FYI.

This story is over 5 years old.

Gaming

​Jeste li dovoljno dobar detektiv da rešite Njenu priču?

Igra zbog koje se iscimate da promenite ambijent u sobi da biste dobili još bolji doživljaj te igre jednostavno ne može biti loša.

Skrinšotovi iz igre

U videoigrama smo navikli na raznorazne alatke na svom raspolaganju. Od prostih pušaka i mačeva preko jetpack-ova, forenzičkih instrumenata, demonskih stvorenja i sopstvenih slina, pa do onih suludih kablova u Just Cause-u, može se reći da su igre već izgubile kapacitet da nas fasciniraju svojim virtuelnim spravama. Zato se povremeno desi da neka igra unese pravu malu revoluciju radikalnom upotrebom nekog alata koji je u njoj na raspolaganju igraču. Jedna takva revolucija desila se sa igrom Portal iz 2007. godine. Meni i dalje nije jasno kako niko pre Valve-a nije uspeo da se seti da na izuzetno kreativan način omogući igraču da se toliko zabavi koristeći samo jedan „obični" portal gun. Verovali ili ne, Her Story čini jako sličnu stvar sa nečim izuzetno bliskim čoveku naviknutom na internet: tekstualnom pretragom. Naime, sve što vi zapravo radite u ovoj igri je kucanje i gledanje. Možda deluje glupo na prvi pogled, ali možemo vam garantovati da će vam se od onoga što budete pronalazili mozak poprilično vrteti, i to na redovnoj bazi, dok budete igrali.

Reklame

Ako ste ikad našli preko Fejsa osobu o kojoj niste znali praktično ništa (jer ste se zaljubili ili naložili na prvi pogled), imate sve potrebne skilove za ovu igru: kliker, upornost i posvećenost. Ako ste među onima koji tražeći opskurne informacije na Guglu otvaraju i rezultat sa sedme strane sve dok ne dođu do onoga što traže, ovo je definitivno igra za vas. Ova igra je kul zato što se oslanja na znatiželjne porive igrača – a dodatan bonus je ako vas zanima baš krimi žanr, mada to uopšte nije neophodno za uživanje u ovoj igri.

Pravila su jednostavna, ali je sve ostalo u vezi sa ovom igrom komplikovano. Sve što vam je u igri dato su transkribovani snimci sedam policijskih intervjua povodom zločina koji je predmet vašeg istraživanja, podeljenih u 271 klipova, kojima se pristupa traženjem konkretnih reči među tim transkribovanim izjavama. Ne zna se koja su pitanja postavljena u toku intervjua, samo njeni odgovori – njena priča je jedini izvor informacija. Igra predlaže da počnete pretragu rečju „ubistvo", ali je dalji izbor reči na vama, zbog čega, očigledno, priču nećete čuti redosledom kojim se i dogodila. I taj nelinearan način saznavanja priče je upravo ono što ovoj igri daje tu neku detektivsku esenciju – frustrirajuće traženje informacija za koje znate da su tu negde, ali ne znate kako da dođete do njih; postepeno otkrivanje novih stvari i nerviranje oko nedostajućih parčića mozaika; istovremeni smor i oduševljenje kad konačno dođete do nečeg što vam je bilo pred nosom a niste shvatili. Jedine stvari koje daju neki vremenski kontekst i omogućavaju linearno shvatanje događaja su zabeleženi datumi i vremena na snimcima, kao i baza podataka koja vam otkriva samo koji po redu su klipovi koje ste uspeli da pronađete. Naravno, bilo bi suviše lako da je dovoljno iskucati „murder" i dobiti uvid u sve snimke gde se ubistvo pominje, tako da postoji mala caka – samo prvih pet klipova koji sadrže pretraživane pojmove su dostupni. Tu uskaču dodatni gugl skilovi, jer morate dodatno da ograničite pretragu ubacivanjem novih reči. Kako napredujete u igri i saznajete nove stvari, priča se komplikuje i otkrivaju se priče unutar priča – zaista nimalo trivijalan zadatak. Zadatak je završen kada pronađete sve klipove, ali ne postoji konkluzivan i zvaničan kraj, već igra zadržava značajnu dozu misterioznosti i kad je reč o samom kraju – tumačenje svih okolnosti i događaja njene priče je zadatak igrača.

Reklame

Interfejs je jednostavan – kao da koristite neki primitivni pandurski operativni sistem iz 1995. No, to je samo jedan od mnogobrojnih primamljivih aduta ove igre, jer se u roku od deset minuta naložite da ste detektivi iz nekog pre-CSI perioda na ozbiljnom zadatku. Mi smo baš brzo skliznuli u uloge detektiva: pogasili smo sva svetla i upalili prašnjavu lampu na stolu da bismo zapisivali pojmove za pretragu u neku svesku, kako nam ne bi ništa promaklo. Diskutovali smo o „slučaju" i razmenjivali uvide, razmatrali nove opcije traženja kada smo ispucali sve što nam je palo na pamet, itd. Interesantno je što smo, iako smo zajedno i istovremeno gledali klipove, došli do nekih fundamentalno različitih zaključaka.

O samoj priči vam, zbog prirode situacije, ne možemo reći praktično ništa a da vam ne pokvarimo iskustvo. Možemo vam, doduše, reći da je prilično mračna i sjebana i da ova igra nipošto nije za decu. Ako bar jednom ne budete uhvatili sebe kako otvorenih usta piljite u ekran u neverici postoji šansa da ste nesposobni da osećate bilo kakve emocije.

S obzirom na to da se ishod istraživanja bazira na ličnoj proceni, nalazite se baš u poziciji u kojoj su detektivi koji rade na ozbiljnijim slučajevima: niste, i nikada nećete biti potpuno sigurni šta se desilo. Postoji, naravno, ekvivalent konsultacije sa drugim detektivima – online zajednice u kojima se o ovoj igri diskutuje, ali univerzalno mišljenje jednostavno ne postoji. Zar nije primamljivo? Uostalom, igra zbog koje se iscimate da promenite ambijent u sobi da biste dobili još bolji doživljaj te igre jednostavno ne može biti loša.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu