FYI.

This story is over 5 years old.

vesti

​Upoznajte ekstremnu francusku desnicu koja će pokušati da profitira od terorističkih napada

Posle ubistva 12 novinara u redakciji satiričnog časopisa Šarli Ebdo u sredu, događaji su se nizali sa sumornom neminovnišću. Odmazda je počela i strah se širi muslimanskom zajednicom.
12.1.15

Demonstranti ekstremne desnice tokom prošlogodišnjih protesta „Dan besa"

Posle ubistva 12 novinara u redakciji satiričnog časopisa Šarli Ebdo u sredu ujutru, događaji su se nizali sumornom neminovnišću. Nisu organizovane nikakve velike demonstracije, ali je odmazda počela, i strah se širi muslimanskom zajednicom.

U Le Manu, gradu zapadno od Pariza, tri ručne bombe su kasno uveče bačene u dvorište lokalne džamije. Na jugu, blizu Narborna, ispaljeni su hici na grupu ljudi koja je upravo završavala večernju molitvu. U četvrtak ujutru, u gradu Vilfranš-sur-Saon, bačen je Molotovljev koktel na ćevabdžinicu pored džamije. A u subotu popodne, jedna muslimanka u četvrtom mesecu trudnoće je izgubila bebu, kada su je napali na ulici u Parizu.

Reklame

Kao i mnoge zemlje u Evropi, izgleda da je Francuska na ivici; napetost je velika zbog duže ekonomske krize, zbog tenzija oko imigracije, ekstremna desnica je na velikom dobitku. Kada sam prošle godine posetio bivši industrijski pojas Francuske da bih istražio uticaj ekstremne desnice na lokalno stanovništvo, uočio sam da su glavni izvori problema de-industrijalizacija, nezaposlenost i razočaranje u umerenu levicu i umerenu desnicu.

Ali koje su to grupe zbog kojih bi trebalo da budemo zabrinuti? Ko čini francusku ekstremnu desnicu 2015. godine? Od skinheda, neo-nacista starog kova, do grupa za odbranu Jevreja, od bivših komunista do ekstremno desničarskih grupa koje tvrde da su odbacile nacionalizam, to je čudna, ponekad paradoksalna, ali uvek zastrašujuća mešavina.

Marin Le Pen, foto: Flickr user Blandine Le Cain

U njenom srcu nalazi se Nacionalni front (FN), dominantna partija krajnje desnice koju su sedamdesetih godina osnovali kolaboracionisti nacista, višijevski fanatici i anti-republikanci. Oni nisu jedina politička partija koja stigamtizuje muslimansko stanovništvo – Sarkozijev UMP je zabranio burke i trenutno je pod njegovim okriljem islamofobična frakcija pod imenom „Narodna desnica" – ali su najverovatnije najislamofobičnija partija u Francuskoj.

U martu prošle godine su na lokalnim izborima osvojili vlast u velikom broju gradova, i smesta se posvetili tome da muslimanskoj i imigrantskoj populaciji zagorčaju život što je više moguće. U toj partiji tvrde da su se detoksifikovali. Baš kao i kod jedne druge ekstremno desničarske francuske organizacije – Riposte Laique (Sekularni odgovor) – koja je organizovala mali miting u centru Pariza u četvrtak – stav FN-a po pitanju imigracije je zamagljen pričom o sekularizmu i republikanskom univerzalizmu; fašizam koji je preobučen u anti-fašizam. Neki od njegovih pripadnika, kao što je gradonačelnik Hajanža, Fabijen Engelman, kao i mnoge njihove pristalice, čak su nekada bili i komunisti.

Reklame

Za FN, masakr u Šarli Ebdou predstavlja još jednu priliku da prošire bazu i učine islamofobiju još prihvatljivijom i „legitimnijom" nego što već jeste. Njhova liderka Marin Le Pen, ćerka mnogo otvorenijeg fašiste i revizioniste Holokausta Žan-Mari Le Pena, već je pozvala na „republikanski" marš. Pucnjava takođe daje priliku za nametanje drugih ideja radikalne desnice. Dan posle napada, Le Pen je izjavila za kanal Frans 2 da će ako njena predsednička kampanja u 2017-oj bude uspešna, raspisati referendum za ponovo uvođenje smrtne kazne.

Takođe zabrinjava i širenje vanparlamentarnog pokreta uličnih protesta pod nazivom Bloc Identitaire, koji je 2003. godine osnovao Fabris Rober, bivši član ekstremne desničarske organizacije Unite Radical. Od svog osnivanja, sprovode svakojake uvrnute, provokativne, rasističke ulične akcije, osmišljene da preduprede „islamizaciju Evrope" i „rasizam uperen protiv belaca". Organizovali su žurke sa svinjetinom i vinom u muslimanskim četvrtima, i delili su takozvanu „identitetsku supu" beskućnicima širom zemlje, namerno diskriminišući muslimane i Jevreje. Posle ubistava, objavili su izjavu u kojoj kažu da „niko neće moći da tvrdi da se bori protiv džihada ako ne preispita ogromnu imigraciju i islamizaciju naše zemlje".

Antifašistički i fašistički grafiti u mestu Enin-Bomont, čiji je gradonačelnik član FN-a

Njhove teorijse ikdeje – koje odbijaju da nazovu nacionalističkim – ukorenjene su u identitetijanizmu – ideologiji koju je sprčkao filozof i takozvani „otac nove radikalne desnice" Alan de Benoa. On predvodi Institut za politiku GRECE – grupu za istraživanje i proučavanje evropske civilizacije. Kritičar neoliberalizma i multikulturalizma, Benoa tvrdi da je razdvajanje različitih rasa i kultura ključ za duhovni preporod. To je teorija koju on naziva „etnopluralizam". Oni koji nisu fanatici je nazivaju rasizmom.

Bloc Identitaire je ekstremno aktivan na internetu. Benou su posebno bliski neki aspekti mišljenja italijanskog filozofa Antonija Gramšija, čija teorija o kulturnoj hegemoniji ističe potrebu uticaja na kulturu i javno mnjenje da bi došlo do političke promene. Ova grupa čak ima i sveevropsku novinsku agenciju pod nazivom Novopress, preko koje širi svoju ekstremno desničarsku ideologiju.

Reklame

Bloc Identitaire je 2009. i zvanično postao politička partija, a tri godine kasnije osnovao Generation Identitaire, svojevrsnu fašističku organizaciju izviđača koja takođe radi na zaštiti „slobode", „kulturnog nasleđa" „rođenih" francuskih građana. Imaju pristojno producirani dvoipominutni video na Jutjubu od kojeg se zaista ledi krv u žilama, i u kojem sebe opisuju kao „generaciju etničkog sloma, potpunog neuspeha koegzistencije i nasilnog mešanja rasa".

Pripadnici Generation Identitaire-a u „patroli protv ološa".

Jedna od prvih akcija Generation Identitaire-a je sprovedena 2012, kada je 100 aktivista izvršilo juriš na veliku džamiju u Poitjeu, malom gradu u centralnozapadnoj Francuskoj, zauzeli krov i razvili zastavu sa svojim imenom. Prošle godine su organizovali ono što su nazvali patrole protiv ološa, u metrou u Lilu, kojima su želeli da zastraše svakoga za koga smatraju da nije Francuz.

Obe grupe održavaju tesne veze sa FN-om, na čiji politički položaj žele da utiču. Filip Vardon, vođa Nissa Rebela, lokalnog ogranka Bloc-a, 2013. godine se pridružio koaliciji ekstremnih desničarskih partija Marin Le Pen – Rassemblement Blue Marine – ili Zbor Marin Blu. I razni lideri podmlatka su bili članovi timova za kampanju FN tokom prošlogodišnjih izbora. Neki od njih, kao što je Damie Rieu, čak su dobili i stalne položaje. U njegovom slučaju, zadužen je za komunikacije za Žulijana Sančeza, gradonačelnika Bokera, iz redova FN.

Još jedna grupa koja je navodno povezana sa Nacionalnim frontom, i možda jedna od najčudnijih pojava među francuskom ekstremnom desniciom je Ligue De Defense Juif (LDJ), francuski ogranak Lige za odbranu jevreja (JDL) – otrovno anti-arapska militantna grupa koja je sebi dala zadazak da brani Jevreje od antisemitizma, ili, kako to obično ispadne, bilo kakve kritike Izraela.

Reklame

Ligu je u Americi 1968. godine osnovao rabin Meir Kahan, koji je takođe uspostavio Kach, sada zabranjenu religioznu nacionalističku izraelsku političku stranku. Ova grupa je zabranjena u mnogim državama širom sveta, uključujući i Ameriku koja je JDL proglasila za terorističku organizaciju. Ali ona u Francuskoj deluje slobodno i tvrdi da joj članstvo narasta posle rata u Gazi prošlog leta i oštrih antisemitskih incidenata. Prošlonedeljna opsada košer prodavnice na istoku Pariza možda će još više uticati na to.

Francuski ogranak skoro u potpunosti čine mladići, i uglavnom je aktivan u Parizu i Lionu. Od 2001. godine, optuženi su za preko sto fizičkih napada i nasilja, ukljućujući i napade na srednjoškolce, vandalizovanja jedne pro-palestinske knjižare u Parizu i kačenja eksplozivne naprave na auto Džonatana Moadaba, jevrejskog novinara i otvorenog kritičara izraelske države.

Njihov odnos sa drugim ekstremnim desničarskim partijama je bizaran, barem za takozvanu jevrejsku grupu. Za jednog od njenih osnivača, Žan-Kloda Natafa je poznato da je povezan i sa FN-om i Bloc Identitaire-om. Kao i u Britaniji, gde JDL ima svoj jevrejski ogranak u Ligi za odbranu Engleske (EDL), osnovni princip je izgleda taj da je neprijatelj tvog neprijatelja tvoj prijatelj. Priča se da je uzrok začuđujućeg užasa i razonode među francuskim antifašistima činjenica da jedna jevrejska grupa staje rame uz rame sa ljudima koji naginju ka „hitleričnoj" politici, zbog toga što i jedni i drugi toliko mrze Arape.

Demonstrant pozdravlja „quenelle" pozdravom, na ekstremnom desničarskom protestu prošle godine

Jedan osvedočeni antisemita koji se izgleda ne dopada LDJ-u je Dijedon M'Bala M'Bala, nekada aktivista protiv rasizma koji je kasnije počeo da postavlja snimke na Jutjubu koji govore o „jevrejskom lobiju", i koji je izmislio quenelle pozdrav, obrnuti „zig hajl", koji je Nikolu Anjelku uvalio u nevolju.

Njegova mešavina teorija zavere, antizapadne retorike i opakog antisemitizma blizak je brojnim ljudima, od ekstremne desnice, do otuđene urbane omladine. Njegova popularnost u ovoj potonjoj grupi je posebno čudna, kada uzmemo u obzir njegove bliske veze sa osnivačem Nacionalnog fronta Žan Mari Le Penom, koji je kum njegovom trećem detetu, i sa Alanom Soralom, aktivistom ekstremne desnice i osnivačem organizacije Jednakost i priznanje.

Nažalost, Diedon i Soral nisu kraj priče. Postoje aktivni katolički fundamentalisti, postoji zlokobno homofobični pokret pod nazivom Manif Pour Tous, koje je prošle godine organizovao demonstracije protiv zakona o gej brakovima, naravno, postoje i grupe skinheda, koji nisu nestali, uprkos tome što nemaju krovnu organizaciju. Prošle godine je grupa neo-nacističkih blejača sa kukastim krstovima bila odgovorna za tragičnu smrt Klementa Merika, osamnaestogodišnjeg antifašističkog aktiviste.

Sve u svemu, slika je zbunjujuća. Neće se sve ove grupe nadati koristi od ovih ubistava, nisu sve otvoreno islamofobične, ali mnoge jesu. I kao i uvek, običan svet će stradati zbog njihovih akcija: imigranti, građani muslimanske veroispovesti i izbeglice koje su pobegle od istih tih ljudi koji su izvršili masakr u sredu. Za estremnu desnicu u Francuskoj, ovo bi mogao da bude definišući trenutak.