nauka

Zašto još ne možemo da prestanemo da muzemo zmije

Postupak koji koristimo prilikom proizvodnje protivotrova za zmijski ujed star je više od 120 godina. Ali pronalaženje boljeg načina pokazalo se kao veoma teško.
12.3.17

Albert Kalmet, štićenik oca vakcinacije Luja Pastera, izumeo je prvi protivotrov za ujed zmije na svetu. Bilo je to 1896. godine, a Kalmet je radio u Vijetnamu. Saznao je za talas napada kobri u jednom selu blizu Sajgona, tako da je odlučio da pronađe način da se izbori sa dejstvom otrova.

To mu je pošlo za rukom muzeći otrov iz očnjaka kobre, ubrizgavajući ga u konja i čekajući nekoliko meseci da imuni sistem konja razvije antitela protiv toksina u otrovu. Potom je konju uzeo krv, smućkao od nje serum i ubrizgao ga u žrtve ujeda zmije — od kojih su mnoge posle preživele.

Reklame

Metod možda deluje grubo, ali, verovali ili ne, na isti način proizvodimo protivotrov i danas. Postupak se u međuvremenu, naravno, razvio. Današnji proces rafinisanja seruma je bolji i smanjuje broj ljudi koji prežive ugriz samo da bi posle umrli od loših reakcija na spoljne proteine iz konjskog seruma. Ali, u najvećoj meri, mi i dalje muzemo zmije i koristimo imune sisteme konja kako bismo došli do proteina koji neutrališu toksine.

Kalmetov proces je opstao jer radi posao. Ako dobijete pravi protivotrov u razumnom vremenskom okviru, vaše šanse za preživljavanje su blizu 100 odsto. Zato predstavlja veliko iznenađenje da od otprilike pet miliona ljudi koji budu ugriženi svake godine, i dalje ima 100.000 do 200.000 ljudi koji umru, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije.

Problem je u proizvodnji i distribuciji. U najvećem broju slučajeva, svaki ujed zahteva svoj jedinstveni protivotrov, proizveden iz otrova te konkretne zmije. A za male bolnice u ruralnim krajevima sveta često je isuviše skupo držati arsenal protivotrova u velikim zalihama. Čak i kad bi one imale budžet, možda ne bi uspele da obezbede proizvod: neke od kompanija koje prave ove protivotrove smanjile su ili okončale proizvodnju poslednjih godina, bez jasne zamene.

"Pravljenje protivotrova na tradicionalan način sadrži sve sastojke koji tu rabotu čine skupom", kaže Brajan Lohse, vanredni profesor na Katedri za proizvodnju lekova i farmakologiju Univerziteta u Kopenhagenu. Zato je on, zajedno sa velikom mrežom istraživača širom sveta, počeo da istražuje nove načine za lečenje ujeda zmije. Cilj je da se izumi protivotrov koji je lakše napraviti, lakše distribuirati i bolje leči napade različitih vrsta zmija.

Reklame

Zajedno sa Andreasom Laustsenom, još jednim istraživačem otrova s Univerziteta u Kopenhagenu, Lohse koristi ćelije uzgojene u laboratorijama da bi proizveo ljudska antitela. (Deo Lohseovog istraživanja zapravo koristi krv Stiva Ludvina, bivšeg američkog pankera koji je skoro tri decenije ubrizgavao sebi otrov opasnih zmija, delom zato što veruje da će od toga postati zdraviji.)

"Ako uspemo da izolujemo ljudska antitela koja mogu da neutrališu konkretne toksine, onda možemo i da ih sintetišemo", kaže Lohse. "Onda možemo masovno da ih proizvodimo u velikim rezervoarima za fermentaciju uz pomoć kvasca ili ćelija jajnika kineskog hrčka." To bi proizvelo čist protivotrov za samo delić današnjih troškova.

Drugo predloženo rešenje poteklo je od istraživača iz Kosta Rike, Španije i sa Tajlanda. Oni testiraju sadašnje protivotrove da vide koliko su sposobni da blokiraju otrove drugih zmija. Nadaju se da će na kraju uspeti da pomešaju protivotrov širokog spektra sa nekim koji su ciljani, stvarajući jedinstven proizvod sposoban da blokira širok dijapazon toksina.

Neki istraživači pokušavaju da neutrališu otrov delićima DNK, dok drugi pokušavaju da pronađu molekule koje već umemo da proizvedemo u laboratoriji — poput onih koji se koriste u postojećim lekovima koje je odobrila Uprava za hranu i lekove — da bi blokirali ključne toksine u otrovima zmija. Istraživačica Kler Komivs sa Državnog univerziteta u San Hozeu velike nade polaže u potencijal proizvodnje proteina pronađenog u oposumima koji ih štiti ne samo od lokalnih zmija, već i od određenih zmija koje žive u drugim krajevima sveta. Ipak, malo je verovatno da će bilo kakvo globalno rešenje poteći od jednog jedinog molekula.

Reklame

"Koktel toksina zahteva koktel jedinjenja koja neutrališu svaki smrtonosni element otrova,", kaže Saktivel Vaijapuri, koji proučava proteine iz zmijskih otrova na Univerzitetu u Redingu, u Velikoj Britaniji. "Nadamo se da ćemo, ako prepoznamo jedinjenja koja mogu da se suprotstave svakoj od najtoksičnijih grupa enzima, moći da ih iskombinujemo tako da pobedimo razorne ujede."

Stvar je u tome da su otrovi neverovatno složeni, sa na desetine hiljada relevantnih jedinjenja koja postoje u svakoj zmiji. Potrebne su nove odbrambene strategije, a istraživanje otrova najverovatnije će doneti i usputne koristi. Toksini koji mogu da se pronađu u otrovima već su izolovani sa ciljem razvijanja navih lekova protiv bolova koji su jednako efikasni kao morfijum, ali sa manjim rizikom od stvaranja zavisnosti nego opioidi. Druga jedinjenja potekla iz otrova mogla bi da leče rak, Alchajmerovu bolest i multiplu sklerozu. Otrov je do sada upotrebljen za proizvodnju lekova za srčane bolesti kaptopril (inhibitor angiotenzin konvertujućeg enzima), eptifibatid (proređivač krvi), kao i dizintegrine (inhibitori tumora).

Zaranjanje duboko u problematiku otrova "bolje je čak i od iskorišćavanja prašumskih biljaka", kaže Lesli Bojer, istraživač protivotrova sa Univerziteta u Arizoni. "Oni će biti najbolji izvor molekula koji imamo."

Ali, nažalost, ne treba da očekujemo novo rešenje za zmijski ujed u skorije vreme. Bojer predviđa da će proći godine, možda čak i decenije, pre nego što dobijemo legitimnu biotehničku verziju protivotrova. Dakle, za sada, i dalje moramo da se oslonimo na Kametove muzače zmija i konjske štale.

Još na VICE.com:

Lesi je dosadna, živeli neobični kućni ljubimci

Sova, škorpija u ustima zmije i medveđa lobanja: naša carina o najbizarnijim zaplenama

Pogledajte kako mala iguana spasava život od zmija