FYI.

This story is over 5 years old.

Svaštara

​Da, možeš da se navučeš na vutru

Ljudi su skloni tome da veruju da vutra ne izaziva zavisnost, ali ipak, mnogi redovni uživaoci se muče da prestanu. Razgovarali smo sa stručnjakom i duvačima da bismo to shvatili.
30.4.16

Foto by Bedtime champ via Flickr

Ljudi su skloni tome da veruju da trava ne izaziva zavisnost, ali ipak, mnogi redovni uživaoci se muče sa time da prestanu. Razgovarali smo sa jednim stručnjakom i duvačima iz čitavog spektra da bismo to shvatili.

„Sećam se da sam u jednom trenutku rekao sebi, 'Duvaću svaki dan', u mejlu Brodliju piše Endrju*, koji sam priznaje da je zavisnik čiji je prvi izbor droge marihuana. „I tačno to sam i činio".

Reklame

Prošlo je deset godina – tri hiljade šesto pedeset dana – i Endrju je duvao svakog dana. Kada je počeo, mislio je da je to kul. Imao je 12, možda 13 godina. U to doba je duvao u jarku pored parkinga, u svom rodnom gradu.

Uz sve veću rasprostranjenost programa za odvikavanje u 12 koraka, razvoja industrije ustanova za rehabilitaciju, i medijskog izveštavanja, koncept zavisnost je dobro poznat. Podaci koje je u januaru objavio Nacionalni institut za zloupotrebu alkohola i alkoholizam pokazuju da svake godine u SAD bude zabeleženo 88 hiljada smrtnih slučajeva povezanih sa alkoholom, što ga čini „četvrtim vodećim uzrokom smrtnosti koji je sprečiv" u ovoj zemlji. Ali iako je svest o zavisnosti o teškim drogama i alkoholu sve veća, i postoji sve više naučnih istraživanja o tome, na zavisnost od marihuane se najčešće gleda kao na benignu. Mnogi ljudi veruju da marihuana uopšte nije štetna, i umesto toga se fokusiraju na korist koju uživaoci mogu da imaju od nje. To sugerišu i mediji; bezbrojni članci navode razloge zašto je duvanje korisno. Ali šta ćemo sa slučajevima kada nije?

Uobičajeno je verovanje da zavisnost od marihuane ne postoji, ali rezultati nedavnih studijato dovode u pitanje. U izveštaju objavljenom u Medicinskom časopisu Nove Engleske piše da „uprkos nekim borbenim diskusijama o tome da li marihuana izaziva zavisnost, dokazi jasno ukazuju na to da dugoročno uživanje marihuane može da dovede do zavisnosti. I zaista, oko devet posto onih koji eksperimentišu sa marihuanom postanu zavisni". Za razumevanje zavisnosti od marihuane je potrebna suptilnost: iako marihuana kod većine ljudi ne izaziva fizičku zavisnost, u pitanju je droga koja menja raspoloženje, i moguće je da redovni uživaoci postanu psihički zavisni od nje.

Reklame

„Bio sam gotovo u potpunosti odvojen od stvarnosti", priča mi Endrju o deceniji koju je protraćio na duvanje. Tokom tih godina je mislio da bi mu život bez trave bio isuviše bolan. Marihuana mu je bila izlaz. „Pošto se emocije uglavnom javljaju u stvarnosti", kaže mi on, „U duvanju sam našao veliko olakšanje i utehu za svoja posrana osećanja". Endrjuova priča je ekstremna, ali slična je mnogim pričama o zavisnosti.

Međutim, nisu sve priče o zavisnosti iste. Ako je Endrjuova ekstremna, onda Samantina*, 27, predstavlja drugačiji, možda češći oblik zavisnosti od marihuane. „Ne moram sve vreme da budem odvaljena od duvanja", kaže mi ona, dok zabada štapiće u tajlandske nudle. Našli smo se u restoranu u Bušviku. Izgleda neverovatno kul; karmin joj se nije razmazao kada je zagrizla u masne rezance. „Ja ne duvam na bong. Motam džointe i popušim malo trave tokom dana. Pet grama trave mi traje dve nedelje".

„Znam da trava 'tehnički' ne izaziva zavisnost, zato što ne izaziva fizičku zavisnost. To je možda tačno, ali ja sam od nje bio zavisan kao bilo ko drugi od bilo čega drugog."

Nije sigurna da li može sebe da nazove „zavisnikom", zato što može da apstinira određeni vremenski period, ako mora. „Ali kada imam travu, duvam svaki dan", kaže ona. Kaže mi da kada duva neko duže vreme, takođe ima tendenciju da pare koje bi inače mogla i koje bi trebalo da uštedi troši na vutru. „Pretpostavljam da može da se kaže da je to neka vrsta zavisnosti", sleže ona ramenima.

Prema dr Normanu Hofmanu, profesoru psihologije na Univerzitetu Zapadne Karoline, specijalizovanom za bolesti zavisnosti, to bi moglo da bude tačno. „Zavisnost je stanje koje karakteriše 'gubitak kontrole' prilikom uživanja", objašnjava mi on u mejlu. „To znači da individua ne može da obuzda uzimanje, što izaziva niz problema i negativne posledice", kaže on. Ako se to odnosi na alkohol, kaže mi dr Hofman, onda se odnosi i na travu – uprkos verovanjima mnogih. „Zavisnost od kanabisa postoji", uverava me dr Hofman. „Naši podaci pokazuju da ljudi koji uživaju marihuanu mogu da manifestuju većinu istih dijagnostičkih kriterijuma kao i oni koji piju alkohol ili uzimaju druge droge koje izazivaju zavisnost".

Fotografija: Feath Alseike via Flickr

Kako otkriti da li neko ima problem sa zavisnošću? „Verovatno najtuplji način da se otkrije da li neko ima problem sa nekom supstancom bi bio pitati ga 'Da li imaš problem", kaže dr Hofman, objašnjavajući da je ta metoda često neefikasna zato što su „ljudi skloni tome da poriču da imaju problem". Prema njemu, najefikasnija metoda za dijagnozu zavisnosti je strukturisani intervju kojim se identifikuju oblici ponašanja i događaji koji su posebno povezani sa zavisnošću, na primer, kada pacijent ne dolazi na posao ili ima poremećaj sna.

„Nemogućnost da se prekine ili obuzda uzimanje da bi se izbegli problemi je obeležje zavisnosti", nastavlja dr Hofman, priznajući da postoji razlika između zavisnosti i običnog uzimanja droge. „Jedan od načina da se razazna razlika između zloupotrebe i zavisnosti ili teškog poremećaja uzimanja neke supstance je da se odredi način ponašanja". Dr Hofman kaže da je za određivanje da li smo zaista zavisni ili ne najbolje da sebi odredimo pravila, i kažemo da ćemo barem jedan dan u nedelji sebi ograničiti količinu, „i da nikada nećemo prekoračiti tu količinu u periodu od 24 časa". Kod alkohola, ta „količina" bi mogla da budu dva pića dnevno. Sa kanabisom, to bi mogao da bude jedan džoint normalne veličine. Drugi zadatak, kaže dr Hofman, bi bio apstiniranje od droge jedan dan nedeljno. „Ako je pojedinac u stanju da se pridržava ovih pravila tri meseca", objašnjava dr Hofman, „onda verovatno nije zavisan. U kliničkoj praksi, osoba koju bih identifikovao kao zavisnu nikada ne bi izdržala duže od dve nedelje".

Reklame

Endrju svakako ne bi prošao na testu dr Hofmana. Na vrhuncu svoje duvačke karijere, duvao je po pet grama „jake trave" dnevno, i duvao bi i mnogo više, da je samo mogao to sebi da priušti. „Nije bilo bitno da li sam bolestan, švorc, ili nezaposlen", kaže mi Endrju. Duvao je travu bez obzira na životne okolnosti. „Nekoliko puta sam pokušao da pauziram nedelju dana, da malo danem dušom, ili šta god", kaže on. „Samo se sećam da bih prvi dan bio okej, drugi bi bio nepodnošljiv, a do trećeg nikada ne bi ni došlo".

Samanta misli da može da se kaže da bi tehnički mogla da potpadne pod kategoriju zavisnika od marihuane, ali misli da to nije ništa strašno. „Stvarno ne znam da li verujem da je moguće ne drogirati se, posebno u Americi u dvadeset prvom veku", kaže ona, objašnjavajući da misli da su alkohol i antidepresivi mnogo štetniji od trave.

Ona takođe misli da je trava antiteza kofeinu. „Kofein je legalan i činjenica je da ga svi uzimaju, uprkos tome što u velikoj meri utiče na telo", kaže ona, ističući da je kofein droga koju je naša kultura prihvatila, umesto da je prezire. Ona veruje da je tako zato što „kofein donosi dobrobit kapitalističkom društvu".

„Ja ne duvam na bong. Motam džointe i popušim malo vutre tokom dana. Pet grama trave mi traje dve nedelje."

Po Samantinom mišljenju, za razliku od kofeina, trava te „malo uspori; natera te da poželiš da ne ideš ustaljenim putem". Njoj je trava mnogo pomogla da se uhvati u koštac sa svojom anksioznošću, koja je bila izuzetno izražena kada je počela da duva. To je bilo u vreme kada se tek deklarisala (Samanta je transrodna), i njeni roditelji su je poslali kod psihijatra, za koga kaže da je imao zadnje namere i da joj je prepisao antidepresive koji su joj napravili haos u telu i u glavi. U isto vreme, Samanta je čula da se u nekim državama za lečenje anksioznosti i depresije prepisuje medicinska marihuana. „Tada sam pomislila, ako moram da uzimam lekove, bolje da onda izaberem nešto što mi prija i zbog čega se ne osećam kao neko drugi", priča mi Samanta o svojoj odluci da počne svoju anksioznost da leči marihuanom.

Ona čak misli da se duvanje prožima sa njenim kvir identitetom. „Mislim da je duvati mnogo trave veoma kvir, definitivno", kaže mi ona, zato što ti to „vremenom menja perspektivu". Ona misli da „biti kvir delom znači i otkriti istinu, promeniti perspektivu, imati drugačiji pogled na stvari". Po njoj, „trava se definitivno uklapa u to. Ona čini da istinu vidiš na drugačiji način".

Reklame

Samanti je trava pomogla da promeni perspektivu na generalno pozitivan način, ali to nije bio slučaj kod Endrjua. Endrju mi kaže da dugo godina jednostavno nije bio u stanju da funkcioniše u okviru društva. „Bio sam stvarno lud, i na kraju sam počeo da uzimam razne psihoaktivne lekove da bih lečio svoju 'anksioznost'", od koje pati, isto kao i Samanta (Međutim, dok Samanta marihuanom leči svoju anksioznost, Endrju mi kaže da je njemu samo pogoršava).

„Bukvalno sam obmanjivao sam sebe po pitanju mnogih stvari", kaže Endrju. „U jednom trenutku sam pomislio da mogu da kontrolišem vremenske prilike". Ona misli da su te deluzije negativna propratne posledice uzimanja marihuane. „Nisam mogao da ostvarim normalnu interakciju ni sa kim, ni u kakvoj prilici".

„Zavisnost od kanabisa postoji."

Samanta nije time pogođena na isti način. „To je jednostavno neka biljka koju pušiš", kaže ona, ismevajući ideju da trava može da ima ozbiljne negativne propratne posledice. „Ja u potpunosti funkcionišem i dobro sam raspoložena kada sam naduvana. Što znači da je za mene bezopasna". Endrju mi je rekao da je on poludeo od prekomernog uzimanja marihuane, ali izgleda da Samantino umerenije duvanje izaziva manje posledica. „Ne postoji ništa što nisam u stanju da uradim kada sam naduvana, osim možda da imam potpunu kontrolu nad onim što izgovaram", kaže mi Samanta. „Možda mi se mentalni procesi malo uspore", ali to je sve.

Dr Hofman mi kaže da je to tipično za uživanje marihuane. Iako je zavisnost od marihuane stvarna, simptomi zavisnosti se razlikuju od simptoma alkoholizma, i nisu toliko ozbiljni. Ali, kaže dr Hofman, „ima veoma izraženih negativnih neželjenih efekata kod onih koji redovno uživaju marihuanu – naročito kod adolescenata". Oni su često „manje očigledni" nego oni koji se vezuju za zavisnost od drugih droga, kao što su alkohol ili met. „Jedan od razloga bi mogao da bude taj što te posledice postaju očevidne mnogo kasnije", kaže dr Hofman. Problemi uključuju gubitak pamćenja, poremećaj veština rasuđivanja i zaključivanja, i reproduktivne probleme koji se tiču proizvodnje spermatozoida.

Reklame

Endrju, itekako svestan negativnih posledica koje marihuana može da izazove, očistio se od svih droga i alkohola, i čist je nekoliko godina. Veruje da je zavisnost komplikovani naučni problem, ali da on sam ima zavisničku prirodu i da je podložan tome da postane zavisan od bilo kakve opojne supstance.

A Samanta? Iako ima dana kada se „na kraju oseća kao bedni narkoman", nema nameru ni želju da okonča svoju „zavisnost od trave".

„Nije me briga šta drugi rade, stvarno nije", kaže Endrju. „Nadam se da su drugi u stanju da duvaju i da ne unište sebi život. To sa mnom nije bio slučaj".

„Znam da trava 'tehnički' ne izaziva zavisnost, zato što ne izaziva fizičku zavisnost. To je možda tačno, ali ja sam bio zavisan koliko i bilo ko drugi od bilo čega drugog".

*Imena su izmenjena.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu