Najveći protest na svetu i žene koje su tu na prvoj liniji u fotografijama

Skoro da je vreme za ručak u pograničnom selu Tikri, koje se nalazi između severne indijske države Harijane i indijske prestonice Nju Delhija. Tri mlade studentkinje, u dobi između 20 i 22 godine, brzo koračaju prema velikom skupu od preko 10.000 uglavnom žena. 8. mart je, Međunarodni dan žena.

„Došli smo ovde preksinoć autobusom“, kaže Prit Dilon, studentkinja koja je prešla preko 250 km da bi stigao ovde, za VICE. „Ispiti su mi u toku, ali još uvek sam ovde.“ Njena prijateljica, Prabdžot Kaur (22), student iz iste države, nastavlja: „Prvi put sam ovde i možemo videti koliko je teško demonstrantima, posebno devojkama. Manje je objekata poput toaleta za žene, ali ovo je mala cena koju treba platiti za nešto veće. “

„Ne idem kući dok vlada ne povuče ove 'crne’ zakone”, dodaje Kaur.

Od 25. novembra 2020. stotine hiljada poljoprivrednika zauzimaju različite delove granice s Delhijem protestujući protiv kontroverznih poljoprivrednih zakona usvojenih u septembru 2020. Zakoni otvaraju ogroman poljoprivredni sektor za privatne kupce. Vlada tvrdi da će modernizovati poljoprivredu, a poljoprivrednici nova pravila nazivaju "neustavnim" jer će pružiti monopol korporacijama.

Ovo su najveće demonstracije na svetu u ovom trenutku, i do sada je izavao brojne međunarodne reackije, ako i brutalan odgovor država. Od samog početka, žene poljoprivrednice, najrazličitijih godina, imaju značajnu ulogu i najviše skreću pažnju na ulogu žena u poljoprivredi - ali i u samim protestima.

Studija Oksfama Indije pokazala je da 85 posto žena sa sela učestvuje na nekin način u poljoprivredi. Samo 13 odsto njih poseduje zemlju. Takođe se suočavaju sa poteškoćama prilikom dobijanja bankarskih kredita, sa pristupom tehnologiji i pristupom tržištu. A tu je i teret brige o domaćinstvu.

Sindikati farmera su 8. marta organizovali marš preko 40.000 farmera iz različitih država do granice sa Delhijem. Žene u jarko žutim dupatama (maramama) - koja simbolizuju polja slačice - blokirale su put svojim telima, pevale revolucionarne pesme i nosile transparente protiv ovih zakona.

U januaru je Vrhovni sud predložio da se žene i starci vrate svojim kućama jer „ne moraju biti tamo“. Reakcija na to je bila u vidu vatrenih govora u kojima su žene na protestima rekle ljutito „ne“.

„Vraćamo se kući ili kao mrtvi ili kao pobednici“, rekla je jedna demonstrantkinja, koja je želelada ostane anonimna. Prošlog meseca je krenula iz Hariane da se pridruži svojoj porodici koja je bila na granici Tikrija od novembra.

Tokom čitavog dana grupe žena su se slivale na granicu, bilo autobusom, traktorima ili peške. „Verujemo da bi neko iz porodica koje žive u ovom regionu trebalo da bude na granici svaki dan. Smenjujemo se ovde, tako da neki mogu da odu malo kući“, kaže Kaur koja je doputovala sa dedom po majci. „Ostaćemo ovde što je duže moguće”.