Spoj praznika i horora nije tako neobičan i nelogičan kao što deluje na prvi pogled. Svi smo odrasli uz priču o čoveku koji će nam se noću ušunjati u kuću, trudili se da budemo dobri da bi nas nagradi poklonima a ne kaznio parčetom uglja ispod jelke.
Na tu tradiciju lako se nadovezala industrija božićnog horora.
Videos by VICE
Jedan filmski maraton prazničnog horor filma verovatno je najzajebaniji mogući način da se izborimo sa stresom koji se javlja krajem godine – samo treba odvojiti kvalitetan treš od običnog bezvrednog treša. Ima dosta niskobudžetnih van-bioskopskih filmova koji uprkos svemu mogu da budu zabavno. Opet, ima i onih kvalitetnih, prestižnih primeraka kao što je kanadski klasik Black Christmas, opšteprihvaćen kao rodonačelnik slešer žanra i inspiracija za Haloween serijal. Naravno, ni ovi drugi nemaju mejnstrim prođu kakvom raspolažu Scrooged ili Jingle All the Way(ili Die Hard ili Lethal Weapon ).
Kir-La Džanis pokušala je da priredi spisak ovih filmova, uz eseje i kritike čitavog žanra, u vidu knjige.
Iako neki od nas misle da su Krampus i ubilački nastrojeni Deda Mraz nove ideje, ali oni su u stvari deo mnogo duže tradicije. Očigledan primer je Dikensova „Božićna pesma“ , u kojoj tvrdicu Ebenizera Skrudža na Badnje veče jedan za drugim posećuju tri duha.
„I sam Dikens se oslanjao na još stariju tradiciju“, kaže Džanis. „Sve to ide vekovima unazad… Mnogi britanski praznični horor filmovi nemaju nikakve veze sa Božićem. Tamo je Božić, a ne Noć veštica, vreme koje se vezuje za horor priče i duhove.
Naravno, ima i drugih razloga zbog kojih je primamljivo dekonstruisati odvratno slatku glazuru Božića. Mnogima su praznici vreme ispunjeno strahom i frustracijama, što iz finansijskih što iz porodičnih razloga. Možda nemate para da deci kupite poklone. Možda vas nervira što niko neće da pomogne oko spremanja večere. Možda vas plaši mogućnost da se stric napije pa počne da se žali na fudbalere koji ne poštuju himnu.
„Zna se da su ljudi oko Božića često pod velikim pritiskom, a to ih čini prijemčivim za nihilističko tumačenje praznika i dekonstrukciju mnogih pozitivnih tradicija“, kaže Džanis.
Horor taj posao odlično radi, praktično zbog toga jedin i postoji. Horor filmovi nam pokazuju raspad sistema. Roditelji postaju monstrumi, topli dom postaje klanica, društvene institucije nas progone umesto da nas štite. Sve živo nas izneveri.
Ovo je za industriju umelo da predstavlja problem, kaže Džanis. „Deda Mraz ubica je najpopularniji podžanr božićnog horora. Posle Silent Night, Deadly Night, protiv mnogih filmova organizovane su demonstracije.” Ne daju svi hrišćani da im se dira u tradiciju. Silent Night, Deadly Night se izdvajao po tome što je negativca inspirisalo ubistvo roditelja oko Božića, i mučno odrastanje u katoličkom sirotištu koje je usledilo. Kad je odrastao, počeo je i sam da se maskira u Deda Mraza i da ubija. Džanis takođe pominje i skoriji film, Sint iz 2010., u kom je Božić bata biskup koji otima i ubija decu.
Deda Mraz ubica, manifestacija post-traumatskog stresa u Silent Night, Deadly Night (1984).
„Horor fanovi to naravno vole, ali normalnim ljudima ipak ne prija pomisao na zlog Deda Mraza“, kaže Džanis.
„Zato se u javnu sferu i vratio Krampus. Pre pet godina, većina ljudi ne bi znala da vam kaže šta to ime predstavlja. Danas svi znaju. Ljudi su hteli figuru božićnog negativca koja im neće kvariti postojeće božićne ikone.“
U istoimenom filmu iz 2015., Krampus je monstrum donekle nalik na Deda Mraza, ali onog njegovog starog lika koji kažnjava nevaljalu decu. Kao legendarni demon u obliku jarca, naslovno čudovište teroriše porodicu koja je izgubila praznični duh. (Film je na svoj način veoma pro-hrišćanski, za one koji moraju da zadovolje taj gledalački uslov.)
A šta još da gledamo ovog Božića?
„Za početak Black Christmas“, preporučuje Džanis. „Mnogi kažu da je to ujedno i najbolji božićni horor film.“
Osim što je bio uticajan (i možda ponudio prvu verziju one urbane legende u kojoj ubica zove žrtvu na telefon ali negde iz iste kuće), „Crni Božić“ je solidan slešer u kom se mentalno poremećeni ubica krije na tavanu univerzitetskog sestrinstva i ubija studentkinje tokom praznika.
Margo Kider, Black Christmas
„Neki su filmovi mračniji od drugih. Za mene Christmas Evil mnogo bolje odražava praznični nihilizam,” kaže Džanis. U ovom filmu 1980., čovek u kostimu Deda Mraza počinje da ubija da bi se posle ispostavilo da je u pitanju mentalno poremećeni proizvođač igračaka, poludeo u fabričkom pogonu. „Horor iznenađuje i pomera granice, parodira sve što je normalno. Christmas Evil, kao i mnogi filmovi koji su usledili, predstavlja osudu komercijalizma.”
Ima tu još mogućnosti, ako biste hteli nešto opskurnije.
Francuski film 3615 code Père Noël, u SAD poznat pod naslovom Game Over, zvuči kao pravi izbor. „Izašao je godinu dana pre Home Alone, koji je od njega svašta preuzeo“, objašnjava Džanis. „Mali ostane sam u kući u koju pokušava da uđe kostimirani zlikovac. Dečak je hteo da kontaktira Deda Mraza preko minitela, francuske rane verzije interneta, deset godina starije od severnoameričke. Javi mu se lik koji glumi Deda Mraza u lokalnom tržnom centru, dečak mu greškom kaže gde živi, i onda se do kraja filma raznim zamkama brani od uljeza.“
Tales From the Crypt, strah inspirisan stripom
Džanis takođe preporučuje Elves – „ako ste za jedan od onih blesavih božićnih filmova. Mislim da je izašao samo u VHS formatu.“ Ovaj film iz 1989. predstavlja nam grupu neonacista koji bi da ostvare Hitlerov tajni plan razmnožavajući se sa vilenjacima koji pomažu Deda Mrazu. „Prikazivaće se 16 decembra u American Cinematheque, pa ko je u Los Anđelesu neka svrati.”
„Takođe volim i A Christmas Horror Story, kanadski film od pre par godina koji sve i svašta uspeva da spakuje,” dodaje ona. „Slično, Tales From the Crypt je film iz 1972. u kom se pojavljuje Džoan Kolins, jedna vrlo čuvena scena.“
Ko voli da gleda krv i strah, ima pred sobom široku prazničnu ponudu. Ne dajte da vas zavedu glupe pozitivne vibracije, slobodno budite malo bolesni i izopačeni.
Još na VICE.com:
Ko su statisti u Srbiji i kako dolaze do posla
