Kako su nas naveli da mislimo da je crna čokolada zdrava

Tekst je objavljen na Tonic Svako malo ćete je sresti — tu retku osobu koja ne uživa u ukusu čokolade. Mi ostali ne samo da uživamo u njoj, već žudimo za njom više nego za bilo kojom drugom vrstom hrane. Mnoge psihološke studije, štaviše, odnose se prema čokoladi kao prema svetom gralu svih žudnji, sastojku od kog nam kreće voda na usta pri samoj pomisli na poslasticu koja nas čeka.
Stoga, kad se pojave studije koje čokoladu povezuju sa boljim zdravljem, mi smo u startu spremni da im poverujemo. Uzmite za primer nalaze iz 2015. godine da jedna čokoladica dnevno potpomaže gubitak kilograma. Vest se pojavila svuda, od Ajriš Egzeminera do informativne TV stanice u Teksasu. Šteta što se ispostavilo da je sve pažljivo pripremljena nameštaljka kako bi se dokazalo koliko nemarno mediji pristupaju naučnim istraživanjima za potrebe dokumentarca koji raskrinkava prehrambenu industriju.

A kad je studija objavljena prošlog meseca u žurnalu Hart povezala unos čokolade sa smanjenim rizikom od atrijalne fibrilacije — potencijalno smrtonosnog preskoka otkucaja srca — naslovi su iznova proglasili ovaj slatkiš dobrim za srce. I to uprkos činjenici da su autori studije sami napisali, odmah u sažetku, da "zbunjujući faktor ne može biti isključen."
Urednička reč koja prati studiju praktično je predvidela pozitivan odjek u medijima — "Uzbudljiva je i sama pomisao na potencijalno zabavne naslove o javnom zdravlju, kao što su 'Jedite više čokolade i sprečite atrijalnu fibirilaciju!' ili 'Jedna čokoladica dnevno i ablacije kao rukom odnete!'", napisali su istraživači sa Djuka Šon Pokorni i Džonatan Pičini.

Ali takvi slogani bili bi sasvim preuranjeni, dodali su oni u tekstu. Pod jedan, konzumenti čokolade u studiji bili su zdraviji, bolje obrazovani i više su vežbali od onih koji ponekad mesecima nisu stavili u usta ovaj slatkiš — što znači da ne možete da dokažete da je upravo čokolada uticala na razliku u njihovim otkucajima srca.

Takva pitanja česta su u studijama o ishrani uopšte a o čokoladi posebno, zbog čega je prosečnoj osobi teško da izvuče korisne informacije iz njih. Opservacione studije poput ove podrazumevaju da uzmete veliku grupu ljudi, zatražite od njih da štikliraju šta su jeli (koristeći upitnike za učestalost ishrane, za koje autori studije sami kažu da postavlja pitanje "lošeg pamćenja") i potom traže vezu između onoga što ljudi tvrde da su pojeli i tipova zdravstvenih problema koje razviju — ili ne razviju — kasnije.

"Čokolada se pojavljuje kao faktor, ali bi isto tako mogla da se pojavi i neka druga vrsta hrane. Zato ne možete sa sigurnošću reći da je čokolada uzrok smanjene atrijalne fibrilacije; ta opservacija mogla bi da bude posledica raznih drugih faktora", kaže odgovarajuće imenovana (ali bez povezanosti sa dotičnim proizvođačem čokolade) Merion Nestle, profesorka ishrane, studije hrane i javnog zdravlja na Univerzitetu u Njujorku.

Ona ističe i problem s pamćenjem: "Nalazim ove stvari [upitnike o učestalosti upražnjavanja hrane] nemogućim za ispuniti zato što ne mogu svega da se setim na traženom nivou." Jednako opsežne opservacione studije povezale su kakao ili čokoladu sa smanjenim rizikom od srčanog udara, dijabetesa, moždanog udara i opadanja kognitivnih sposobnosti. Kad studije otkriju veze između određene hrane i prednosti po zdravlje, naučnici često pokušavaju da idu unazad da bi shvatili zašto.

U slučaju čokolade, oni sumnjaju da jedinjenja zvana flavanoli — kojih ima u kakau, kao i u čaju, bobicama i crnom vinu — nose veliku zaslugu za to. Flavanoli naizgled povećavaju telesnu proizvodnju azotnih oksida, jedinjenja koje šire vene i arterije tako da krv teče efikasnije kroz telo. To podrazumeva i dotok do mozga, što bi moglo da objasni potencijalne uticaje čokolade na raspoloženje i kognitivne sposobnosti.

Flavanoli bi takođe mogli da spreče da crvena krvna zrnca postanu opasno lepljiva i čini se da povećavaju insulinsku senzitivnost, poboljšavajući vašu sposobnost da koristite ovaj hormon za pretvaranje šećera u energiju i sprečavanje nastanka dijabetesa, kaže Džordži Fir, registrovana dijetetičarka i autorka knjige Zgodne navike za doživotni gubitak kilograma.

Meta-analiza iz 2016. godine nasumično kontrolisanih testova — zlatnog standarda za merenje efikasnosti date intervencije, bilo da se radi o nekom novom leku ili čokoladici — pronašla je dokaz da je oko 200 do 600 miligrama flavanola dnevno poboljšalo insulinsku senzitivnost i nivoe holesterola. A studija objavljena početkom godine u Kohranovoj bazi podataka za sistematske recenzije, cenjenoj zbog pažljivog sumiranja medicinskih istraživanja, otkrila je da prosečna doza od 670 miligrama smanjuje krvni pritisak za oko četiri merne vrednosti kod ljudi sa hipertenzijom.
U oba slučaja, analizatori istraživanja ističu da su neophodni dugoročni testovi da bi se utvrdilo da li unos čokolade ili flavanola vremenom ima merljiv uticaj na sprečavanje pojava kao što su srčani udar i dijabetes — drugim rečima, da li stvarno može da vam poboljša zdravlje i produži život. To je važno izmeriti zato što, čak i ako flavanoli dovode do poboljšanja, oni često dolaze u paketu sa dodatnim kalorijama, šećerom i mastima, kaže filadelfijska dijetetičarka Libi Mils, nacionalna portparolka Akademije za nutricionizam i dijetetiku. Zato je važno uzeti u obzir čitavu sliku pri donošenju odluka u vezi s ishranom.

Još jedno važno pitanje: mnoge ove studije o prednostima čokolade po zdravlje (mada ne i studija o atrijalnoj fibrilaciji) finansirala je industrija proizvodnje kakaa. Štaviše, proizvođač M&M-a, snikersa i dav čokoladica 2012. godine osnovao je Marsov centar za nauku o pozitivnom dejstvu kakaa na zdravlje posebno u ovu svrhu. Ova kompanija prodaje i suplement po imenu "CocoaVia", za koji tvrdi da "utiče na zdraviji krvotok od glave do pete" — mada kao i u slučaju svakog drugog suplementa, ove tvrdnje nije ocenila Uprava za hranu i lekove Sjedinjenih Država.
Finansiranje od strane industrije ne znači da je studija netačna. Ali znači da rezultati obično dolaze do po njih povoljnih zaključaka i zahtevaju "posebno oprezno tumačenje", kaže Nestle. A tu je i pitanje doziranja. Nasumično kontrolisani testovi mogu da koriste čokoladice, pića od kakaa ili kapsule kao što su "CocoaVia". U svakom od tih slučajeva, međutim, oni su precizno kalibrisani da isporuče konkretan broj miligrama flavanola, brojku koja nije uvrštena u etikete o hranljivosti čokoladica koje kupujete u prodavnicama.

Generalno gledano, što je čokolada tamnija, to je bolja, kaže Fir. Bela čokolada, po definiciji, ne sadrži nimalo flavanola. Mlečne čokolade ga imaju malo, ali manje nego crne i obično sadrže više šećera. Studija u Žurnalu funkcionalne hrane potkrepljuje ideju da što više crna čokolada tvrdi da ima kakaa, više će flavanola sadržati.

Ali i dalje ne možete sa sigurnošću da znate šta dobijate. Suplementi obećavaju da će isporučiti visoku dozu uz manje kalorija, ali potrošačke grupe koje testiraju ove proizvode kažu da su pronašle širok dijapazon nivoa flavanola, a čak i neke kontaminante (za razliku od legalnih lekova na recept i bez recepta, FDA nema mandat da reguliše šta se tačno nalazi u suplementima).
Iako obe veruju da kakao i čokolada pokazuju određeni stepen potencijala u poboljšanju zdravlja srca, ni Mils ni Fir ne kažu da su savetovali ljude koji već ne jedu čokoladu da to počnu da rade. Na kraju krajeva, možete da dobijete mnoge od tih istih prednosti iz hrane koja je mnogo hranljivija — drugim rečima, koja ima više povoljnih vitamina, minerala i drugih jedinjenja po kaloriji. "Ako možemo da dobijemo flavanole iz čajeva ili voća i povrća, to će onda biti prvo što ću preporučiti", kaže Mils.

Međutim, postoji još jedna važna prednost koju morate da uzmete u obzir — a to je jedenje hrane koja vam prija. "Nikad još nisam upoznao osobu koja nije poželela da uživa u nekoj vrsti slatkiša u životu", kaže Fir. Za mnoge ljude, unos čokolade lakše je kontrolisati nego druge deserte; ako ispečete braunije ili kupite porodično pakovanje sladoleda, verovatnije je da ćete preterati s njima, dok svega nekoliko zalogaja kvalitetne čokolade bogatog ukusa često ume više da zadovolji. Na to dodajte činjenicu da bi nju moglo da prati nekoliko istinski zdravih prednosti i tad bi ona mogla da postane pametniji izbor prilikom zauzdavanja vaše potrebe za slatkim.

JOŠ na VICE:

Probiotici su beskorisni, genetski modifikovana hrana je ok, a gluten je neophodan

Probali smo najjeftinije pice u Beogradu: Od najgore do 'najbolje'

Kako izdržati zdrav život u Srbiji