Od legalne terapije uz pomoć MDMA deli nas možda par godina

Trauma iz rata može da bukti dugo nakon što su se okončale sve bitke.

"Svaki put kad bi umro neki moj pacijent, osećao bih se kao da se njegova duša obmotala oko mog tela, stežući me i daveći poput neke velike zmije", rekao je Džejms, bivši vojni bolničar koji je u Avganistanu služio 2011. i 2012. godine još kao tinejdžer.

"Posle Avganistana morao sam da prekinem sve veze između svog srca i svoje glave zato što su se onamo dešavale svakakve gadosti", prisetio se on. "Kad sam se vratio, bio sam emotivno otupeo."

Džejms, koji je tražio da mu ne objavimo prezime zbog stigme koja prati psihodelične supstance, rekao je da je na kraju pronašao olakšanje od post traumatskog stresnog sindroma uz pomoć psihoterapije tokom koje je uzimao MDMA. On se na tom putu našao tako što je pre tri godine učestvovao u Fazi 2 probnog lečenja. Sponzor studije, Multidisciplinarno udruženje za psihodelične studije (MAPS), trenutno čeka par konačnih odobrenja od Federalne uprave za lekove, koja bi trebalo da stignu ovog leta, kako bi započelo Fazu 3 probnih lečenja i nastavilo decenijama dug marš ka legalnoj terapiji.

Cilj ove grupe je da dobije odobrenje za izdavanje MDMA na recept od Federalne uprave za lekove do 2021. godine.

Za sada su rezultati obećavajući. U probnoj studiji MDMA, 83 odsto subjekata nije više ispunjavalo kriterijume PTSP-a posle protokola lečenja. Dugoročno nadovezivanje na jednu od prvobitnih studija, primenjivano 17 do 74 meseci posle lečenja, pokazalo je da se samo dva od 19 subjekata vratilo na pređašnje stanje, a niko od njih se nije požalio da im je naudilo učešće u terapiji.

Godinu i po dana nakon što se Džejms vratio u Sjedinjene Države, ispričao je on, nije ni tražio lekarsku pomoć. Na kraju krajeva, nije imao nikakve konkretna fizička oštećenja — nije ostao bez ruku ili nogu — što je, na primer, mučilo mnoge njegove saborce. Ali uskoro su njegovi simptomi postali neporecivi. "Kad god bi negde napolju krenuo vatromet, pred očima bi mi se pojavila raskomadana tela", rekao mi je on. "I imao sam jezive izlive besa. Iz neutralnog raspoloženja upao bih u razulareni gnev. Porazbijao bih sve oko sebe, pesnicom pravio rupe u raznim predmetima. Postalo je zaista loše."

Ovaj veteran potražio je preko vojske razne vrste pomoći, uključujući odlaske kod psihologa, uzimanje lekova na recept, odlazak na grupne terapije — isprobao je čak i kontroverznu stimulaciju lobanje elektroterapijom. Ali ništa nije funkcionisalo ili pomagalo na duže staze, sve dok nije otkrio probno uzimanje MDMA. "Suoči te s onim ko si, sa skeletima koje držiš u plakaru, tera te da ih pogledaš u oči i izboriš se s njima ili makar da ih prihvatiš", rekao je on. "Tera te da se pogledaš u ogledalu i čika te da se pomiriš s tim ko ti uzvraća pogled."

Doktor Vil Van Dervir, psihijatar koji je pomagao da se primeni Faza 2 probnog lečenja u Bulderu, bio je skeptičan kad je prvi put čuo za terapiju uzimanja MDMA. Ali što je više saznavao, više ga je čitava priča intrigirala. "Mene zanima korišćenje najmanje količine lekova kako bi ljudima bude bolje", rekao je Dervir. "Davanje ljudima ove droge samo tri puta tokom čitavog tretmana mnogo je manje nego kada koristimo tradicionalna farmaceutska sredstva koje ljudi uzimaju godinama i godinama. Ti lekovi obično rade kao anestezija, što je od pomoći kad treba suzbiti simptome, ali ne rešava suštinu problema." Tokom probne faze, tim terapeuta držao je ukupno tri desetine sesija sa svakim pacijentom. U tri sesije, subjektima je davana pilula MDMA i oni su smeštani na kauč sa prekrivačem za oči dok droga ne počne da deluje. Druge sesije bi se usredsređivale na testiranje, pripremu i uvođenje ovog iskustva u svakodnevne živote pacijenata.

Tokom lečenja, Džejms je rekao da se "osećao kao da je ljubav izvirala iz svake ćelije njegovog tela. Nije se osećao toliko opušteno dve godine unazad." On je terapiju uporedio sa karnevalskom igrom lova na patke u jezercetu. "Svaka od tih patkica koje plivaju u krug bila je kao trauma", rekao je Džejms. "Osećao sam se kao da ih nasumično biram."

Iako je MDMA, tehnički poznat kao 3,4-Metilenedioksimetamfetamin, prvobitno napravljen pre više od jednog veka, uglavnom nije bio korišćen ili istraživan sve do sedamdesetih. Tada su psihijatri počeli da ga daju pacijentima tokom terapija za parove. Ali, negde u isto vreme, ova hemikalija počela je da se pojavljuje u klubovima kao glavni sastojak u ekstaziju ili moliju. Jednom kad je stekla reputaciju kao droga za provod, nacionalni borci protiv droge uleteli su i zalepili na MDMA etiketu Teške droge tipa I prema Zakonu o kontrolisanim supstancama iz 1985. godine, klasifikujući je kao drogu zloupotrebe bez ikakve medicinske vrednosti. Zvanično istraživanje ukopalo se u mestu — makad dok MAPS nije preuzeo štafetu. Portparol Federalne uprave za lekove objasnio je da, iako agencija ne može da priča o konkretnim testiranjima droge, supstance Teških droga tipa I mogu da budu predmet kliničkog istraživanja pod Primenom novih test droga i na njima da se primenjuju isti standardi kao na drugim drogama koje čekaju odobrenje Federalne uprave za lekove.

Naravno, mora još mnogo toga da se uradi pre nego što ovo lečenje bude naširoko dostupno javnosti. U slučaju da Federalna uprava za lekove odobri izdavanje na recept, terapija uz pomoć MDMA i dalje bi bila ilegalna dok god ova hemikalija ostane na spisku Teških droga tipa I. Međutim, svaka zainteresovana osoba ili grupa može da uputi peticiju na adresu DEA sa zahtevom da joj izmeni kvalifikaciju, i u tom slučaju bi agencija mogla biti primorana da sprovede istragu tražeći informaciju od Federalne uprave za lekove i drugih federalnih agencija. Ove medicinske i naučne procene smatraju se obavezujućim. Odobrenje Federalne uprave za lekove moglo bi stoga da primora DEA da spusti MDMA makar na Teške droge tipa II, koje priznaju prihvaćenu medicinsku upotrebu supstanci i dozvoljavaju doktorima da ih prepisuju pacijentima.
Od te tačke pa nadalje, pojedinačne savezne države morale bi da popuste sopstvena ograničenja na primenu MDMA. Da ne pominjemo da bi morale da se razrade pitanja zdravstvenog osiguranja i razjasne profesionalne smernice. (Portparol Američkog psihijatrijskog udruženja rekao je da grupa nema zvaničan stav o upotrebi MDMA u lečenju PTSP-a.)

U međuvremenu, MAPS i druge grupe isprobavaju upotrebu MDMA — kao i psihodelika kao što su psilocibin i LSD — u lečenju drugih mentalnih poremećaja, uključujući anksioznost, depresiju i zavisnost. Ako se odobrenje za lečenje PTSP-a zaista dogodi onako kako je planirano, to bi moglo da otvori vrata čitavom novom talasu terapija uz pomoć psihodelika.

Za neke pacijente, lečenje je već učinilo nemerljiv pomak. "Vratilo mi je moj život", rekao je Džejms. "Zaista to mislim."

Pratire Arona Kejsa na Tviteru.

Još na VICE.com

Pitali smo ljude na raznim drogama šta je smisao života

Evo šta se desilo kada je nemački novinar uzeo razne droge na TV-u

Zašto imate užasne noćne strahove nakon uzimanja previše MDMA