Zašto nećeš ništa smuvati ni u video igri gde rutinski ubijaš zmajeve

Tamo krajem 2009. provodio sam skoro svo svoje slobodno vreme igrajući Dragon Age: Origins. Sad, ko zna i ko je nekad u životu "zakačio sličan virus" verovatno neće videti ništa neobično u tome. Neko drugi možda hoće. Meni žao nije. U svakom slučaju, mogu ja sad ovde da hvalim taj serijal igara, mogu da hvalim i ostale Bioware-ove serijale, Mass Effect, pa i one stare (Planescape: Torment mi je još više vremena pojeo i hvala mu na svim lepim trenucima). Mogu, ali neću. Radije bih se fokusirao na neke malo pipavije aspekte ovih igara, na seksualnost i romantične odnose u njima predstavljene.

Prvi ŠTA? trenutak ovakve vrste sam verovatno imao baš pri igranju Origins-a. Naime, situacija u igri je bila takva da je dežurni zlikovac na mene poslao jednog atentatora, rodom vilenjaka, bivšeg roba. I sad, sećam se, on meni postavi zasedu na sred puta, dok sam ja jurišao okolo i rešavao krupnije probleme. I zaseda nije bila naivna, sećam se da sam se dobrano pomučio dok sam prešao taj deo. No, posle svog neizbežnog krvoprolića, pita mene Zevran (tako se ubica u pokušaju zvao) da ja njemu lepo poštedim život, a on će, kao pravi profesionalac, preći u moju službu. Generalno, mislim da to nije dobra ideja, ali šta sad, igram igru, hoću da vidim šta će se desiti ako pristanem na njegov predlog.

I tako i bude, sve super, imam sad na raspolaganju i treniranog ubicu, ako ništa drugo. Idemo mi, ubijamo zlikovce, sve je kul, dok jedne večeri, ja njemu ne priđem u našem kampu na putu, da popričamo, bezveze. Razgovor počinje, kad ono, on počne meni da se prilično otvoreno nabacuje. Ovde bi verovatno trebalo napomenuti par stvari. Prvo, moj lik u igri je bio muškarac. Drugo, generalno, mnoge od roleplay videoigara simuliraju romantične odnose između lika kog igrate i potencijalnih partnerki i partnera u vidu drugih likova u igri, najčešće baš onih koji vas prate u vašim pustolovinama.

Ono što tadašnjem meni jeste bilo neobično je što mog lika startuje muškarac. Da, muškarac. Jeste video igra i sve to, ali, evo, priznajem, bio sam mlad i glup, frapiralo me je tako nešto. Prvi put mi se u igri desilo tako nešto. Bio je to taj ŠTA? trenutak.

Pogledajte naš dokumentarac o ortacima koji prave oružije na 3D štampačima:

Ja sam strejt (ako vam do sada nije bilo jasno). U tim godinama još nisam u glavi imao sasvim definisane i artikulisane stavove prema LGBT populaciji koje sad imam. Kapiram da se zato tog trenutka i dalje sećam. Kapiram i da bi nekoj osobi koja nije strejt u tom trenutku bilo drugačije. Neko ko nije strejt i igra tu igru bi verovatno mislio da je kul što u toj igri tako nečeg ima. Da se ne lažemo, do te godine su ne-strejt romantični (a kamoli seksualni) odnosi u videoigrama bili nepredstavljeni, ili ako su bili predstavljeni svakako nisu dogurali do mejnstrima. I ostatak gejmerske zajednice (kapiram, onaj strejt deo) je mahom osetio isto što i ja.

Pisalo se po forumima i komentarima na gejmerskim portalima, krupna diskusija je pokrenuta. Ej, startuje te gej lik u videoigri. Tako je to tad zvučalo. Naravno (i nažalost) homofobije je bilo na sve strane. Što može biti i dobro samo u onom smislu da su budale time isplivale na površinu. Jer treba biti budala da ti tako nešto zasmeta u igri. Verovatno neki seksualno frustriran tip budale. Ali bilo ih je, bilo ih je zabrinjavajuće mnogo.

Počeo sam da čitam tekstove, a čitao sam i odvratne (i manje odvratne) komentare po netu. Dosta toga mi je postajalo jasno. Za to su mahom pomenute budale zaslužne. Prevrtiš film i vidiš koliko je raznih igara pre toga nudilo igraču simulaciju strejt odnosa. Niko se nije tada posebno osvrtao na to. To je bio taj neki status kvo. Ali kad je jednom uplivalo ovako nešto status kvo je razdrman. Kad kreneš da čitaš tekstove gej ili biseksualnih ljudi, kad vidiš te reakcije, kad vidiš da im znači i da se prvi put osećaju kao da su tu predstavljeni, skapiraš kakva je situacija do tad bila.

Dragi strejt čitaoče, ajde probaj da zamisliš da si igrao gomilu igara u kome se svaki pomen romantičnih odnosa odnosio na gej i bi odnose. Uračunaj u to da su ti video igre nešto na šta ćeš rado spržiti 5-6 sati dnevno. Dakle, krupna su ti stvar u životu. Je l' bi ti bio trip, bar malo? Je l' bi se osećao bedno? Nego šta nego bi. E, tako su se oni sa kojima ne deliš seksualnu orijentaciju osećali do tad. Je l' lepo? Nije.

Srećom, nakon toga svega je uspostavljen neki novi konsenzus. Status kvo je bespovratno pomeren. Od tada se u Bioware-ovim roleplay igrama (a i u drugim) pojavljuju protagonisti i likovi koji nisu strejt, i to sve više. Po netu postoje mnoge zajednice za gaymere (pogađajte šta ova reč znači). No, i dalje ima budala. Dosta manje, a i kad se pojave sa svojim glupim komentarima mahom ih "preglasaju" oni drugi. Sada je većini to ok i sve je više onih koji misle da je homofobija nešto što treba da ostane negde na nekom smetlištu istorije. I nadam se da hoće.

Da završim, lagao sam vas u naslovu. Ako igraš neki Dragon Age ili sličnu igru tog tipa i ako ti je uopšte do toga u igrama, hoćeš, smuvaćeš nešto. U kasnijim igrama su razni romantični odnosi detaljnije, realnije simulirani, sa svojim lepim i ružnim trenucima. Smuvaćeš nešto i ako nisi strejt, i to je, mislim, jako bitna tačka do koje smo stigli. A ako si i dalje budala, šta da ti radim, idi ubijaj te zmajeve, osećaj se kao muškarčina, samo, molim te, svoje gluposti bar zadrži za sebe.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu