam se kad je na jednom od dejtova sa dečkom sa kojim sam zapravo htela da izađem, njegova ruka završila na mom međunožju. I ja sam to nekako samo istrpela, jer kao okej niko nas ne vidi, šta god, ali sam brzo zatim prekinula svaki kontakt. I to mi se dešavalo više puta, smuvam se sa nekim, oni odmah krenu sa privatavanjem i zvanjem da dođem kod njih kući. Ja zatim prekinem svaki kontakt. I opet mogu da se zapitam samo - šta bi bilo da su bili navalentniji. Jer nisu samo momci mislili da se vatanje i seks podrazumevaju, očigledno sam to mislila i ja pa sam osećajući da to ne želim, samo bežala i osećala se loše povodom toga. Bez ikakve potrebe, samo nije bilo nikoga da mi to kaže.

Možda ništa od toga ne bi bilo, za mene tada, tako strašno i komplikovano da je tada do mene došla stranica na kojoj između ostaog piše i:

• Pristati na nešto znači bez pritiska dati svoju dozvolu rekavši DA.
• Pristati na izlazak sa nekim ne znači pristati i na seksualni odnos.
• Kad neko kaže ne - to znači NE!
• U situaciji kada osoba nije jasno izrekla svoj pristanak: stani, pitaj, razjasni!
• Ako ti tvoj dečko / devojka kaže ne – to ne znači da odbija tebe kao osobu, već samo određeno ponašanje.

Nakon svega ovoga postavlja se logično pitanje kako sam ja uopšte završavala u svim ovim "vezama". Okej tinejdžerka sam, puna sam hormona, neko mi se svidi ili se nekome ja svidim i onda se to pročuje, i onda kreću pritisci i zezanja drugara i drugarica, postajete glavna atrakcija i ne znajući šta drugo vi se smuvate a da se i ne znate. A ovde se možemo vratiti na stavku jedan jer je i to zezanje drugara i drugarica, verovatno nesvesno, isto pritisak.

A u ovom priručniku pod delom kako da veza bude opuštena i zabavna lepo piše:

• pre nego što se smuvate upoznajte osobu kao prijatelja / prijateljicu! Ako imate slične interese i vriednosti, to je dobar znak.
• na početku veze izlazite zajedno sa prijateljima. Izbegavajte izlaske nasamo pre nego što se bolje upoznate.
• jasno pokaži svoje granice i drži se onoga što ti je važno. Na primer ako si odlučio ili odlučila da se suzdržavaš od seksa. Možda ti se čini čudno da govoriš o tim stvarima, ali to će ti pomoći da izbegneš kasnije nesporazume i smanjiti rizik od povrede.

Kao što sam više puta napomenula, ja sam imala sreće. Mnoge devojke nisu. Mnoge stvari su još tabu. A mnogo toga još uvek pogrešno shvatamo čak i kad smo odrasli. Zato bih ovaj tekst završila sa ovde dve poslednje stavke. Cilj ovog teksta nije da nikoga uplaši, ali jeste tu da shvatimo da "nestašne godine" ne treba i ne smeju da postanu one za koje kažemo da smo srećni što smo ih preživeli bez većih posledica. Zato:

• nemoj žuriti u vezu jer je potrebno vreme kako bi se razvilo poverenje. Veza se razvija prebrzo ako te osoba s kojom izlaziš neprestano zove, stalno želi biti s tobom, vrši pritisak na tebe da vaša veza bude ozbiljna. Takva pažnja može da laska, ali isto tako je moguće je da si u vezi sa posesivnom i ljubomornom osobom koja želi da te kontroliše. To su neki od pokazatelja koji ukazuju na to da bi vaša veza u budućnosti mogla postati nasilna.
• nauči kako izraziti neslaganje a da se ne svađaš i ne vičeš.
• imaj uvek rezervni plan za odlazak kući ako stvari pođu po zlu. Neka uvek telefon bude pored tebe kao i novac za taksi, trudi se da budeš na javnim mestima dok osoba ne stekne tvoje poverenje i uvek obaveštavaj osobe oko tebe sa kim ideš, gde i kada planiraš da se vratiš.

Ovaj serijal nastao je uz podršku AVON Srbija.