Pogledali smo svaki mutni video iz Berghajna koji smo našli

Ovaj članak se prvobitno pojavio na thump-u

Dobro je poznata činjenica da u Berghajnu apsolutno ne žele da snimate ili fotografišete bilo šta – i to je pravilo koje im je dobro poslužilo. Sa praznom, bezličnom fasadom, misteriozna unutrašnja dešavanja u „najboljem klubu na svetu“ su postala predmet i mitologije i mašte. A to, što se tiče marketinga, radi bolje nego flajeri uz pomoć kojih ljudi ulaze unutra.

Ali i pored svega navedenog, hrabre filmadžije, neustrašivi dokumentaristi, prkose ovom pravilu – smelo koristeći svoje pravo da istražuju, bez obzira na striktnu politiku kluba. Ovi smeli stvaraoci su osnivači jedne zanatske industrije, čitavog jednog žanra: pokreta mrljavih i zrnastih video snimaka iz Berghajna. Naravno, ko god nije bio u ovom klubu – vidi pod: skoro svi ljudi – očajnički želi da zna čemu sva ta gužva, a za to imaju priliku samo putem ovih kratkih, na brzinu snimljenih epskih prizora.

Imajući to na umu, organizovali smo filmski maraton. Neku vrstu festivala filmova snimljenih telefonom, i počeli da pregledamo sve te usrane, zrnaste video snimke iz Berghajma koje smo mogli da nađemo na internetu. Vremenom se izdvojilo šest esencijalnih snimaka, pa vam ih ovim putem predstavljamo.

Kada je prvi put počelo da se šuška da coldfire30622 snima film o Berghajmu, znali smo da možemo da očekujemo nešto pomalo neobično, ali ništa nije moglo da nas pripremi na hrabrost koju je pokazao u Berghajnu! Usvojivši stil stedikema, ovaj film izgleda kao pronađeni snimak neke nesreće. Uvek sklon misteriji, coldfire30622 nas ostavlja da nagađamo, i radije nam nudi Berghajn koji postoji u zamišljenom prostoru između iluminacije.

OCENA: 4 SVENA

Sa radnjom smeštenom u Panorama baru, baš u trenutku kada se nežni zraci sunca probijaju kroz zamagljene prozore, realističan opis dnevnog klabinga haskiboja9000, pod nazivom Panorama bar, nedelja popodne, Štefi, obećava malo više nego što možda na kraju pruža. Možda se isuviše oslanjajući na svoju moćnu podelu uloga, bukvalno stavivši Štefino ime u naslov, nažalost ne uspeva da dočara stvarni duh kluba. Ali i pored toga, namučićete se da ove godine nađete zvučniju repliku od „vuuuuuuuuu“.

OCENA: 2 SVENA

Sa svojim jedva čujnim zveketom tehna, i kul bljescima svetla koji sakrivaju akciju, biće vam oprošteno ako mislite da je ovaj uradak malo razočaravajući. Možda ćete čak pomisliti da je jednostavno u pitanju loše kardriran video snimak jeftine kamere telefona. Ako je to vaše jedino tumačenje, neka bude tako, ali film Berghajn klub u Berlinu zapravo priča potresnu priču o potrazi jednog kauboja za odgovorima u srcu najčuvenijeg noćnog kluba u Berlinu. U panteonu zrnastih videa iz Berghajna svakako ne postoje prizori koji više opčinjavaju od siluete usamljenog rendžera koji odlazi u suvi led.

OCENA: 4 SVENA

Ponekad, najbolji filmovi nisu oni čije pojavljivanje prati pompa, već oni tihi, nepretenciozni radovi o ljudskoj stvarnosti. Berghajn Berlin – hod srama je jedan od tih filmova. Naoružan samo kišobranom, uvodeći elemente izvan kluba, ovo je jedini film u ovom serijalu koji dočarava istinsko iskustvo Berghajna. U potpunosti snimljen van kluba, ovo je odlučno iskrena hronika o tri čoveka suočenih sa neuspehom, i o ženi koja im pomaže da se suoče s njim. Srceparajuć, urnebesan i potpuno tačan – ovo je Berghajn koji prepoznajemo kao naš. Remek-delo.

OCENA: 5 SVENOVA