​​Vikipedija za frikove na Fejsbuku: Arheolozi za sumanute podatke

Svet je pun raznih stvari, od kojih su neke zanimljive i neobične. Skoro svaki fenomen na svetu ima svoju viki stranicu, pa ima smisla očekivati da Vikipedija bude dom svakakvih zanimljivosti. Problem je u tom što je Vikipedija tako pretrpana znanjem da je teško iskopati stvarno dobro parče neobične informacije. Ili je bar bilo teško pre nego što je Fejsbuk grupa po imenu Cool Freaks’ Wikipedia Club počela da radi taj posao umesto nas.

CFWC i njenih 28,000 članova predano tragaju za svakim sumanutim podatkom zakopanim duboko u analima Vikipedije. Nisam član nijedne druge grupe, ali ovoj sam morao da se pridružim: za samo nekoliko sati, saznao sam da je opasno po život spavati pored ventilatora, da je film po imenu Zyzzyx Road ukupno zaradio 30 dolara, kao i više podataka o indijskom siru paniru nego što ću ikad imati prilike da upotrebim. Pored ovih ezoteričnih faktoida, takođe sam naučio nešto fundamentalno: ljudi koji se lože na Vikipediju neviđeno su sitničavi i reaguju na svaki nagoveštaj mogućnosti da nešto nekoga uvredi.

Na primer, komentari na onaj post o paniru su počeli da raspravljaju o tome kako reč „panir“ na hindi jeziku prosto znači „sir“, pa je tako postojanje zasebne viki stranice pod tim naslovom blatantni orijentalizam. Ko god je na tu tvrdnju odgovorio sa skepticizmom – ili čak samo istakao da je, znaš, suludo pretvoriti Fejsbuk post o vrstama sira u borbu protiv orijentalizma – momentalno je bio banovan sa grupe.

Neukusno si se našalio – banovan si. Podsmevaš se upozorenju na antropomorfizam – banovan. Pitaš zašto se upozorava na zoofiliju u tekstu o Sonic igrama – pa zato što u jednoj sceni jež Sonik poljubi princezu; hvala na pitanju, ban i za tebe.

Cimer me je navukao na Cool Freaks grupu pre šest meseci. U međuvremenu su ga banovali zato što se grubo šalio na Fejsbuku. Ne zbog komentara na samoj grupi, nego zbog šale na zidu nekog prijatelja koji je slučajno primetio jedan od Cool Freaks admina. Banovina.

Ponekad mi se u fidu pojave reakcije članova CFWC – ljudi koji pizde zbog fašističke hipersenzitivnosti moderatora te grupe. Taj član ubrzo postane bivši član, post mu bude obrisan, a stranica je opet čista kao nova.

Bivši član po imenu Kristijan Larson zavoleo je grupu čim je na nju naleteo. „Odmah sam se primio,“ kaže on. „Gomila štrebera deli opskurne tekstove sa Vikipedije i diskutuje o njima. Baš ono što meni treba od društvenih mreža.“

„Jeste vladala vrlo jasna atmosfera prinudne političke korektnosti, da se tako izrazim, ali mislio sam ‘dobro, šta sad.“

Larson je poslao prijateljima link do ove grupe, pa su uskoro i njima počeli da stižu postovi o tost sendvičima, AlphaSmart procesorima, i kolekcionarima čipsa.

A onda je jedan od njegovih prijatelja postovao link do zanimljivog članka o jedinici iz Rata za nezavisnost, i sve se primenilo. Komentari su eksplodirali – „Imperijalista!“, „Borac za belačka prava!“. Larsonov prijatelj koji je podelio tekst bio je potpuno zatečen. Ovaj univerzitetski profesor i zakleti liberal nije očekivao da će njegov post postati poprište vatrene rasprave o kolonijalizmu, sa moderatorima lakim na obaraču koji dele banove i levom i desnom.

„Sa kojim su zadovoljstvom banovali ljude, to je da se smrzneš.“ kaže Larson danas. „Znam da nije kul da se beli strejt muškarac žali na zlostavljanje, ali stvarno ne postoji drugi način da se to opiše.“

Profesora su banovali, post su mu obrisali, a grupa je produžila dalje kao da se ništa nije desilo.

I sam Larson je nešto kasnije popio ban. „Jednog dana, neko je podelio članak o bombardovanju Drezdena, i tu se razvila žestoka rasprava. Neko je pomenuo da u ratu ne postoje pozitivni likovi, što je mene podsetilo na dobro poznati britanski skeč u kom se dvojica nacista pitaju da nisu možda oni negativci.“

_________________________________________________________________________

Otkrivanje nacističkog sela Jamel

_________________________________________________________________________

Postovao je citat iz skeča i pošao na posao. Iste večeri, nije mogao da pristupi grupi. Ispostavilo se da su Larsona, aktivistu protiv rata u Iraku, proglasili za „simpatizera Nacista“ i „genocidnog apologetu“, a zatim ga banovali.

Pokušao je da pristupi grupi pod drugim nalogom i izvini se zbog navodno neukusne šale, ali ponovo su ga oterali. Grupa je nastavila dalje u istom ritmu; postovali su zanimljivosti i terali svakog ko bi se usudio da dovede u sumnju validnost upozorenja za osetljive na tekst u kom se pominju duhovi.

Kad se broj članova približio 30,000, banove mase shvatile su da im nedostaje redovni dotok neobičnih viki tekstova, pa su počele da se snalaze na razne načine. Larson i još 700 bivših članova otvorili su konkurentsku grupu pod nazivom Cool Nerds Trivia Club. Neki drugi pokušali su da se obrate Cool Freaks moderatorima putem grupe za rehabilitaciju koju su nazvali „Program za povratak banovanih članova„. Na toj grupi, svako je dužan da opiše svoj prekršaj i pokuša da ubedi moderatore da se zaista kaje; ako bude ubedljiv, primiće ga nazad u CFWC porodicu.

„Tako to ide na Fejsu,“ rekao mi je nedavno jedan član grupe. Nije želeo da upotrebi puno ime iz straha od moderacije. „Poštujem to što su duboko inkluzivni i što vode računa o potencijalno potresnim temama. Poštujem njihovu nameru da održe tok razgovora pristojnim.“

„Ali ako je neko toliko osetljiv po pitanju bestijalnosti da mu poljubac animirane princeze u obraz animiranog ježa izaziva traumatičnu reakciju, možda internet i nije pravo mesto za takve osobe. Ja samo želim da razmenjujem neobične viki članke bez straha da će sadržaj koji delim nekoga uvrediti ili uznemiriti.“

Zastao je na trenutak. „Nedostajaće mi grupa ako me banuju zato što sam pričao sa tobom.„

Pratite VICE: Twitter, Facebook, Instagram