Gotorafije ljubaznošću: James Wellemeyer
Mladosti američka, kako si provela letnji raspust? Sedamnaestogodišnji Džejms Velmejer, druga godine srednje u Lorensvilu u državi Nju Džerzi, preko leta je napisao udžbenik za politički svesne građane. Ovaj potez vredan jedne Lize Simpson napravio je iz najboljih namera: Velmejer smatra da mladi nisu dovoljno politički angažovani, pa se nada da će ovim putem uspeti da apeluje na iskustva i osećanja koja deli sa njima. Knjiga nudi njegove razgovore sa šezdesetak lica, uzrasta od 14 do 22, koja su mu ispričala svoje priče o političkom aktivizmu. Rad je mu stipendirala privatna škola. (Velmejer kaže da se za ove fondove prijavilo stotinak učenika, a deset ih je dobilo.)Prilično samouvereno govori o svom delu od 150 strana, čak je kontaktirao stotinak drugih škola širom SAD da bi im ponudio da adaptiraju i upotrebe njegovu knjigu. (Još nijedna nije pristala, ali nekoliko trenutno vrši „aktivnu analizu" teksta). Obratio se i meni u nadi da će ovim putem proširiti svest o svom radu. Rado sam mu odgovorio jer me hronično brine niska izlaznost među mladim glasačima. Možda tinejdžer koji već mesecima priča sa drugim tinejdžerima o političkom delovanju zna šta bi moglo da ih izvuče na izbore.Proćaskali smo o ovoj i raznim drugim temama. Zamolio je da mu se sve škole zainteresovane za njegov udžbenik obrate na youngvoicestextbook@gmail.com.VICE: Šta te je motivisalo da napišeš knjigu?
Džejms Velmejer: Čuo sam u vestima da mladi ljudi nisu dovoljno politički osvešćeni, da retko glasaju. Palo mi je na pamet da je možda uzrok nezanimljiv način na koji se mladi uvode u svet politike; imaju možda tek poneki čas iz građanskog prava, što nije dovoljno da bi ih inspirisalo. Moj udžbenik bavi se temama o kojima drugi mladi ljudi razmišljaju. Ako bi se koristio u školi, taj narativ mogao bi da inspiriše nove naraštaje da razmisle o politici na vreme, da se aktiviraju i počnu da glasaju čim postanu punoletni.Daj nam primer nekog narativa mladih osoba.
Klara Nevins je na primer još 2015. otišla na konferenciju o klimatskim promenama u Parizu kao delegat. Bila je jedini delegat tog uzrasta, pa je napisala kolumnu o tome kako bi više mladih ljudi trebalo da se bavi ovim temama jer se kaže da su mladi budućnost, da ćemo naslediti planetu. Zašto im se onda ne bi omogućilo da učestvuju u razgovoru o klimatskim promenama? Mislim da bi taj narativ mnoge srednjoškolce motivisao da se angažuju, jer im pokazuje da je političko delovanje moguće čak i u njihovom uzrastu.Gde misliš da greše autori drugih udžbenika?
Mnoge škole u mom kraju drže časove građanskog prava gde se ne bave ničim osim ustavom – ništa o pristrasnom izveštavanju, o izbornim sistemima, o registraciji glasača. Naravno da se ne bave ni temama bliskim mladim ljudima, niti intervjuišu mlade koji bi mogli da pokrenu novu generaciju da se zainteresuje za politiku.Takođe vidim da mnoge škole zabranjuju politički diskurs umesto da ga ohrabruju. Jedna iz mog kraja više ne dozvoljava sekcije Mladih demokrata ili Mladih republikanaca. Za mene je to problematično. Moja knjiga ohrabruje javnu raspravu, govori o političkim stavovima mnogih mladih ljudi, kako se oni formiraju, kako uvesti mlade u učionice u kojima se priča o njima bliskim temama.„Sve osnovne i srednje škole trebalo bi da obrazuju decu po pitanju registracije glasača i izlaska na izbore, baš kao što nude zdravstveno obrazovanje."Šta misliš da starije generacije ne shvataju kad je reč o mladima u politici?
Znam da se u medijima dosta priča o niskoj izlaznosti [među mladim biračima], i to je možda tačno, ali neki od mojih sagovornika nisu glasali pre dvadesete jer nisu znali kako da se registruju, a imali su formirane političke stavove. Razlog slabog učešća mladih nije neinformisanost već manjak praktičnog obrazovanja – niko im nikad nije rekao gde i kako da se registruju, pa često ne stignu na vreme.Šta uraditi da bi se više mladih ljudi angažovalo?
Ovakvi projekti pokazuju da mladi mogu da se politički aktiviraju, jer politika nije samo istorijska pojava, politika je danas svugde oko nas. Treba je samo učiniti pristupačnom – pokazati šta mladi mogu i kako bi učestvovali kad bi im se pružila šansa. Sve osnovne i srednje škole trebalo bi da obrazuju decu po pitanju registracije glasača i izlaska na izbore, baš kao što nude zdravstveno obrazovanje.Šta te je najviše iznenadilo tokom rada na knjizi?Iznenadilo me je koliko mladih ljudi ima vrlo razvijene stavove o političkim pitanjima. Jedan sagovornik je iz čistog mira počeo da priča o 17. ustavnom amandmanu koji nalaže direktan izbor senatora. On se sa tim ne slaže, misli da bi senatori bolje radili svoj posao da ih biraju kvalifikovani zakonodavci po federalnim jedinicama. To meni nikad nije ni palo na pamet. Ne bih da ispadne da me je iznenadilo sa koliko energije pričaju o politici, to sam već znao, ali definitivno su mi izneli razne interesantne poglede na svet.Još na VICE.com:Ovaj grčki tinejdžer je izmislio naočare za slepe
I mlađi od 18 godina kažu da treba da imaju pravo glasa u SrbijiProtesti nove generacije: pitali smo mlade šta im kažu roditelji
Reklame
Džejms Velmejer: Čuo sam u vestima da mladi ljudi nisu dovoljno politički osvešćeni, da retko glasaju. Palo mi je na pamet da je možda uzrok nezanimljiv način na koji se mladi uvode u svet politike; imaju možda tek poneki čas iz građanskog prava, što nije dovoljno da bi ih inspirisalo. Moj udžbenik bavi se temama o kojima drugi mladi ljudi razmišljaju. Ako bi se koristio u školi, taj narativ mogao bi da inspiriše nove naraštaje da razmisle o politici na vreme, da se aktiviraju i počnu da glasaju čim postanu punoletni.Daj nam primer nekog narativa mladih osoba.
Klara Nevins je na primer još 2015. otišla na konferenciju o klimatskim promenama u Parizu kao delegat. Bila je jedini delegat tog uzrasta, pa je napisala kolumnu o tome kako bi više mladih ljudi trebalo da se bavi ovim temama jer se kaže da su mladi budućnost, da ćemo naslediti planetu. Zašto im se onda ne bi omogućilo da učestvuju u razgovoru o klimatskim promenama? Mislim da bi taj narativ mnoge srednjoškolce motivisao da se angažuju, jer im pokazuje da je političko delovanje moguće čak i u njihovom uzrastu.
Reklame
Mnoge škole u mom kraju drže časove građanskog prava gde se ne bave ničim osim ustavom – ništa o pristrasnom izveštavanju, o izbornim sistemima, o registraciji glasača. Naravno da se ne bave ni temama bliskim mladim ljudima, niti intervjuišu mlade koji bi mogli da pokrenu novu generaciju da se zainteresuje za politiku.Takođe vidim da mnoge škole zabranjuju politički diskurs umesto da ga ohrabruju. Jedna iz mog kraja više ne dozvoljava sekcije Mladih demokrata ili Mladih republikanaca. Za mene je to problematično. Moja knjiga ohrabruje javnu raspravu, govori o političkim stavovima mnogih mladih ljudi, kako se oni formiraju, kako uvesti mlade u učionice u kojima se priča o njima bliskim temama.„Sve osnovne i srednje škole trebalo bi da obrazuju decu po pitanju registracije glasača i izlaska na izbore, baš kao što nude zdravstveno obrazovanje."Šta misliš da starije generacije ne shvataju kad je reč o mladima u politici?
Znam da se u medijima dosta priča o niskoj izlaznosti [među mladim biračima], i to je možda tačno, ali neki od mojih sagovornika nisu glasali pre dvadesete jer nisu znali kako da se registruju, a imali su formirane političke stavove. Razlog slabog učešća mladih nije neinformisanost već manjak praktičnog obrazovanja – niko im nikad nije rekao gde i kako da se registruju, pa često ne stignu na vreme.Šta uraditi da bi se više mladih ljudi angažovalo?
Ovakvi projekti pokazuju da mladi mogu da se politički aktiviraju, jer politika nije samo istorijska pojava, politika je danas svugde oko nas. Treba je samo učiniti pristupačnom – pokazati šta mladi mogu i kako bi učestvovali kad bi im se pružila šansa. Sve osnovne i srednje škole trebalo bi da obrazuju decu po pitanju registracije glasača i izlaska na izbore, baš kao što nude zdravstveno obrazovanje.
Reklame