Kako da otkrijete ko su vam preci u Srbiji

Prvi čovek rodio se negde u Kamerunu verovatno pre 338 hiljada godina. Moj pradeda Miladin rodio se u Užicu u 19. veku. Gde su sve bili i kuda su se provodili moji preci tokom tih 337,880 godina koje su prekrivene velom misterije? Kojim putem smo došli od Afrike do Užica? Odlučio sam da se malo bolje upoznam sa njihovim životom i kretanjem i otkrijem svoje praporeklo.

Živimo u fascinantnom vremenu napretka genetike i forenzike u kojem je dovoljno da vam malo štapićem pročačkaju po unutrašnjoj strani obraza i veoma brzo saznaju svašta iz vašeg DNK. I to u Beogradu, ne na Fox Crimeu. U DNK centru za genetiku, dr Bojana Panić (student generacije na smeru Molekularna biologija i fiziologija Biološkog fakulteta u Beogradu, a doktorirala je na Kembriždžu gde je dobila nagradu za najbolji doktorat iz oblasti Molekularne biologije, završila je obuku iz forenzičke analize DNK i bila je rukovodilac DNK laboratorije Nacionalnog kriminalističko-tehničkog centra) objasnila mi je šta je u stvari praporeklo:

- Svi uglavnom znamo svoje bliske pretke: roditelje, babe i dede, prababe i pradede, i možda još koju generaciju. Međutim, dalje od toga se uglavnom ne zna. Analize koje se danas rade, a odnose se na utvrđivanje praporekla, ne mogu vam reći ime i prezime nekog vašeg daljeg pretka, ali vam mogu dati najverovatnije geografsko područje sa koga su vaši preci došli, zapravo neki od njih - kaže ona.

- Treba imati na umu da se danas prate preci po majčinoj ženskoj liniji (mitohondrijalna DNK) i očevoj muškoj liniji (Y hromozom). Preci koji ostaju „neuhvatljivi" jesu ženska linija na očevoj strani i muška linija sa majčine strane, a njihove gene isto nosimo i prenosimo ih dalje. Y hromozom imaju samo muškarci i on se neizmenjen prenosi sa oca na sina. To praktično znači da će svi muškarci koji imaju zajedničkog muškog pretka po muškoj liniji imati isti Y hromozom - objasnila mi je.

Davanje DNK uzorka je veoma jednostavno, ne boli, nema nikakvih ograničenja u pogledu hrane i pića. Bris unutrašnje strane obraza dao sam u četvrtak, a u petak sam saznao da pripadam R1a1 haplogrupi. Bojana mi javlja da i njen otac pripada istoj haplogrupi, što znači da smo dalji rođaci. Šalje mi i rad dr Anatolija Kljosova, profesora biologije sa Harvarda (koji takođe pripada R1a1 haplogrupi, dakle još jedan dalji rođak) o poreklu indoevropskih naroda.

Pre upuštanja u ozbiljne naučne radove, pitao sam svoju drugaricu takođe, doktorku genetike i molekularne biologije, Srđanu Filipović šta je tačno haplogrupa. Ona mi je to plastično objasnila: "Ako bismo pokušali da napravimo porodično stablo svih muškaraca na svetu, sve bi počelo od Y hromozoma prvog muškarca (vernici ga zovu Adam) a svi muškarci su njegovi potomci."

- Svaka grana tog stabla bi predstavljala po jednu haplogrupu. Haplogrupe su ustvari etničke grupe ljudi koje se ne raspodeljuju po jeziku, kulturi, zemlji porekla već po sličnosti u genetskom kodu - kaže mi Filipović.

Moj "rođak" Kljosov osvrće se na činjenicu da naša, tipično slovenska haplogrupa, postoji i u Iranu, Avganistanu i Indiji (70 odsto pripadnika najviše kaste u Indiji, bramana, ima R1a1 haplogrupu) i iznosi teoriju po kojoj je arijevska rasa nastala pre 12,000 godina, baš ovde, na Balkanu (današnjoj Srbiji i Bosni) i da su se odatle naši preci uputili u dva pravca: na sever ka ruskim ravnicama i na istok ka Indiji. Reč Arijevci nosi ogroman teret pogrešnog značenja koji su joj natovarili nacisti. Treba naglasiti da Y hromozom nema nikakave veze sa spoljašnjim izgledom, bojom kose, očiju ili načinom izgovora. Na Y hromozomu postoji nešto malo gena koji utiču na veličinu testisa kod dece i kasnije na broj spermatozoida.

Teorija Anatolija Kljosova, u Srbiji je dočekana sa ogromnim oduševljenjem i senzacionalističkim naslovima tipa: "Srbi narod najstariji" koji, naravno, nemaju veze sa životom. Njegove teorije bave se periodom kada narodi uopšte nisu postojali. Takođe, sasvim opravdano, protivnici njegove teorije tvrde da Kljosov nije rasologao dovoljnom količinom ispravnih podataka.

Kojoj haplogrupi su pripadali ljudi koji su pre 12 hiljada godina živeli u Lepenskom Viru, još nismo u stanju da utvrdimo sada dostupnim supstancama i tehnologijama. Dr Oliver Stojković, jedan od naših najvećih stručnjaka za genetičku genealogiju čuva zube izvađene iz lobanja pronađenih na ovom arheološkom lokalitetu za neka buduća vremena kada će biti moguće analizirati ih na pravi način.

Da ne bude da sam za ovo istraživanje konsulotovao samo svoje R1a1 "rođake" obratio sam se Jovici Krtiniću, jednom od osnivača Srpskog DNK projekta, pionirskog pokušaja grupe entuzijasta da na jednom mestu objedine sve ljude iz naše zemlje koji su uradili dnk analizu praporekla. Jovica inače pripada I1p109 haplogrupi, što prevedeno na jezik nas običnih smrtnika znači da je preklom Norman. Ova haplogrupa stigla je na naše prostore verovatno u 11. veku kada su se Normani iskrcali na obale severne Albanije s namerom da osvoje Vizantiju. Izgleda da su Vikinzi bili veoma vitalni, jer se njihov gen sačuvao uprkos brojnim ratovima i epidemijama do danas i veoma je čest u crnogorskom plemenu Drobnjaci.

Jovica mi je objasnio da pored moje R postoje i sledeće haplogrupe: N (svojstvena ugrofinskim i uralskim narodima), J (najzastupljenija kod Grka, Turaka, Arapa, Jevreja), I (Skandinavija, bivša Jugoslavija, Sardinija, zapadna Ukrajna), H (azijski narodi, u Evropi Romi), G (najčešća u oblasti Kavkaza, zapadnog Irana, istočne Turske, severnog Iraka), F (Indijski potkontinent), C (Aboridžini, Azija, Severna Amerika), D (Kina, Tibet, Burma), E (široko rasporstanjena, nastala u Africi, druga najčešća u Srbiji), B (Pigmeji), A (najstarija hapologrupa iz Afrike). Većina ovih haplogupa postoji u Srbiji. Kada je nasleđe u pitanju postoji mnogo zabluda (jedna od njih je da smo crni jer su Turci ovde žarili i palili 5 vekova).

Stručnjaci iz tima Srpskog DNK projekta i sa sajta poreklo.rs, proučili su moje dnk razultate, ukrstili ih sa etnografskim podacima (porodična slava, prezime i sl.) i dali mi ovakav odgovor: "Genetički rezultati ukazuju da porodica Antonijević pripada haplogrupi R1a-Z92. To je jedna od slovenskih grana haplogrupe R1a, posebno karakteristična za istočno-slovensko rusko i belorusko stanovništvo. Najveći procenti ove podgrupe su u krajevima gde se dodiruju istočnoslovenski i baltički narodi. Među Srbima je prisutna, ne u velikom procentu i verovatno ju je na Balkan donelo neko pleme koje je migriralo iz istočnog pravca, preko donjeg Dunava."

Onda je stiglo i malo iznenađenje. Od dosad testiranih bliskih porodica, najbliži mi je jedan poznati domaći političar. Nema sumnje da se tu radi o istom rodu, jer na uporedivih 16 markera imamo puno poklapanje. To znači da obojica potičemo od istog pretka koji je živeo pre 300 godina i to verovatno u Polimlju, u okolini manastira Milešava. Neću da otkrijem njegovo ime jer čoveka ne poznajem, čitavog života sve sam postigao isključivo svojim radom, a ovako reskiram one proizvoljne ocene: "Ma to mu je sredio burazer…"

Ljudi se često obraćaju genetičkim laboratorijama kada prave svoje porodično stablo. "Nekada damo potvrdu da dve porodice koje žive u različitim regijama, a imaju isto prezime i slave istu slavu, zaista imaju i zajedničkog pretka, a nekada to i nije slučaj. Kod praćenja porekla po muškoj liniji treba imati na umu da je osnovna pretpostavka da su sve žene bile verne" kaže dr Bojana Panić.

Poznato je da je pretpostavka majka svih zajeba. Iako je danas ova vrsta testiranja veoma jednostavna, pouzdana i relativno jefitina, ne zaboravite da je nekad bolje živeti u neznanju.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu