​O čemu razmišljamo dok nas prave budalama

Mogu neki ljudi da mešaju najradosniji i najtužniji praznik i može vlast da se ponaša kako hoće (očigledno), možemo i dalje da pitamo šta je bilo sa helikopterom, ko treba da preuzme odgovornost, ali, molim vas, nemojte da to budu mrtvi piloti, možemo i da slušamo ministra Gašića do prekosutra i da se nerviramo i jedemo iznutra.

Ne da možemo, nego smo skoro bili i primorani da slušamo premijerovo obrazlaganje "leks specijalisa" o Beogradu na vodi. Neki od nas su se pitali ko je ona plava iznad njega koja se zadovoljno smeši a nije Zorana Mihajlović, kao i da zamišljamo o čemu je razmišljao Nebojša Stefanović, tik ispod premijera u Skupštini, dok je sedeo i gledao u daljinu.

Da li je možda razmišljao o helikopteru? Da li se i on pitao ko treba da snosi odgovornost ili je razmatrao gde će za Uskrs? Bilo je vremena da se razmišlja o mnogo čemu svih 67 minuta koliko je trajalo izlaganje. Da ne pominjemo gromoglasan aplauz kojim je premijer dočekan u Skupštini, malo neukusno, zar ne?

Ne da je razmišljao, već nas je toliko ubeđivao, pa čak izvukao takve detalje iz prošlosti ne bi li nas animirao. Beograđanka, da. Sećate se. Ako ste ipak propustili, možda nam puste reprizu Skupštine sad za praznike, a imate i Jutjub. Evo ipak još jednog detalja iz premijerovog izlaganja vrednog pomena: "Zgrada "Geozavoda" služila je narkomanima i za neke druge radnje koje me je sramota da pominjem, a danas je to deo grada koji se najviše razvija."

Baš lepo što je pomenuo te narkomanske narkomane (ne znamo, doduše, koga tu sve podrazumeva), grupu ljudi sa kojima ova država ne ume da se nosi, koje žigoše na svakom koraku, koji su ruglo ovog društva koje treba da odstranimo, naročito iz Geozavoda. Pa, normalno. A fino je da premijer može da iskoristi njih za sopstvene potrebe, pardon, za potrebe ove vlasti.

A da vidimo sad o čemu smo mi razmišljali sve to vreme. Na pojedine izjave premijera ljudi su se čak hvatali za glavu i pitali: "Šta ovaj priča? Kako ga nije sramota? Dokle će ovako?" Razmišljali smo šta svi oni zamišljaju, i da li misle da smo mi baš tolike budale? Kako da se radujemo Beogradu na vodi? Čemu uopšte da se radujemo? Isto tako, razmišljali smo o tome koliko nam para treba za dvadesetak jaja i pečenje za Uskrs.

Ko je pomenuo ministra Gašića? Šta je sa helikopterom? Da li će ipak osvanuti neka ostavka ili smo, u stvari, svi mi majmuni, dok će i dalje da nas majmunišu? Eto, to su bile kratke skice onoga šta je u našim glavama. A sada, trk na pijace i u prodavnice, treba da se potroše pare i treba da budemo radosni barem jedno dva dana.