​Šta sam naučila o seksu u Pakistanu

Pakistan je islamska republika sa procentualno najvećom populacijom koja gleda pornografiju na svetu. Ta činjenica sama po sebi odslikava određeni aspekt pakistanske kulture: napaljeni smo i očajnički želimo seks, ali bog nam zabranjuje da ga zaista i upražnjavamo. Seks se u Pakistanu smatra za tabu temu. Muškarce u našem patrijarhalnom društvu ne osuđuju zbog njega, ali ako ženu iz srednje glase ili ženu siromašnog porekla uhvate u vanbračnom seksu, nastaju ozbiljna sranja.

Žene siromašnijeg porekla mogu da budu žrtve raziličitih oblika predbračne kazne. Žene su počele da bivaju kažnjavane zbog predbračnog seksa za vreme diktature bivšeg predsednika Zije Ul Haka, ili tokom „islamizacije", kada su u Pakistanu zakonom uvedeni zina (kamenovanje na smrt), i hadudu (kazne kao što su bičevanje, amputacije i ubistva od strane članova porodice). Njegova vlada je odbacivala optužbe za silovanje žena, i umesto toga ih označavala kao preljubnice i slala ih u zatvor. Ovi drakonski oblici kažnjavanja lagano izumiru, ali i dalje su deo mentaliteta fundamenstalista, imama i policajaca. Šerijat takođe možemo da krivimo za rodnu diskriminaciju u muslimanskim društvima, kao što je nedostatak podrške slobodi govora, ženskim pravima, i na kraju, ljudskim pravima.

Iako sam imala seksualne odnose sa desetak ljudi pre nego što sam 2012. godine došla u Kanadu da studiram, o tome nisam pričala, i kada sada pomislim na to, shvatam da je moja seksualnost ipak bila duboko ugušena. Zbog svih tih zabrana u našim najnapljenijim godinama u životu, u statistički najnapaljenijoj zemlji na svetu (pogledajte statistike o pornografiji navedene iznad), bili smo primorani da budemo kreativni tokom postpubertetske adolescencije.

Do orgazma se dolazilo na različite načine, uključujući, ali ne i ograničeno na: seks u kolima sa zatamnjenim staklima, parkiranim usred neke nedođije; iskradanje u dom seksualnog partnera usred noći; iskradanje u kancelariju oca mog partnera, koja je imala spavaću sobu (Otkud to?). Sve to smo radili kada se uverimo da nas niko iz kuće ne vreba, i da neće reći mom samohranom ocu, koji bi odlepio (izvini, tata). Hotelske sobe su bile od velike pomoći. U Islamabadu, gde sam odrasla, postojala su samo dva hotela, od kojih je jedan bio Meriot, gde su sobe koštale od 120 do 200 dolara za veče – što je za tinejdžere koji su morali da menjaju pare bila besmisleno velika svota. Ali avaj, u Pakistanu nije dovoljno ni kada platiš za svoje seksualno utočište. Osoba koja je rezervisala sobu (momak) mora prva da ode gore, dok druga čeka oko 15 minuta, da recepcioneri i obezbeđenje ne shvate da ćemo upražnjavati divlji, neobuzdani predbračni seks.

A ako te uhvate, moraš da podneseš salvu besa. Dečka moje tetke je moj deda prebio kao stoku da bi „sačuvao njenu čast". A kada su moji roditelji saznali za moj ugovoreni sastanak, pali su u potpuno iracionalni i melodramatični fras, prebacujući mi kako ću da upropastim svoju budućnost, i zabranivši mi da ikada ponovo progovorim sa tim momkom (nakon što su obavestili njegove roditelje i moju školu).

Pokušaji da izrazim svoju seksualnost preko odeće su takođe bili neizvodljivi, jer sam morala da nosim vrećaste, neugledne majice, da bih odvratila pažnju sa svojih grudi.

Kada sam se nešto pre svog devetnaestog rođendana preselila u Torontu, i dalje se pridržavajući rezervisanog ponašanja koje me je sprečavalo da pokazujem dekolte, počela sam da se družim samo sa svojim vršnjacima iz Pakistana, zato što sam tugovala za zavičajem. Ali vremenom sam shvatila da promena okruženja nije previše uticala na pristrasnost mnogih (ali ne i svih) Pakistanaca koji žive u Torontu. Kada sam se smuvala sa jednim Pakistancem čiji je cimer takođe bio Pakistanac, bilo mi je ekstremno neprijatno, zbog uslovljenog straha od osude. Vremenom sam upoznala potpuno drugačije okruženje, različite ljude iz raznih kultura, sa različitim vrednostima i različitim načinim razmišljanja, što mi je pomoglo da shvatim da nema razloga da se stidim toga što jesam i što želim da budem, ali to je ono što se događa kada živiš u mehuru društva u kojem preovlađuje osuda.

Nikada nisam bila religiozna, a volim o sebi da mislim i da ne osuđujem druge. Ali kada sam se preselila u Toronto i prve večeri prošetala Jongom i Dandasom, definitivno sam doživela seksualni kulturni šok. Kada sam videla Kondom Šek, Steg Šop, Sedaškn, i druge seks šopove kako rade potpuno javno, osetila sam se malo ophrvanom – ne obavezno na loš način. Suptilni rasizam i predstavljanje obojenih žena u egzotičnom svetlu me je još više ophrvalo, pa čak i malo zgrozilo, jer nisam životinja u zoološkom vrtu (iako je to što su mi neki govorili da je moj čudni „hibridni" akcenat veoma atraktivan, a neki su ga smatrali za anomaliju, činili muvanje još uzbudljivijim). To je me je takođe nateralo da shvatim da nikada neću spavati s nekim ko je toliko neuk da veruje da su sve Pakistanke sigurno religiozne (da, to se događa), i stoga pretpostavlja da ne bih spavala s njim.

Ali ipak, kao što sam već napomenula, bila sam duboko suzdržana, nisam imala predstavu kako se masturbira (najozbiljnije), i po mom iskustvu, većina muškaraca sa kojima sam bila su Pakistanci, i nijedan od njih nije voleo da me liže (šta više, mnogi bi postali defanzivni kada bi ta tema došla na red). Ja lično mislim da je to tako zato što je naše društvo mizogino, i zbog toga što se u južnoazijskoj kulturi sinovi vrednuju više od ćerki, što kod njih stvara osećaj prava prvenstva: ni na koji način ne bi trebalo da budu u 'nižem' položaju u odnosu na ženu, ni fizički, ni emotivno. S toga sam, nakon što sam počela da se upoznajem i zabavljam sa ljudima koji su najiskrenije voleli da me ližu, shvatila da jednostavno ne vredi biti u vezi s nekim ko neće da učestvuje u oralnom seksu iz sebičnih i egoističnih razloga. Kada sam počela slobodnije da ispoljavam svoju seksualnost, upoznala sam par momaka preko Tindera – sa nekima sam imala neverovatnu seksualnu hemiju, a neki su mi rekli da sam isuviše rezervisana i „smerna" za njihov ukus – kao da ću sada da prilagođavam nivo svog seksualnog uživanja sa tvojim, batice.

Većina Pakistanaca upražnjava seks pre braka, a pošto se seksualno obrazovanje polako ukida, oni koji to čine će na kraju raditi apsurdne stvari, kao što je uzimanje prekomerne doze kontraceptivnih sredstava za hitne slučajeve, zato što ne znaju koja je dozvoljena doza, i ne čitaju medicinska uputstva ispisanim sićušnim urdu slovima. Ili još gore, žene bivaju primorane do obave nelegalni abortus, koji je često bolan i nebezbedan postupak, zato što je abortus u islamu haram (greh), i dozvoljen je samo kada je žena životno ugrožena. Zbog svega ovoga Pakistanci u suštini nemaju mogućnost izbora oko toga da li se zalažu za život, ili za mogućnost izbora: mi smo za život, izgleda doživotno.

Možda bi trebalo ozbiljno da uzmemo u obzir činjenicu da su Pakistanci potencijalno najnapaljeniji ljudi na svetu i počnemo prihvatamo seks i seksualnost onakvima kakvi jesu, umesto što ih guramo u stranu i označavamo kao „tabu". Mnogi pakistanski milenijalsi na to ne gledaju na taj način, i siguran sam da će nastaviti da upražnjavaju seks na nasumični i zastareli način, bez pristupa bezbednim metodama kontracepcije, nastavljajući da guše svoju seksualnost. Naučiti i prihvatiti da mišljenje drugih o tebi nije bitno je nešto što te možda najviše oslobodi. Ravnodušnost prema osudi ljudi zatucanih shvatanja i spoznaja da mi se život ne vrti oko njih je ono što mi je pomoglo da pobedim uvrnut, otrovan osuđujući glas u glavi koji me je neprekidno nazivao „gašti" (urdu izraz za drolju).

___________________________________________________________________________Pogledajte VICE film U neobičnom svetu islamskog feminističkog kulta

___________________________________________________________________________

Sve što želim – i što sada jesam – je da bez napora budem samopouzdana žena u dvadesetim godinama, koja prihvata svoju seksualnost, i jebe joj se šta će ljudi kod kuće reći ili misliti o njoj. Prihvatila sam promenu iz tih određenih razloga, ali i zbog toga što mi je to što sam u mogućnosti da uštedim 200 dolara na hotelskoj sobi, da bih imala seks na brzaka, i da upražnjavam seks na krevetu bez straha da će roditelji upasti u sobu, definitivno donelo veliko olakšanje.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu