Evo zašto se dešava da zaboraviš po šta si krenuo u drugu sobu

Jutros sam ušetao u svoju spavaću sobu u nameri da uradim nešto, ali sam, u trenutku kada sam prelazio prag shvatio da nemam pojma šta sam zapravo krenuo da uradim. Da uzmem novac iz novčanika? Da uzmem nešto iz ormara? Postojalo je nekoliko opcija, ali sam sebe na kraju ubedio da to nije moglo biti ništa toliko važno, čim sam zaboravio tako brzo o čemu se radi. Ispostavilo se, shvatio sam nešto kasnije, da sam zapravo bio krenuo po punjač za telefon, koji mi je bio pored kreveta. Toga sam se setio u trenutku kada mi se telefon isključio usred važnog poziva.

Ukoliko se i vama dešavaju ovakve scene, te ste se zabrinuli da starite i počinjete da zaboravljate sve češće zašto ste ušli u neku prostoriju, naučnici sa Bond Univerziteta u Australiji možda imaju neke odgovore na pitanja koja vas zanimaju.

Ovi iritantni bagovi u memoriji već nekoliko godina u nauci se nazivaju “Efekat prolaska kroz vrata/The Doorway Effect” ili “location updating effect”, što je naziv sa fenomen gde neki ljudi pri ulasku u drugu prostoriju zaboravljaju stvari. U pitanju je nešto što se dešava mnogo češće nego što biste pomislili. Ovaj izraz skovan je i prvi put upotrebljen u jednom istraživanju iz 2011. godine koje je sprovedeno na Univerzitetu Notr Dam, a koje je otkrilo da ljudi zaboravljaju stvari kada pređu prag jer se njihov mozak rifrešuje, zato što nije verovatno da će sećanja iz druge sobe biti relevantna u novoj sobi.

Ipak, novo istraživanje objavljeno u žurnalu BMC Psychology otkrilo je da, iako ovaj efekat postoji, dešava se samo kada se mozak zaista napreže.

Oliver Bauman— asistent profesor psihologije na Bond Univerzitetu i jedan od autora ovog istraživanja—i njegov tim ponovili su ranija istraživanja kako bi videli šta se dešava dok je mozak u akciji.

Kako bi to učinili, 74 volontera trebalo je da se kreće kroz kompjuterski generisane 3D sobe u kojima je trebalo da se sećaju objekata iz prethodnih soba dok nose VR naočare. Ipak, istraživači nisu primetili da se ovaj efekat dešava tokom ove faze istraživanja. “Tada smo učinili zadatak težim i tražili im da broje unazad dok broje zadatke i kreću se, kako bismo preopteretili njihovu memoriju”, rekao je Bauman u saopštenju za medije.

Istraživači su primetili to da se ovaj efekat tada počeo javljati. Učesnici su zaboravljali stvari, što je naučnike dovelo do zaključka da preopterećivanje memorije ispitanike češće dovede do toga da zaborave stvari.

"Drugim rečima, ovaj efekat javlja se kada smo kognitivno u ranjivom stanju”, dodao je Bauman.

Ovaj tim naučnika uočio je ovaj efekat značajno manje puta nego što je to slučaj bio tokom prethodnih istraživanja. “Verujemo da se ovo dešava jer su u našem eksperimentu sobe dizajnirane tako da su vizuelno identične. Nema promena konteksta kada se pređe prag, što je uvek bio slučaj u prethodnim istraživanjima”, rekao je Bauman.

On veruje da, uprkos onome što navode prethodna istraživanja, nije sam prelazak praga to što čini ljude da zaboravljaju, već promena okruženja. “Dobar primer je kada idete iz jednog dela prodavnice u drugi”, kaže on. “Ili kada ulazite u lift kako biste otišli na drugi sprat u prodavnici - tada se češće dešava da zaboravite šta treba da kupite”.

On objašnjava da mozak raščlanjuje informacije iz različitih okruženja i pohranjuje ih u različite mreže informacija koje pripadaju različitim kontekstima. “Sve to nam daje veći kapacitet, nego što bi slučaj bio da imamo jedan ogroman radni prostor gde je sve povezano”, dodaje Bauman. “Ipak, to dolazi sa svojom cenom. Prelaskom u drugačije okruženje možemo izgubiti određene informacije”.

Ovaj interesantan fenomen naglog zaboravljanja je češći nego što možda mislite. Jedno skorašnje istraživanje Univerziteta u Edinburgu otkrilo je da muškarci i žene u svojim dvadesetim redovno zaboravljaju zašto su ušli u neku prostoriju ili gde su ostavili svoje ključeve. Polovina ispitanika u ovom istraživanju izjasnilo se da zaborave zašto su ušli u sobu minimum jednom nedeljno.

Međutim, zaboravljanje, koliko god frustrirajuće bilo, možda i nije toliko loše koliko nam se čini da jeste. U većini slučajeva, naša tendencija da segmentiramo naše živote u različite događaje zaista ima svojih prednosti. Naš kapacitet za informacije je ograničen, tako da ne možemo odjednom zapamtiti previše informacija.

Ipak, za nas je korisnije da znamo informacije o trenutnoj situaciji, nego da se sećamo svega što nam se desilo u skorije vreme.

Ipak, ukoliko želimo da pobegnemo od čari ovog efekta, najbolje je da pokušamo da ostanemo fokusiranog uma. Zato, nastavite da razmišlajte o tim sudovima za pranje sledeći put kada uđete u kuhinju, i nećete završiti sa još jednom užinom u rukama, uz još jednuo epizodu serije.