FYI.

This story is over 5 years old.

Stubac

Zašto uvek ostajem u gradu za Prvi maj

Reklo bi se da ne postoji razlog zašto neko sa ovog područja ne bi voleo Prvi maj, ali ja uvek ostajem u gradu.
1.5.15
Foto via Flickr user Andy Arthur

Reklo bi se da ne postoji razlog zbog koga neko sa ovog područja ne bi voleo Prvi maj. Ne radi se, jede se (mnogo), pije se (još više), a dan ranije se obavezno obiđe neki od mega-marketa. Ljudi odu do obližnjih izletišta i na njima traže signal za Wi-Fi, kako bi pogledali tutorijal za bacanje frizbija. Sve u svemu – raj! Međutim, već nekoliko godina unazad, ja ovaj praznik provodim isključivo u gradu jer tog dana (i samo tog dana u godini) beton, asfalt i naprsli ivičnjaci izgledaju mnogo, hm, prirodnije.

Foto: Uroš Dimitrijević

Ne mogu sa sigurnošću da potvrdim kada je tačno sve otišlo u tri lepe, ali nekako je po pravilu za Prvi maj u prirodi mnogo gore nego u gradu. Od nečega što bi trebalo da predstavlja okupljanje sa porodicom i ortacima uz roštilj, "Praznik rada" se pretvorio u dan kada će stoka još više sjebati svaki kvadratni milimetar zelenih površina i još će imati opravdanje za to.

Kako mali broj ljudi ima prihode kao Ričard Brenson, pa ne može sebi da priušti ostrvo, jedini spas predstavljaju vikendice. Samo tamo možete spremiti roštilj bez primesa ugljen-monoksida koji oslobađa nečija golf dvojka sa probnim tablicama. Ali, ukoliko nemate gajbu van grada ili neki štek za koji baš niko ne zna, onda ste ga ugasili. Suludo je i pomišljati na izletišta.

Foto: Uroš Dimitrijević

Sećam se tog definitivno poslednjeg Prvog maja koji sam proveo u prirodi. Otišao sam sa društvom do Jelašničke klisure da malo "udahnemo vazduh". Bolelo nas je dupe da odemo tamo dan ranije i prespavamo, tako da nije ni bilo mesta za nas kada smo stigli. Sve je bilo krcato ljudima koji paradajz drže u ručnim frižiderima, a pivo hlade u potoku. Ipak, odlučili smo da iskuliramo malo kada smo već došli.

Čim sam izašao iz auta, osetio sam se kao pripadnik Čambuli plemena koga su kidnapovali i bacili na Zakintos. Pijani muški deo populacije je raspravljao o veličini i kvalitetu kobasica (da, i "onih drugih" kobasica), žene su se cerekale, dok su deca igrala nešto što je ličilo na spoj fudbala i skoka s motkom. Čak je jedan mali počeo da žvaće primerak Enigmatike koji je služio za raspaljivanje skare. Iz jednog automobila cepala je turska muzika na srpskom, dok su momci iz drugog automobila pokušali da ih nadjačaju robot kolom. Ovo nije bio uranak, ovo je bila demonstracija tehnika iznuđivanja informacija koje praktikuje Kim Džong Un.

Reklame

Seli smo što smo dalje mogli od izvora zvuka što, nažalost, nije bilo mnogo daleko. Nekako smo navikli uši na muziku, kada smo čuli pucanj. Ponadao sam se da je rasprava o kobasicama došla do kritične tačke, te da je neko odlučio da pobedu osigura pucanjem u prepone svog rivala, ali nismo bili te sreće. Prasak je zapravo došao iz auspuha renoa četvorke bez karoserije koji je neki ludak vozio napred-nazad kroz potok, preteći da zgazi i friklajmbere i pivo. Ovo je bio pakao, kao neka paralelna dimenzija između kanala DM Sat i Happy televizije. Svi ti silni zvuci su verovatno rasterali retke vrste životinja ili prouzrokovali njihov sterilitet. Probili smo se kroz gomilu ljudi i đubreta koje su bacali gde god su stigli i seli u auto. Klopu smo pojeli na putu do grada.

Foto: Uroš Dimitrijević

Tada sam se zakleo da nijedan Prvi maj više neću provesti u prirodi. Znam da grad izgleda slično kao onaj iz filma I Am Legend i da ne može apsolutno nigde da se pronađe hrana, ali je makar mirnije i, u neku ruku, mnogo bezbednije jer niko ne pokušava da vas zgazi vozilom koje nije moguće registrovati ili uguši plastičnom kesom.

Stvar je u tome što nije bitno da li ste se do izletišta dovezli dizelašem ili biciklom i da li tamo slušate Baju Malog Knindžu. Možete u prirodi do sve snage odvrnuti i Stravinskog, ali opet ćete biti kreten. Poenta je u tome da, kada se nalaziti u divljini, poštujete zakone te iste divljine. Ali prirodne zakone, a ne neke vaše verzije regulativa iz Pobesnelog Maksa. Skupite to jebeno đubre za sobom, valjda vam je jasno da plastične kese uspevaju jedino u Bugarskoj.

Foto: Uroš Dimitrijević

Ako vam se već samo zajebava i prave pizdarije, možda treba da odete na uranak koji organizuju turističke agencije. Koliko ja kapiram, to je neka domaća varijanta spring break-a, osim što umesto Kid Roka nastupa Gru, a sa njim nikad nema greške jer i dalje ga žele. Ali budite na oprezu, pouzdani izvori su mi otkrili da ribe sa promo klipova ne izgledaju baš tako i u realnosti.

Pogledajte film VICE Srbija o borbi bikova u Bosni:

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu