Pokušao sam da izlečim mamurluk infuzijom u autobusu

U hladno nedeljno januarsko jutro, ogroman crno-žuti autobus stao je ispred Royala, sportskog bara blizu Union Skvera na Petoj aveniji na Menhetnu. Bilo je jedanaest ujutru, onaj period jutra kada mamurluk krstari ulicama u potrazi za sendvičem, smutijem, još jednim pivom ili bilo čime što će smanjiti pulsiranje u glavi. To je upravo ono što ovaj autobus nudi – za 129 dolara možeš da uđeš i dobiješ od doktora infuziju vitamina i ostalih lekova, što bi ti kasnije verovatno pomoglo da bez problema ušetaš u bilo koji bar i naručiš pivo, taman za sledeći plej-of meč NFL lige.

Unutrašnjost autobusa je podsećala na nešto između pećine klasičnog čoveka sa Vol Strita i čekaonice u nekoj klinici: kožne sofe i TV u prednjem delu i deo za tretmane diskretno sakriven iza zavese. Tri žene sa infuzijom u rukama sedelie su u tišini i rasejano buljile u Instagram na svoji telefonima – na isti onaj način na koji buljimo u Instgram kad se ništa drugo oko nas ne dešava.

Autobus pripada kompaniji koja se zove Hangover Club. Osnovao je Asa Kitfield, sin doktora koji je znao kako da prevaziđe jutarnju mučninu. Kitfield mi je ispričao da je, kad je imao samo dvanaest godina, dobio prvu unfuziju od oca kako bi prebrodio jutro posle pijanstva B-12 šotovima. Kad je odrastao čuo je da možeš dobiješ fiziološki rastvor protiv mamurluka, pa je, kada je otputovao na Majami za svoje momačke veče, sebi priuštio jednu turu.

"Imali smo prijateljicu medicinsku sestru koja je bila sa nama na žurci i ona nas je povezala sa nekim ljudima", kaže. "U roku od sat vremena osećao sam se sjajno i pomislio Vau, ovo zaista radi. Prvi put je to je bio čist fiziološki rastvor, i pomislio sam da je kul, ali da moramo da ga unapredimo."

Prošle godine udružio se sa doktorom Džošuom Birom. Napravili su servis infuzija za lečenju mamurluka dostupan po pozivu. Oni koju su skeptični mogu sa podsmehom da gledaju na ideju da tretman infuzijom može da popravi kvarove u telu nastale mamurlukom brže od doručka i kafe, ili se mogu zakačiti za apsurdnu cenu tretmana. Ali, uz pulsirajući eho prošle noći, servis za lečenje mamurluka koji podržava jedan doktor možete videti i kao pravo rešenje - učinili biste i platili sve samo da pulsiranje prestane.

Iako mamurluk postoji od kada i alkohol, naučnici nikada zapravo nisu otkrili šta ga izaziva. Pre godinu dana, u priči koja se pojavila u magazinu Wired, Sve što nauka zna o mamurlucima i kako ih izlečiti, pisac Adam Rodžers objašnjava da "do pre dve decenije naučnici nisu mogli da se slože da definišu mamurluk istom grupom sindroma". Naravno, to nije sprečilo ljude da izmišljaju narodne lekove – jedan, nastao u desetom veku u Bagdadu, uključuje srkanje vode i zdravi gulaš. Drugim rečima, ideja o lekovima za mamurluk nije se mnogo promenila.

Ali dvadeset i prvi vek zahteva da se stare stvari menjaju i postanu uglađenije i skuplje. Poslednjih godina, terapija mamurluka postala je trend, sa različitim kompanijama koje nude mobilne tretmane za koje doktor ili sestra dođu kod vas kući, na posao, ili u kancelariju i obave intervenciju.New York Times je nedavno objavio članak o ovim tretmanima i primetio da su postali "vrlo česti u spa centrima, specijalnim klinikama, lekarskim kancelarijama, a sada i kao kućna usluga. Sve što vam je potrebo je vena i nekoliko stotina dolara."

Njujorški, verovatno napopularniji, servis je The IV Doctor. Pokrenuo ga je 2014. godine doktor Adam Nadelson. Sada su se već proširili na Hemptons, San Francisko, Čikago i Los Anđeles. Njehovo rešenje za mamurluk uključuje bar hiljadu mililitara supstance koja se nalazi u infuziji a služi za rehidrataciju organizma – zajedno sa vitaminima B i C. Možete da nabavite pakete koji sadrže lekove protiv gorušice, mučnine i bolova.

Kako je Tajms istakao u tekstu, formula je identična Majersovom koktelu, sredstvu koje je osmislio doktor Džon Majers šezdesetih godina, a koje leči nedostatak hranljivih materija i dehidrataciju.

"Ovo nije nova stvar", kaže Nedelson. "Ono što je novo je način pružanja usluge". Ili, drugim rečima, novo je to što je sredstvo prožeto glamurom koji "vredno-radi-dobro-se- provedi" tipove ljudi privlači da plate stotine dolara (nakon što su prethodne noći već potrošili toliko na cirku) za nešto što zapravo ne zvuči mnogo sofisticiranije od kokosove vode.

The Hangover Club računa na sličan brending – Instagram profil kompanije prepun je priča i zajebancija o mamurluku sličnom onom na Bro Bibleu ili Total Frat Moveu – iako imaju jednu stvar koju The I.V. Doktor nema: autobus u kome se mamurni ljudi saosećaju jedni sa drugima dok se njihova oronula, alkoholom razvaljena tela pune vitaminima.

Ipak, kada sam ga pitao šta čini njegov bizinis boljim od konkurencije, Kitfield je insistirao na naučnoj strani. "To je verovatno naš protokol – mi smo jedini koji nude ovakve vitamine, poput Glutathione detoks mešavine. To je super kul, master antioksidant koji čisti slobodne radikale u telu, nastale nakon unošenja ogromnih količina alkohola."

Komapnija, naravno, ne promoviše konzumiranje alkohola. "Mi ne želimo da podržavamo alkoholisanje", kaže Kitfiled. "Na ovu terapiju gledamo kao na Ups dugme. Možda ste sinoć izašli sa prijateljima, niste večerali pre toga, tri vodke su se pretvorile u mnogo više njih, a danas imate nešto gde ne možete biti mamurni. Tu uskačemo mi kao Ups dugme koje vas, kad pritisnete, vraća nazad u život i pomaže da nastavite dan kao da se ništa nije desilo."

Treba pomenuti da The Hangover Club ne pomaže za izlečenje bolova nastalih nakon konzumiranja koke ili ekstazija. "Ovo je striktno za dehidrataciju", kaže Kitfield. "Ne pomažemo ljudima koji su pod uticajem nedozvoljenih droga, tu već ima mnogo rizika."

Kitfield je od konkurencije dobio kritike zbog nedostatka medicinskog iskustva. Konkurenti njegov autobus vide kao jeftin trik da zadobije pažnju. "Autobus ispred bara je opasnost", kaže Nedelson. "Kad neko izađe iz bara i uđe pravo u autobus, vi ne znate tačan iznos alkohola koji ima u krvi. Ne znate kako će reagovati na infuziju."

Kompanije koje se bave ovim poslom imaju mnogo podsticaja da pribegnu vratolomijama i pljuju jedni po drugima u štampi – ono što rade svodi se na marketing. Nijedna od kompanija koje nude lekove za mamurluk zapravo nije patentirala svoj proizvod i još uvek ne postoji nijedan lek koji je odobrila država.

Doktor Damaris Rohenau, istraživač zloupotrebe alkohola i droge na Brown univerzitetu, i ko-osnivač Alhocol Hangover Research grupe, sumnja da je usluga koju pružaju ove kompanije uopšte korisna. "Godinama unazad radim istraživanja o mamurluku i nisam video nijednu studiju koja je potvrdila bar jedan komercijani proizvod", rekla mi je. "Nema dokaza da su vitamini lek za mamurluk, i nema dokaza da elektroliti imaju bilo kakvu ulogu u ublažavanju mamurluka". Dodaje da nema potrebe za skupim infuzijama kada ste sami sposobni da jednostavno popijete dovoljno vode.

Drugim rečima, ležanje u krevetu kod kuće i samo-lečenje u pokušaju da sebe vratite u stanje približno zdravom, jednako je efikasno kao i plaćanje skupom profesionalcu da vam intervenski upumpa fensi vodu.

Dozvolili su mi da probam najskuplji paket The Hangover Club-a, Mega paket, koji košta 249 dolara ako dođu kod vas kući, i 169 dolara ukoliko vi dođete do autobusa. Prepun je lekova protiv glavobolje, "super B vitamin bustera", Glutathion detoksa, tečnog magnezijuma i ogromne doze vitamina C.

Popunio sam listu istorije bolesti, kao što bih kod bilo kog doktora, a sestra je bila druželjubiva i profesionalna kada me je odvela do stola i zabola mi iglu u ruku. Prvo mi je bilo malo muka od plastičnog mirisa hipodermične igle, a onda, nakon nekoliko minuta, obuzela me je toplota kad su vene počele da apsorbuju slatku, slatku infuziju. Sestra je prokomentarisala da prilično brzo reagujem na tretman. Ispričala mi je priču o mušteriji koja je za vreme infuzije dobila užasne bolove i ispovraćala se po celom autobusu. Nije mi ispričala da li je uspela da mu skine infuziju pre nego što je počeo da povraća.

Žena koja je pored mene isto dobijala tretman rekla je da deluje, a ja nisam mogao da kažem da se nisam osećao bolje, ali ni da se osećam odlično. Osećao sam se malo napeto, pomalo uznemireno i vrtelo mi se u glavi. Ali opet, možda je to pravo stanje u kome treba biti da bi ušao u bar i počeo sve ispočetka.