Ljudi nam otkrivaju trenutak kada su odlučili da idu na plastičnu operaciju
Operacija

Ljudi nam otkrivaju trenutak kada su odlučili da idu na plastičnu operaciju

Razgovarali smo sa ljudima kojima je rađena povećanje ili smanjenje grudi, presađivanje kose, korekcija ušiju.
26.3.18

Da ne krijemo: nekolicinu sagovornika kontaktirali smo uz pomoć MYA Cosmetic Surgery, pa se zato ova klinika toliko pominje. Hvala ljudima iz MYA, ali imajte u vidu da nisu oni jedino mesto na kom se može odraditi plastična hirurgija.

Šerifa Ovusu, 25

VICE: Koja ti je operacija rađena?

Šerifa: Augmentacija grudnog koša. Povećanje sisa, kako to većina ljudi kaže. Povećala sam grudi.

Opiši nam trenutak u kom si se odlučila za operaciju.
Užasno mi je smetalo što sam bila ravna k’o daska. Kao tinejdžerka, nadala sam se da će mi sa vremenom grudi izrasti, ali oko 21 počela sam da razmatram hirurgiju. Tek sa 25 godina sam se odvažila na to. Obično sam se šalila na račun svojih nepostojećih sisa, najiskrenije sam to doživljavala kao nešto smešno, ali onda je jedan kolega u šali istakao da su i njegove veće od mojih. Tu sam prelomila. Inače sam vrlo samouverena, smatram za sebe da sam solidna devetka, samo mi je ta jedna stvar nedostajala do desetke. Rekla sam sebi, što da ne?

Reklame

Mojoj dobroj prijateljici su [kozmetički hirurzi] sa MYA odradili operaciju. Ja sam mnoga mesta obišla ali nigde mi nije sve bilo potaman kao u MYA. Učinili su da se osećam kao da tu pripadam, odmah mi je laknulo. Znam da jeftino zvuči, ali stvarno mi je značila podrška. Već posle prve konsultacije, odbacila sam sve negativne misli po pitanju kozmetičke hirurgije.

Posle sam bila u blagom šoku – oduvek sam imala negativan stav o plastičnoj hirurgiji i ljudima koji se na to odlučuju, ali onda sam se i sama našla u krevetu uvijena u zavoje. Apsolutan šok. Jedva sam pomerala ruke dok su mi se mišići oporavljali, bilo mi je neudobno, pitala sam se šta mi je to sve trebalo. Ipak, jedva sam čekala da vidim kako je sve prošlo. Još sam uzbuđena, najteži korak sam prebrodila a kažu mi da se rezultati vide negde između šestog i dvanaestog meseca posle zahvata. Ja sam danas na petom.

Koliko ti se život promenio od operacije do danas?
Neverovatno sam samouverena. Bila sam sa dečkom mesec dana posle, mislila sam da će me on osuditi, da će mi se vratiti ona stara negativnost, ali on me potpuno prihvata i ne gleda na ovo kao da je nešto neobično u pitanju. Majka me takođe podržava, i omiljena tetka. Otac i brat još ne znaju, ako sami primete OK, ali sigurno neću ja tu da dođem sa „hej tata, pogodi šta ima novo“. Dvadeset pet mi je godina, a kao da sam u pubertetu. Najzad mogu da se oblačim i izgledam onako kako želim, kao prava žena.

Edvard Lemont, 33

VICE: Koja ti je operacija rađena?
Edvard: Presađivanje kose, odnosno FUE transplantacija. Dva dana se ostaje na klinici. Ljudima je kosa obično gušća pozadi nego napred, pa se onda vlasi presade sa tog dela na ovaj gde su proređene. Praktično su mi preselili 2,000 individualnih vlasi kose. Četiri sata traje ekstrakcija, onda ide kraća pauza, a onda još četiri sata implantacije. Neverovatno je šta sve danas može da se izvede.

Opiši nam trenutak u kom si se odlučio za operaciju.
Naglo sam počeo da gubim kosu. Godinama mi je bila OK, malo stanjena tu i tamo, ali onda je krenula da opada u obliku potkovice, uglavnom napred. Nije moglo da se krije. Kao blogera, ovo me je ozbiljno pogodilo. Morao sam da budem pred kamerom, da apelujem na svoje gledaoce. Užasnulo me je kad sam video na šta mi kosa liči na fotografijama. Tražio sam instant rešenje, i slučajno naišao na Harley Street Hair Clinic preko Tvitera. Već su imali iskustva u radu sa blogerima, pa su mi ponudili svoj program.

Reklame

Koliko ti se život promenio od operacije do danas?
Čini mi se da sam neuporedivo samouvereniji. Mogu da pravim frizure kakve sam uvek želeo, nisam više nesiguran, manje editujem fotografije, mogu da prihvatim ono što sam i kako izgledam. Nisam očekivao da će mi stići ovoliki broj poruka – ljudi sad već vide kako razlika stvarno izgleda, kod mene i kod drugih. Nisam očekivao da ću postati ambasador za transplante kose! Ali rado nosim tu krunu.

Džodi Tak, 27

VICE: Koja ti je operacija rađena?
Džodi: Povećanje grudi u MYA. Prilično standardna procedura.

Opiši nam trenutak u kom si se odlučila za operaciju.
Oduvek sam pomalo razmišljala o tome, a poslednjih par godina mi je stalno u mislima. Imam dvoje dece, ćerku od šest godina i sina od dve, dojila sam ih oboje a od toga ume da se smanji volumen grudi. Odlučila sam čim je sin presta da sisa.

Kako si živela pre a kako živiš posle operacije?
Nije neka razlika. Menjam karijeru polako, više se okrećem modelingu, tako da sa te strane mi se otvaraju nova vrata. Imam mnogo više samopouzdanja.

Sara Adison, 32

VICE: Koja ti je operacija rađena?
Sara: Smanjenje grudi, imala sam ogromne – sedmice – a sad imam četvorke.

Opiši nam trenutak u kom si se odlučila za operaciju.
Već godinama to planiram, samo nisam mogla da priuštim. Kad smo morali da uzmemo drugu hipoteku, muž me je pitao da li hoću da iskoristim priliku, a ja sam pristala. Ljudi ne znaju koliko boli trpe žene velikih grudi – u leđima, u vratu. Uopšte se nisam osećala samouvereno, nosila sam veliku šljampavu odeću da me ne bi stezala, izgledala sam užasno. Hronično su me bolele i leđa i vrat, javljao mi se osip od znoja ispod grudi. Bile su velike i veoma neudobne.

Reklame

Koliko ti se život promenio od operacije do danas?
Mnogo se bolje osećam. Ranije sam se krila od muža jer su mi bile groteskno velike sise. Operisala sam se još u dvadesetim godinama, užasno je u tom uzrastu ne podnositi svoje grudi; kao da sam bila neka baba. Od operacije na ovamo konstantno mršavim, kupujem odeću koja mi prija i dobro mi stoji. Ništa više ne visi.

Gven Delune, 26

VICE: Koja ti je operacija rađena?
Gven: U detinjstvu su mi uradili korekciju ušiju – otoplastiju odnosno pinaplastiju. To me danas inspiriše da stvaram, a ljudi me nekad pitaju da li sam operisala uši kako bi mi izgledale ovako šiljato, posebno ovo jedno.

Opiši nam trenutak u kom si se odlučila za operaciju.
Rodila sam se klempava. Zdravstvo je nudilo korekciju mojim roditeljima, što je stvarno zajebano i bizarno – nisam se sama odlučila za to – jer su oboje imali problema sa ušima. Otac mi ima stvarno velike uši, kao da su lovački trofeji, i zbog toga su ga druga deca zadirkivala. Mama mi ima beleg nalik na krljušti na jednom uhu, oduvek joj je to smetalo. Hteli su da mene toga poštede ovom korekcijom. Imala sam samo šest meseci, a onda je zahvat morao da se ponovi oko osme godine. Iz najboljih namera su mi to nametnuli, ali naneli su mi mnogo bola.

Kako živiš od kako si to obavila?
Dok sam odrastala, stidela sam se svojih asimetričnih ušiju – otac je u šali tvrdio da su im braću i mene donele vile. Nerviralo me je to moje šiljato vilin-uvo sve više i više. Imala sam razne mentalne probleme u vezi sa tim, a danas prihvatam da je lepo takvo kakvo je.

Ipak, te korekcije ne bi trebalo nametati deci – simptom su seksističkog perfekcionizma društva u kom živimo. Ne radite to deci, možete im naškoditi, možete im nametnuti izbor pola – meni je uvo uvek delovalo kao strano telo, tako nezavršeno. Mislila sam da ga sada možda doradim za neki film ili katarzični performans.

Foks Fišer

VICE: Koja ti je operacija rađena?

Foks: Hirurgija na torzu sa dva reza i besplatnom nadogradnjom bradavica. Uklonjeno mi je tkivo iz grudi, a bradavice su mi smanjene i premeštene. Ostala su mi dva duga horizontalna ožiljka koje delimično pokrivam tetovažama.

Reklame

Operacija je bila pre pet godina, ali od kako znam za sebe ja je priželjkujem. Ceo život hodam na granici između polova, a taj osećaj telesne greške mi je sa godinama sve teže i teže padao. Bilo je kompenzacija sa veštačkom bradom, brkovima, penisom, i vezivanja grudi. Posle nastupa u ulozi Foks L’amore, kostim se zaista teško skidao.

Posle napada panike, počeo sam da tražim nekog kome bih smeo da priznam da sam trans. Autovanje mi je delovalo kao izdaja ženskog roda. Smetao mi je – a i još mi smeta – toksični maskulinitet, način na koji se muškarci odnose prema ženama, pa mi je to dodatno otežavalo tranziciju. Počeo sam da mislim da sam već prestar, da je kasno da se sad menjam. Brinula me je promena imena, hormonska terapija, hirurška intervencija…

Odlučio sam se za privatnu kliniku jer se na državnim strašno dugo čeka a i ne postoji izbor hirurga, i to posle učešća u dokumentarcu My Transexual Summer. Četiri godine sam morao da vezujem grudi, što užasno smeta – kao da te nešto guši malo po malo, znojiš se, bole te leđa… ali nisam imao izbora. Zato sam se odlučio za operaciju.

Moja mama tu još nije razumela ceo proces tranzicije, ali me je kasnije podržala. Operacija je koštala oko šest hiljada funti, a posao je obavio Dr Garamon sa Floride. Odlično to on radi, inače, pravi fenomenalne grudi.

Tokom oporavka, osetio sam se kao novi čovek. Neverovatno mi prija čak i samo da navučem majicu na sebe. Za većinu ljudi to je obična svakodnevna aktivnost, ali ja u tome zaista uživam. Ne moram više ni da nosim one užasne steznike. Imao sam divne ženske grudi, ali one nisu bile deo mene. Osećao sam se strašno zbog te disforije.

Otići pod nož je naravno velika životna odluka, ali ja se još nisam pokajao. Operacija me je učinila osobom kakva sam danas. Kad pogledam u ogledalo, mogu da se prepoznam – nemam više potrebu da rukama pokrivam grudi i zamišljam kakav bih bio da njih nema. Neopisiva promena nabolje, život mi se preporodio. Čak i svoje ožiljke sam naučio da cenim. Telo mi možda nikad neće odgovarati standardima koje društvo nameće, ali više me to ne opterećuje. Prijatno se osećam u svojoj koži po prvi put u životu.

@CBethell_photo