Gradsko veće Beča razmatra postavljanje „mini-hotela" ili „drive-in bordela" u prigradskim naseljima prestonice da bi tako poboljšala uslove rada za ulične prostitutke. Članica veća Sandra Frauenhofer izjavila je da je spremna da o sprovođenju ove mere razgovara sa policijom i nevladinim sektorom na sledećem zajedničkom sastanku.
Ovakvi objekti prvi put su postavljeni u Cirihu tokom prošle godine u okviru eksperimentalnih mera koje je sprovela sama opština da bi uličnu prostituciju učinila bezbednijom i lakšom za sve koji u njoj učestvuju. Klijenti kolima ulaze u takozvane „seks-boksove" i ostaju tako parkirani u drvenim konstrukcijama nalik parking mestu za vreme obavljanja usluge. U cilju bezbednosti postoje prekidači kojima se aktivira alarm, kupatila i tuševi.
Ulična prostitucija je u Beču uglavnom legalna, mada je ograničena na određene ulice van stambenih zona. Ali nakon što je u proteklih nekoliko godina uvedeno puno novih zabrana, danas preostaju samo dve lokacije na kojima je moguće raditi na ulici: to su ulica Bruner u Lisingu (zapad) i Autokaderštrase u Florisdorfu (sever). U oba slučaja radi se o opustelim industrijskim zonama u najudaljenijim prilazima gradu, bez ikakvog pristupa bilo kupatilima, bilo hotelima, gde žene stoje pored puta čekajući klijente da se pojave.
Kada je u novembru 2011. godine grad Beč sproveo reformu zakona o prostituciji, Sandra Frauenhofer je kao članica gradske uprave nadležna za to pitanje istakla kako je reforma usmerena ka poboljšanju uslova i za stanovnike tih zona – koji su se žalili na uznemiravanje i neprijatnosti – i za lica koja se bave prostitucijom. Međutim, nevladine organizacije i sindikati zaposlenih u prostituciji tvrde da navedene mere uglavnom štete svim učesnicima u prostituciji.
Helga Amesberger, koja je nedavno sprovela istraživanje o prostituciji u Beču za Institut za proučavanje konflikata, izjavila je da je, iako su novi zakoni možda i bili namenjeni preokretanju situacije na bolje, efekat koji je njima postignut zapravo sasvim obrnut.
„Kada se prostitucija potiskuje u predgrađa, u kojima nema pogodnih hotela ni prilike da se utopli ili po potrebi potraži skrovište od opasnosti, rizik od mogućeg nasilja se povećava", izjavila je Amesberg. „Ako sam prinuđena da uđem u klijentov auto i sa njim se odvezem nekuda, biću prepuštena njegovoj volji."
Kristijan Knapik, koji na adresi www.sexworker.at vodi forum za ljude koji se bave ovim poslom, otišao je i korak dalje. On tvrdi kako novi zakoni nisu ništa uradili za zaposlene u prometu seksualnim uslugama, jer im je jedina svrha da uklone prostituciju sa ulica kao ustupak svim negodovanjima u javnosti.
„Ima već pedeset godina kako prostitucija postoji u samom centru Beča bez ikakvih problema", kaže Knapik. I sam Prater, ogroman park u strogom centru grada, odavno je poznat kao zona crvenih fenjera. Nedaleko su i hoteli za jednu noć u kojima se po satu mogu iznajmiti sobe uličnim prostitutkama koje su tu radile sasvim legalno.
Danas su prostitutke koja žele da rade u Beču suočene sa pregršt mukotrpnih savetovanja i propisa. Da bi dobile radnu dozvolu, moraju da se prijave u policiji i prođu zdravstveni pregled, nakon čega su u obavezi da tri nedelje čekaju na dozvolu, takozvani „poklopac". Procedura je prespora i za većinu previše komplikovana.
„Žene koje dolaze u Austriju u nameri da se bave ovim poslom najčešće nisu dobitnice na lutriji i potreban im je novac", kaže Knapik. „Umesto da se prijave, one odmah počinju da rade bez dozvole jer ih novi zakoni i dugotrajna procedura prisiljavaju na to", objašnjava on.
Kada se jednom prijave, u obavezi su da se svake nedelje podvrgavaju „proveri zdravlja" u samo jednoj ustanovi koja trenutno radi sa ukupno 3,390 trenutno registrovanih u prostituciji u Beču. Komisija za borbu protiv diskriminacije žena istakla je u najnovijem izveštaju za Austriju kako ovi obavezni zdravstveni pregledi „možda ne poštuju ljudska prava (lica koja se bave prostitucijom) na privatnost i telesni integritet." U izveštaju ove komisije takođe stoji kako navedeni propisi nisu u skladu sa Međunarodnim smernicama za HIV/AIDS i ljudska prava.
Sve rigoroznija ograničenja vezana za zone u kojima je bavljenje ovim poslom još uvek dozvoljeno takođe su primorala mnoštvo prostitutki da rade mimo propisa, tvrde stručnjaci. Tako je u septembru 2013. godine zatvorena zona crvenih fenjera oko Pratera nakon što je tu otvoren novi Ekonomski univerzitet. Ulične prostitutke koje su tu nekada radile posle deset uveče i često dolazile u obližnje namenske hotele sa svojim klijentima potisnute su u opustele ulice po udaljenim predgrađima Florisdorf i Lising gde ih i danas možete videti – daleko od kafića, hotela, pa čak i toaleta.
Lice za koje se utvrdi da se bez dozvole bavi prostitucijom ili koje traži klijente izvan za to predviđenih zona prinuđeno je da plati novčanu kaznu u iznosu do 1,000 evra. „Policiji je ponekad dovoljno da žena samo pogleda ili klimne glavom u pravcu automobila koji prolazi pa da je kazni ", kaže Knapik. Nakon što počini dovoljno prekršaja, lice koje nema austrijski pasoš može biti i deportovano.
Prema istraživanju koje je sprovela Amesberg, kao i nekim drugim procenama, negde oko 90 odsto onih koji se bave prostitucijom na teritoriji Austrije su imigranti, većinom poreklom iz Istočne Evrope. U najnovijem izveštaju koji je objavila Policijska uprava za grad Beč, 38 odsto prostitutki koje su u prošloj godini registrovane u ovom gradu dolaze iz Rumunije, 26 odsto ih je iz Mađarske, a 10 odsto iz Bugarske. Prostitucija je navodno samo jedan od inače malog broja načina da azilanti legalno dođu do zarade.
Uprkos osporavanim tvrdnjama da je amandman iz 2011. godine na bečki set zakona o prostituciji izglasan iz najbolje namere, problemi koje je izazvao po svemu sudeći apsolutno su nadmašili sve pozitivne efekte zajedno. Ako je verovati stručnjacima, premeštanje ovih žena u predgrađa umanjilo je njihovu bezbednost.
„I dok su u gradu mogle da rade manje ili više nezavisno – da biraju klijente, da odbijaju one koji im se ne bi svideli, da sa njima odlaze u obližnje hotele i zadrže sav profit za sebe – sada više nego ikada traže zaštitu svodnika", kaže Knapik.
Izveštaj Amesbergove dolazi do sličnih zaključaka. Činjenica da su žene primorane da rade ilegalno samo dodatno pogoršava njihov položaj: ako se obrate policiji da bi prijavile nekog nasilnika, zaglave prijavljujući i same sebe.
Nezadovoljnici takođe skreću pažnju i na „manjak infrastrukture" u trenutnoj situaciji. Ženama je dozvoljeno da kontaktiraju klijente samo u predviđenim zonama izvan stambenih naselja. Ali im nije dozvoljeno i da svoje usluge obavljaju u tim istim zonama, a pošto seks u kolima ili pored puta još uvek nije u skladu sa propisima, to onda dovodi do visokih kazni i za prostitutke i za njihovu klijentelu. Najbliži hoteli su kilometrima daleko, seks sa klijentima je zabranjen tamo gde je dozvoljeno da ih isti pokupe, kao što je zabranjen i na mestima koja su blizu hotela.
„Zato te žene moraju da se voze po petnaest kilometara sa svojim klijentima do prvog hotela, da tamo rade to što rade za 30 ili četrdeset dolara, pa da se onda taksijem vrate", kaže Knapik. „To je potpuno apsurdna situacija koja nimalo ne olakšava posao prostitutkama."
Kada se sve ovo uzme u obzir, uopšte ne iznenađuje što na ulicama Florisdorfa i Lisinga maltene više i nema prostitutki. Pošto se iz meseca u mesec pojavljuju sve novije i strože zabrane u pogledu mesta i vremena, izbora je sve manje a sam posao se pretvara u opasnu i finansijski krajnje neisplativu avanturu. Prema tvrdnjama bečke policije, od 200 do 300 prostitutki koliko je prema nekim procenama radilo na ulici, sada ih je ostalo svega oko tridesetak.
Pa čak i tako mali broj je izgleda dovoljan da izazove bes i negodovanje. Lokalna partija pod nazivom „Svi za Florisdorf" uspela je da sakupi više od 7,000 potpisa i organizuje mitinge da bi se izborila za dodatne zabrane vezane za prostituciju u svom komšiluku. Prostitutkama je tako sada dozvoljeno da rade samo između 10 sati ujutru i uveče. Kako je Hans Jerg Šimanek, lokalni predstavnik partije, izjavio za austrijski dnevni list Die Presse, cilj je da se sva lica koja se bave prostitucijom trajno sklone sa ulica.
A drive-in boksovi o kojima gradski oci trenutno razmišljaju kao o jednom od rešenja da se pomogne prostitutkama i tako premosti problem logistike u Florisdorfu nemaju puno šanse da postanu i stvarnost. „Svi za Florisdorf" je, da sve bude čudnije, stranka koja podržava izgradnju boksova, sve dotle dok se ne izdržavaju novcem austrijskih poreskih obaveznika. „Ne možemo iz svog džepa da finansiramo prostitutke i njihovu klijentelu", glasi izjava koja se može naći na sajtu partije.
Zastupničke organizacije kakva je Sexworker.at se u potpunosti protive ideji drive-ina. Knapik tvrdi da su drveni boksovi odvratni u poređenju sa onim radnim uslovima koje su prostitutke imale pre amandmana iz 2011 godine.
„Nekada smo u Beču imali hotele u kojima je dvadeset minuta koštalo 10 evra – bili su to mali, dobro organizovani objekti smešteni nedaleko od mesta gde su se okupljale prostitutke koje su onda tu dovodile svoje klijente", kaže Knapik. „Račun je plaćao sam klijent u sobama je bilo tuševa i kupatila, a sve je uglavnom bilo i bezbedno jer su druge prostitutke uvek bile blizu."
Po njemu, rešenje nije u tome da se po predgrađima grade drveni boksovi za automobile, već da se licima koja se bave prostitucijom dozvoli da se vrate u one delove gradskog jezgra u kojima su decenijama pre toga radila sasvim bezbedno. „Mi smo protiv centralizacije i getoizacije", kaže Knapik „Ulična prostitucija je posle amandmana iz 2011. postala nemoguća, a sada nam se nudi poboljšanje od 10 odsto. Mi međutim želimo da se vratimo na početak. Ženama se mora dozvoliti da se kreću u okolini hotela u centru grada."
Gradsko veće ovaj predlog međutim uopšte i ne razmatra. Članica veća Sandra Frauenhofer je dovoljno realna da shvati kako prostitucija neće nestati izglasavanjem zakona. Ona i ne pokušava da zabrani prostituciju ili da klijentima razrezuje novčane kazne. „Politika nema moć da ukine prostituciju. Mi možemo samo da radimo na poboljšanju uslova", izjavila je.
Frauenhoferova je naročito istakla da grad Beč želi da prostituciju skloni iz stambenih četvrti i sa ulica tako da se ona barem ne vidi. „To je bio razlog zašto smo usvojili taj amandman", izjavila je. „Za celu stvar je ključna segregacija ulične prostitucije i stambenih četvrti."
„Tako malo nedostaje da sve bude kako treba", kaže Knapik. „Ko želi da se bori protiv nepravde, ne sme da oduzima prava. Prostitutke koje moraju da rade u legalnoj sivoj zoni je lakše eksploatisati."