Biti verifikovan na Tviteru je u stvari sranje

Sećam se kada sam bila srednjoškolka puna nade i vere u život koja je prvi put otvorila nalog na Tviteru. Koristila sam platformu da maltretiram svoje prijatelje preko interneta, pratim parodijske naloge Marca Marona i Drakea i neodređeno maštam o tome kako bi izgledalo da “odeš u viral” na mreži. Sastavni deo te fantazije – da ću objaviti nešto tako smešno da bi me Rijana zapratila ili nešto drugo – bilo je verifikovanje na Tviteru. Na koledžu, šalila bih se da je moj jedini cilj u karijeri da dobijem Plavu kvaku. Zatim, nekoliko godina kasnije, odmah nakon što sam počela u VICE-u, dogodilo se: ubacila sam svoj tviter nalog u tabelu koju je jedan od naših urednika društvenih medija prosledio. Posle nekoliko dana napetog razmatranja, prava boja dima je izašla iz dimnjaka, i gle, verifikovana sam. I pogodite šta? To je sranje i nije bilo vredno vremena koje sam potrošio želeći ga - a kamoli 8 dolara mesečno koje Elon Musk predlaže.

Šta zapravo radi verifikacija na Tviteru? Pa, uverava moju vernu i ne baš brojnu publiku da stvari koje objavljujem i poruke koje šaljem zapravo dolaze od Kejti Vej, a ne od nekog prevaranta. Sa moje strane, imam posebnu karticu za obaveštenja sa drugih verifikovanih naloga. Jednom, kada sam bila zaista očajna, poslala sam DM svojoj elektroenergetskoj kompaniji jer sam bila zaključana sa svog naloga nakon preseljenja a zaista sam morala da platim račun za struju — i neko mi se javio i pomogao mi da resetujem lozinku! Nisam sigurna da li se to dogodilo jer sam verifikovana, ali ako jeste, to je najbolja stvar koju je plava kvaka ikada uradila za mene.

Nedostataka, međutim, ima mnogo. Iako većina mojih tvitova nema baš mnogo u veze sa bilo čim za šta sam plaćena, svaki put kada nešto objavim, i dalje se osećam kao da to radim za posao, kao da je kvačica radna uniforma koju ne mogu da skinem. Nije baš kao da sam u fabričkom pogonu, ali je dosadno objavljivati o tome kako ste mamurni i da se ta misao automatski filtrira kroz biznis kežual filter. Osim toga, verujte mi: 100 posto je pogubnije imati sranje tvit kada ste verifikovani. Jednocifren broj lajkova ima drugu težinu drugačije kada ste navodno javna ličnost!

Tviter verifikacija takođe daje neku vrstu negativne vidljivosti na platformi. Postoje očigledni zahtevi koje morate da ispunite da se verifikujete – samo što je to da budete kul, važni ili zvaničnici postepeno prestalo da bude među zahtevima. Zastrašujuće je to priznati, ali sam zamišljala plavu kvačicu kao ulazak u elitni klub gde bih se virtuelno družila sa stvarnim poznatim ljudima. Umesto toga, pretvorila je moju lajn u jebeni LinkedIn. Želela sam da budem verifikovana kao Rijana; sada sam verifikovana kao lokalni reporter u Viskonsinu koji moli za dozvolu da koristim nečiju fotografiju otvorene bombone za priču o fentanilu.

I, naravno, tu je i Trampova uvreda „plavom kvačicom“ – usmerena na levičarske novinare, a ne na opštu verifikovanu populaciju. Iako je to u principu najslabija prozivka svih vremena, još uvek je čudno videti kako ljudi koji su bukvalno verifikovani.

A provera plave kvačice će nekako još pogoršati stvari. Ilon Mask je predložio nekoliko dodatnih pogodnosti za ljude koji žele verifikaciju: prioritet u odgovorima i spominjanju, mogućnost pravljenja dužih video i audio postova i manje oglasa na vašoj vremenskoj liniji. Imam problema da vidim upotrebnu vrednost ovih funkcija za svakoga ko ne pokušava da proda nešto, što nekako deluje kontraproduktivnu priči o „manjem broju reklama“. Postoji mnogo drugih platformi za dugotrajne video i audio zapise, a dugački snimci nisu baš kompatibilni sa onim što Tviter najbolje radi tj. teranjem da kompulsivno skroluješ. I svako ko je pogledao komentare na tvit stvarno poznate ličnosti na Instagramu zna da je prepun drugih verifikovanih, koji očajnički traže odgovor koji nikada neće dobiti. Mogu samo da zamislim da se ista dinamika „nadam se da će ona videti ovo“ odigrati na Tviteru, osim sa NFT burazerima u odgovorima Marka Andresena umesto Jutjubera ispod slike dupeta Kardi B.

Ne planiram da napustim Tvitter dok ne prestanem da viđam mimove koji me zasmejavaju — volim šale! Ali ne brinem se da ću izgubiti bilo kakve posebne prednosti ako je ljudima dozvoljeno da uplate na Tvitter verifikaciju. U stvari, to će mi konačno dati izgovor da odbacim kvačicu. Kao neko ko koristi platformu sa nekima od „prednosti“ koje verifikacija navodno nudi, verujte mi: pretplata na verifikaciju na Tviteru je bacanje para. Mrzim i besplatnu plavu kvačicu, a kamoli kad se bude plaćala.