FYI.

This story is over 5 years old.

Svaštara

Ekskluzivno: Intervju sa holandskim vlasnikom kofi šopa osuđenim na 103 godine zatvora na Tajlandu

Van Larhoven je na Tajlandu osuđen zbog trošenja novca koji je zaradio prodajući kanabis u svom kofi šopu u Holandiji.
3.12.15

Sve fotografije su vlasništvo autora

U Bangkoku je sunčan dan. Suva i topla zima konačno je zamenila kišnu sezonu. U gradu je mirno, očekuju se horde turista koji će stići u decembru. Tiho je čak i u hramu Eravan, u centru grada, gde je obično gužva. U njemu je prošlog avgusta eksplodirala bomba, koja je ubila skoro dvadesetoro ljudi. Od tog bombaškog napada, Eravan je postao još popularniji među turistima. Dilema da li je u pitanju prkos ili obilazak mesta nesreća ovog novembarskog dana neće biti razrešena.

Preko puta hrama, Holanđanin Johan Van Larhoven (55) ulazi u glavnu zatvorsku bolnicu. Prošle nedelje, njega je tajlandski krivični sud proglasio krivim za pranje novca i dodao mu 20 godina na postojeću kaznu od 15 meseci zatvora. Ali Johan tvrdi da je nevin.

Pročitajte i: Moji prvi dani trogodišnje kazne u srpskom zatvoru zbog vutre

Van Larhoven je 2011. godineprodao kompaniju „Gras", svoj lanac od četiri kofi šopa u holandskoj pokrajini Nord-Brabant. U trenutku prodaje, Van Larhoven je već živeo u tajlandskom gradu Pataji, sa ženom Tuktom i njihovo dvoje dece, uzrasta 12 i 6 godina. Nedugo nakon prodaje, holandsko tužilaštvo je pokrenulo istragu povodom pranja novca u kompaniji „Gras". Tokom nekoliko godina istrage, nisu otkriveni nikakvi dokazi koji bi mogli da osude Van Larhovena, ili njegove holandske poslovne partnere.

Van Larhoven i tužilaštvo su se dogovorili da se on u roku od pet dana vrati u Holandiju, u slučaju da je potrebno da bude ispitan. Do toga neće doći: nakon zahteva holandskog tužilaštva, tajlandske vlasti su pokrenule sopstvenu istragu nad Van Larhovenom, i nekoliko dana kasnije, uhapsile njega i njegovu suprugu u njihovom domu u Pataji.

Reklame

A sada, petnaest meseci kasnije, Van Larhoven je na Tajlandu osuđen zbog trošenja novca koji je zaradio prodajući kanabis u svom kofi šopu u Holandiji. Prodaja kanabisa u kofi šopovima je u Holandiji legalna, i holandska politika je da vlasti ignorišu činjenicu da neki vlasnici kofi šopova dobavljaju svoje zalihe od nelegalnih distributera. U svojoj presudi, tajlandski sud ignoriše holandsku politiku i dolazi do zaključka da novac zarađen prodajom droge mora biti nelegalan novac. Trošenje tog novca je zločin.

Što me dovodi ovamo, u opštu zatvorsku bolnicu, koju Van Larhoven posećuje jednom nedeljno, zbog svog narušenog zdravlja. Ono što je čudno je da mi je dozvoljeno da sednem odmah pored njega, i da tokom intervjua mogu da ga pitam šta god poželim. Snimač mi je sakriven ispod sveske. Nema pretresa. Tamo je mnogo drugačije nego u strogom i ozloglašenom zatvoru Klongprem, u koji je Van Larhoven prebačen kada je prošle nedelje osuđen.

Johan Van Larhoven u bolnici, sa advokatom

Počinjem sa pitanjem koje u bolnici ima najviše smisla. Kako se oseća. Ali čak je i tako jednostavno pitanje previše za Van Larhovena u ovim okolnostima, i potrebno mu je malo vremena da nađe odgovarajuće reči. Posle nekog vremena, on kaže:

„Ne znam. Dokle god ne razmišljam ni o čemu, okej sam. Kada pomislim na svoju ženu i decu, na svoju osamdesettrogodišnju majku… moja čitava porodica, sve je uništeno. I zbog čega"?

I Van Larhovenova žena je osuđena – preti joj 12 godina zatvora. Njen potpis se nalazi na ugovoru o kupovini nekretnina. Morala je, jer tajlandske vlasti ne dozvoljavaju da stranci postanu vlasnici zemljišta.

Reklame

„Da sam znao da će me optužiti za pranje novca, nikada joj ne bih dozvolio da potpiše ta dokumenta. 2008. godine smo odlučili da se preselimo na Tajland. Moja žena je bila trudna i ja nisam osećao potrebu da postanem najbogatiji čovek na svetu. Imao sam dosta novca, više nego što sam mogao da potrošim. Izabrali smo da živimo na Tajlandu, gde smo sve vreme mogli da provodimo s decom. Kada su banke u Evropi – pa čak i u Holandiji – propale, pomislio sam da bi bilo bolje da se odselim odatle i da uložim novac u nekretnine. Pomislio sam da će to biti solidna investicija", rekao je on.

VICE: Prošle nedelje, sud te je osudio na 20 godina zatvora. Jesi li bio pripremljen na takav ishod?

Johan Van Larhoven: Ne. Bio sam ubeđen da će me poslati kući. Zbog toga što znam da sam nevin, ali i zbog toga što sam dolazio na svako suđenje, i jednostavno nije bilo dokaza da smo učinili nešto pogrešno. Čak su i svedoci tužioca rekli da ne znaju koji tajlandski zakon smo prekršili, i šta smo to navodno loše učinili u Holandiji.

Šta misliš, zašto su te onda osudili?

Otpočetka sam imao osećaj da se žestoko zajebavaju sa nama, da upotrebim teške reči. Ali zašto, to već nisam znao. Nisam učinilo ništa loše. Kada pogledate moje bivše kofi šopove, način na koji smo ih vodili je bio uzor za ceo taj sektor u Holandiji – i u inostranstvu. Policija je dolazila u naše šopove, kada su u obilazak vodili kolege iz inostranstva ili vladine zvaničnike. Bili smo pozitivan primer. I dalje govorim „mi", jer uprkos tome što sam je prodao, na tu kompaniju gledam kao na svoje životno delo.


Pogledajte naš dokumentarac o liku koga zovu "Kralj kanabisa":


Osuđen si zbog pranja novca.

Nikada nisam oprao nikakav novac. Pa čak i da je sve za šta nas holandsko tužilaštvo sumnjiči istina, moj advokat kaže da bih u Holandiji dobio najviše godinu dana zatvora. Ali veći deo toga za šta nas optužuju bi se dogodilo nakon što sam prodao kompaniju. Ja s tim nemam ništa. I kako bih mogao da perem novac, kada sam na njega platio porez? Ako je počinjen neki zločin, holandska poreska uprava je saučesnik u njemu. Vrhovni sud Holandije je doneo presudu da je zarada stečena eksploatacijom kofi šopova legalna, čak i ako postoji previše zaliha kanabisa. Kada pogledamo tu sudsku praksu, jasno je da ovo definitivno nije slučaj pranja novca.

Reklame

Ali to nije sprečilo da leta 2014. ti i tvoja žena budete uhapšeni.

Tada sam shvatio da su Holanđali zasrali ovaj slučaj u velikom stilu. Odjednom se na našem travnjaku nacrtalo 120 policajaca i svaki novinar na Tajlandu. Policajci su prilikom hapšenja bili ljubazni. Čak su i rekli da ćemo verovatno za dva dana biti na slobodi, uz kauciju. Ali to se nije dogodilo, i polako sam počeo da shvatam da bi ovo za Tajland mogao da bude više politički slučaj, nego kazna za neko konkretno delo.

Kada si prošle nedelje osuđen, prebacili su te u drugi deo zatvora, nakon što si 15 meseci proveo u istoj ćeliji. Jesi li stekao prijatelje u toj ćeliji?

Da, razgovarao sam sa par ljudi. Većina osuđenika su ubice, silovatelji i pripadnici bandi. Neki od njih su istetovirani po celom licu. Bilo je nekih stranaca u mojoj ćeliji, i mnogo smo razgovarali, uglavnom o svojim slučajevima. Ali sada, kada su me premestili, moram da počnem ispočetka. Delim ćeliju sa četrdesetoro ljudi. Jedan je iz Engleske, ali on je tu zbog prodaje spida, amfetamina. Nije tip osobe koja bi meni mogla da bude bliska. Svi ostali su Tajlanđani, mnogi od njih su politički zatvorenici.

Zvuči kao da ne bi imao problem da deliš ćeliju sa takvim ljudima. Bolje kriminalac koji nije okrvavio ruke, nego ubica, zar ne?

Da, naravno. U ćeliji ima i nekih bivših policajaca, ali sve je to političko sranje. Jasno je kao dan da su mnogi od njih krivo osuđeni. Svakako, možda su bili umešani u neku sitnu korupciju, ali da je to zločin, ceo Tajland bi završio u zatvoru, veći deo zemlje bi bio iza rešetaka.

Reklame

Kako je protekao transfer?

Premestili su me dan nakon presude, tako da je još jedan veliki šok usledio posle prvog. Nisu to objavili, samo su došli i rekli mi. Pošto nisam mogao dovoljno brzo da se spakujem, čuvari su mi natrpali stvari u kese, i odveli me.

Rešio si da uložiš žalbu na presudu. Je li ti to bila jedina opcija?

Nisam baš mogao da biram, jer to je jedini način. Ali ovaj sistem je sjeban, napravljen tako da vlasti uvek pobede. Ako priznaš krivicu, automatski ti smanjuju kaznu za 50 posto. To znači da se mnogi izjašnjavaju kao krivi, iako to nisu. Isto važi i za žalbu: kralj svake godine pomiluje određeni broj zatvorenika, ali samo one čiji slučaj nije u toku. A da bi imao veće šanse da budeš pomilovan, moraš da radiš na svom vladanju, koje može da bude 'srednje', 'dobro', 'veoma dobro' ili 'odlično'. Ako imaš odlično vladanje, vremenski rok u kojem možeš da zatražiš pomilovanje je dvostruko duži. Ali dok ti je žalba pod razmatranjem, tvoje vladanje se ne ocenjuje.

Da li bi radije robijao u Holandiji, ako bi ti se ukazala prilika?

Nemam pojma. Ne verujem. Ne mogu da ostavim ženu i decu.

Svoju ženu si mogao da viđaš samo na suđenju – kada ste lisicama bili vezani zajedno. Kakvi sto bili trenuci?

Veoma intenzivni. U tim trenucima… tu je naša porodica, moramo da pratimo slučaj. Pokušavali smo da pričamo, ali to nije ličilo na razgovor. Ali bolje išta, nego ništa. Uvek se radujem što ću videti suprugu, makar i na kratko. Prošle nedelje je bilo besmisleno. Pet minuta nakon izricanja presude, morali smo brzo da odemo, i razdvojili su nas. Oboje smo bili u šoku. Nemam predstavu kada ću ponovo moći da je vidim.

Reklame

Žalba je predata napismeno, tako da više nećete ići na sud.

Da, žalba se razmatra u roku od jedne do tri godine. Ako zaista potraje tri godine, to će značiti da ću provesti u zatvoru skoro četiri i po godine. Zbog čega? Nevin sam.

Kako izgleda tvoj svakodnevni život?

Ovo nije pravi život. Ne znam kako tačno to da opišem. Nemaš gde da prilegneš, uvek je vruće, nemaš gde da sedneš, hrana je grozna. U zatvoru u kojem sam bio pre sam svakodnevno mogao da primam posete, ali to su smanjili na jednom nedeljno. Jedino što možeš da radiš je da čekaš da se dan završi, a onda sledi novi.

Pretpostavljam da ti je poseta bolnici vrhunac nedelje.

Tako je. Ovde barem mogu da razgovaram s nekim, a da između nas nisu rešetke.

Nadrealno.

Poslednjih godinu i po dana mog života je nadrealno.

Da li te posete tvog starijeg sina obodre?

Da, ali suze mi same naviru kada razmišljam o tome kakve ovo posledice ostavlja na moju decu. Dvoje mlađe dece još ne znaju gde su im roditelji. A šta možemo da im kažemo? 'Mama i tata su u zatvoru'? Kada bi pitali, ne bismo mogli da im objasnimo. Uvek smo mislili da ćemo ubrzo biti pušteni, i zbog toga im nismo ništa govorili. Ali vreme prolazi, a mi smo još uvek tu.

PREPORUČUJEMO: Svakodnevni život Severnokorejaca u fotografijama

Tvoj brat Frans je prošle nedelje izjavio za holandsku televiziju da bi bilo humanije da su te osudili na smrt.

Da nemam ženu i decu, sam bih se za to postarao. Ali ne mogu to da im učinim. A i dalje očekujem i nadam se da će nas nešto ili neko iz Holandije izbaviti iz ovoga. Tamo je sve krenulo po zlu, kada su sve informacije predali tajlandskom sudu. Nadam se da će neki holandski političari stisnuti petlju i okončati ovo.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu