Mart je mesec ženske istorije. Vreme kada se malo glasnije i intenzivnije prisećamo prethodnica koje su izborile neka prava za nas. Čvršće se držimo za ruke bijući nove bitke za nas i one koje će doći posle. Osmi mart je dan kada izlazimo na ulicu i glasom, šetnjom i parolama tražimo ono osnovno za šta se svakodnevno borimo, a to su osnovna i jednaka ljudska prava. Baš na ovaj dan prošle godine, jedna Marija Lukić iz jednog malog Brusa na jugu Srbije podnela je prijavu protiv svog šefa zbog seksualnog uznemiravanja na poslu koje trpi duže od dve godine. Ali, ovaj datum i ova prijava nisu bili važni samo za tu jednu Mariju, već za žene iz cele Srbije.
Statistika o seksualnom uznemiravanju koje trpe žene na poslu u Srbiji, ne postoji. Međutim, realnu sliku o rasprostranjenosti ove pandemije možete i same verujem stvoriti u glavi vrlo lako: Koliko puta ste vi doživele bilo kakvu vrstu uznemiravanja na radnom mestu? Koliko sms poruka neadekvatne sadržine ste primile u životu od šefa? Koliko puta ste preispitivale svoje postupke i to da su oni možda doveli do nečega neželjenog? Koliko žena, drugarica, komšinica vam je pričalo o nedoličnim ponašanjima svog nadređenog? Koliko demonstracija moći i sile ste trpele ili svedočile? Koliko neprimerenih komentara svakodnevno dobijate na poslu na svoj izgled, ili omalovažavujućih na svoj rad? Jutke su svuda, kao što su i Marije.
Videos by VICE
Pre nego što se zaputila u policiju sa 15 000 odvratnih poruka koje je svakodnevno dobijala od Milutina Jeličića i verovatno još toliko odvratnih scena i dodira koje nije mogla da izbije ni iz glave ni iz kože, Marija Lukić se obratila okruženju za podršku i pomoć. Skoro niko nije stao uz nju, pa ni oni najbliži. Govorili su joj da ćuti, trpi, bude mirna i “ne traži đavola”. Uprkos tome, ona je posle ko zna koliko neprospavanih noći, popušenih cigareta i progutanih lekova za smirenje, otišla u policiju i prijavila ga. Tortura koja je usledila sa pretnjama smrću, pritiscima, osudama sredine Mariju je činila samo jačom da istraje u pravdi i ne slomi se.
Vrlo brzo shvativši, da uprkos izostanku podrške ona nije sama.
Marija ima 31 godinu i ekonomista je. Tokom gostovanja uživo stalno je preispitivala sebe gde je pogrešila, šta je uradila da joj se sve ovo desi. Međutim posle nje, još sedam žena glasno progovara o zlostavljanju i uznemiravanju koje trpi od Jeličića. Kao i Marija, sve su ostale bez posla. Jedna od njih, Snežana Bojić je nakon napada završila na psihijatriji, o čemu poseduje i dokumentaciju. Posle dvanaest dana puštena je na kućno lečenje, a pod blagom terapijom je i dalje. Prati razvoj Marijine situacije na sudu i navija za nju. Sandra Milanović je još jedna Jutkina žrtva koja je morala je da ode u Nemačku jer u Brusu nije mogla da se zaposli. Mariji počinju da se javljaju žene u inboks koje su od Jutke pretprele ista ponižavanja, ali i žene širom Srbije koje su prošle kroz teška seksualna uznemiravanja na poslu. Ubrzo, veliki broj novinarki, feministkinja i saborkinja se uključuje u Marijinu priču, tražeći #PravduzaMarijuLukić na internetu. Danas, Mariji se javilo tridest žena koje je Jeličić uznemiravao.
Ovo je verovatno najveći #MeToo momenat koji se desio u Srbiji. Iako je Marija sve vreme bila izložena pretnjama, uvredama, linčovanjima lokalnih zverki, ona odjednom dobija hiljade poruka podrške od žena koja ne poznaje. Neke od njih su prošle kroz isto, neke od njih ne žele da ih zadesi isto, neke su solidarne, a sve žele pravdu, slobodu, normalan život i dostojanstvo koje zaslužuju. Na brojne Jutke se dugo žmurilo, ženski bes i gnev se probudio i stao uz Mariju.
Tokom ovih godinu dana Marija nijednom nije stala. Samo je gurala napred i krčila put ka pravdi. Gostovala je u emisijama, stala pred hiljade nepoznatih ljudi u nepoznatom gradu na protestu i održala govor.
– Ja sam ta koja nije htela da trpi. Ja sam ta koja će po pravdu ići do Strazbura. Ne znam da li sam hrabra, ali znam da nisam sama. Žao mi je što me ne poznajete kao pametnu ženu, kao posvećenu majku već ste me ovako upoznali. Koliko Marija još znate, koliko je još Jutki u Srbiji? Nije dovoljno što je Jeličić na silu podneo ostavku, mora krivično da odgovara. Ovo nije politika, ovo je borba za život i pravdu – glasno i sigurno pričala je ona.
Posle svega ovoga, Jutka je navodno podneo ostavku, spinujući slučaj kao stranački. Kako Marija tvrdi, ova ostavka je farsa, a talas poruka koje dobija od žene koje je ovaj lokalni kabadahija zlostavljao, ne prestaje.
Nakon ovog govora, u Vrbasu se oglasila medicinska sestra koju je doktor sa kojim radi u Domu zdravlja u decembru 2018. godine na radnom mestu udarao, čupao za kosu, marškao i pretio prolivanjem mozga.
Kroz ovo rvanje sa vetrenjačama i monstrumima, Marija je prošla svašta. Od susreta sa pravim kriminalcima i ubicama, objavljivanja ličnih podataka, gašenja struje u celom Brusu tokom njenog gostovanja kod Tatjane Vojtehovski, pa sve do do toga na se po društvenim mrežama kopaju slike na kojima je zamislite, lepa i doterana, i sa njenim pozama, garderobom, ili osmehom na licu povezuju ono što joj se dogodilo. Na stranici “Pravda za Jutku” našla se čitava ofanziva gnusnih i apsurdnih komentara.
Zbog svega pomenutog, ova borba jeste istorijska, ali da se ne bi završilo samo na istorijskoj borbi već i pobedi, monstrum koji je harao Brusom i zlostavljao žene mora krivično da odgovara. I zato, sve do sledećeg suđenja koje je zakazano za 10.april i na kome će svedočiti i ostale žene koje su ga prijavile, moramo stajati uz Mariju. Moramo stajati jedne uz druge, jer iako je 2019. godina ovo za šta se borimo su životne osnove. Marijin slučaj je slučaj svih nas koje se borimo na pravo na normalan rad koji je danas postao retkost. Moramo da budemo uz Mariju sve do onog trenutka dok ona mirno ne zaspi, znajući da je u pravu i da su ova država i zakon to potvrdili. Da je bezbedna i sigurna i da njena borba i svakondevna borba svih nas, žena u Srbiji nije uzaludna.
Borba Marije Lukić je glasna jer se sve deremo kroz nju. Deremo se jer nas čak 53,7 odsto uopšte nije zaposleno, besne smo jer su nam za iste pozicije u odnosu na muškarce plate manje, besne smo jer dobijamo otkaze kad zatrudnimo, i besne smo jer svakodnevno izložene seksualnim uznemiravanjima nadređenih i govori nam se da ćutimo.
I zato, srećan Osmi mart i #PravdazaMarijuLukić i sve nas !